Ovako sada izgleda potopljena srpska svetinja: Kad su zaronili, ugledali su krst i zidine Valjevske Gračanice

Veštačko jezero Rovni smešteno na 15 kilometara od Valjeva nastalo je zbog potrebe vodosnabdevanja nekoliko gradova i opština Kolubarskog okruga. Izgradnja brane Stubo-Rovni je počela još 1988. godine, prekinuta već 1991. da bi bila nastavljena 2001. godine a zvanično završena u septembru 2015. godine. Izgradnjom brane i punjenjem jezera, potopljena je Crkva Svetog Arhanđela Mihaila u Tubraviću, poznata kao „Valjevska Gračanica“ što je izazvalo kontroverze u javnosti. Članovi Ronilačkog sportskog kluba "Borac" iz Čačka odlučili su se da zarone upravo do nje i kako kažu, ostali fascinirani prizorima na koje su naišli pod vodom.

Preporučujemo

- Euforija, uzbuđenje, poštovanje i doza straha. Ne znam kako bih drugačije opisao taj zaron. Vrh krsta je na tri metra ispod površine, a vrata na oko 10, temperatura vode je oko pet stepeni. Zato smo koristili opremu za ronjenje u hladnoj vodi. To je mesto na kom nije mnogo njih ronilo i zaista se ne može opisati rečima. Znate da ronite kako bi videli jednu veliku svetinju pod vodom. Da li je odluka o potapanju ispravna ili ne u to ne ulazimo ali osećaj je poseban - kaže za RINU ronilac Bojan Drašković.

Kako su bili jedni od retkih koji su se usudili da zarone baš na toj lokaciji, svojom kamerom su zabeleželi kako je to sve izgledalo. Iako su u klubu svi profesionalci, kažu da pred njima nije bio nimalo lak zadatak.

- Dolazak do same lokacije nije nimalo lak, nošenje opreme koja je teška oko 50 kilograma i cela priprema zahtevali su izuzetnu fizičku pripremljenost i upornost. Sa mnom su bili još Boris Bajić, Igor Milosavljević i rođeni brat Bratislav. Ono što smo iskusili ovim zaronom vredelo je svakog uloženog truda - rekao je Bojan.

Ronilačko-sportski klub "Borac" ima oko 20 aktivnih članova, jednog instruktura i dva asistenta za sada. A cilj ovih momaka jeste promocija ovog predivnog sporta u njihovom gradu. Često im se Čačani obraćaju sa molbama, a jedna je bila posebno neobična.

- Bili smo angažovani od strane jednog devedesetogodišnjaka koji je pre 40 godina namerno potopio svoj kombi u Zapadnu Moravu. Neverovatno je, ali smo uspeli da ga pronađemo, ali donekle podrazumevano baš u lošem stanju. Dve trećine kombija bilo je zatrpano u mulj, stene i kamanje. Jedna trećina bila je dostupna, ali se kidala kao list od papira - otkriva Bojan.

Pored svih ovih lepih stvari i fantastičnih podvodnih predela, težu stranu posla za ove hrabre sportiste predstavljaju situacije kad ih angažuju kako bi pronašli osobe koje su u vodi nastradale. Iako nikome u tim trenucima nije lako i tada su na visini zadatka i zato kapa dole za ove Čačane.

(Telegraf.rs)