Maturanti imaju mogućnost polaganja testa profesionalne orijentacije: I latinski može uticati na karijeru

Maturanti srednjih škola se već uveliko spremaju za prijemne ispite na fakultetu i veći deo njih se i odlučio, a mlađi maturanti mogu da pristupe Vodiču za osnovce za izbor zanimanja i planiranje karijere posle osnovne škole.

Ivana Božić kaže za RTS da je veoma važno za đake da budu obavešteni o zanimanjima i dostupnim obrazovnim profilima.

Preporučujemo

Mnogi bi osmaci i znali šta da upišu, a pošto oni imaju listu želja, tu Vodič može biti od pomoći čak i ako znaju šta žele da upišu.

- Oni će se vrlo lako snaći i pronaći ono što ih zanima. Kada popune taj upitnik, veb-aplikacija vraća one neke smerove, na primer srednjeg stručnog obrazovanja, koji bi ih mogli zanimati i o kojima treba detaljnije da se raspitaju. Tu će dosta saznati i o nekim grupama, oblastima rada, koje su poželjne osobine za rad u nekom zanimanju - objasnila je Božić.

Što se zakazivanja testiranja tiče, navodi da postoje kontakti na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje.

- Ide se na kontakte, filijale i tu će se videti spisak gradova i profesionalna orijentacija i planiranje karijere i onda uspostaviti kontakt sa psiholozima - navela je.

Ukazuje i da je sada ogromno interesovanje za testiranje i da učenici treba da budu strpljivi.

Mlađim maturantima savetuje da prvo pristupe onlajn alatu.

Prošle godine je kroz testiranje psihološke podrške prošlo 2.200 učenika osmog razreda, a završnih maturanata srednje škole 1.600.

Često ih, kaže, preporuče roditelji - ako je starije dete bilo na testiranju, onda dođe i mlađe.

Kako izgleda samo testiranje?

Božić naglašava da s učenicima rade isključivo psiholozi za profesionalnu orijentaciju, a samo testiranje može trajati od dva do tri sata, nekad i duže. Potom sledi i savetodavni razgovor planiran nekog drugog dana.

Kada razgovaraju sa učenikom osmog razreda, uključen je i roditelj, ali se trude da razgovor bude prvo nasamo s mladom osobom.

Može da se desi da je učenik zainteresovan za jedno zanimanje, a da procena talenta pokazuje nešto sasvim drugo, ali se, kako je objasnila, nikada ne gledaju tako "kruto" rezultati testova.

- Najpre gledamo čime se mlada osoba bavi i šta nam ona saopšti o svojim interesovanjima. Gledamo da sve to uzmemo u obzir i, ako se testovi ne uklapaju sa tom prvom željom, da skrenemo pažnju na neke druge oblasti interesovanja - rekla je Božićeva.

Ukazuje da danas treba gledati široko na karijeru, pratiti i osluškivati svoja interesovanja, ali i tržište i nove tendencije i u tome naći balans.

Takođe, smatra da treba imati u vidu da naša razna interesovanja i saznanja jednog dana mogu biti iskorišćena za nešto drugo.

- Možda se nekome čini da mu latinski jezik nikad neće biti koristan. Nikad se ne zna gde sve može latinski da bude iskorišćen. Evo imamo primer Konstrakte. Nešto što učimo u školi, može da se desi da to jednog dana upotrebimo za neku kreativnu ideju, za nešto što će biti naša karijera - poručila je Božićeva.

(Telegraf.rs)