Kako da prepoznamo nasilnike i kako sprečiti tragedije? Ovo su prvi znakovi, 12 smrti u porodičnom nasilju

Ove godine u Srbiji je 12 osoba izgubilo život u porodičnom nasilju. Žene i muškarci podneli su čak 6.000 prijava za nasilje u porodici. Prema statistici Istanbulske konvencije nasilje nad ženama u porastu je čak 30 odsto. Kako da prepoznamo nasilnike bilo da su muškarci ili žene, kako sprečiti tragedije i koje bi poteze država trebalo da povuče, odgovorila je Marija Milanović, predsednica Centra za žrtve nasilja "Dar".

- Kada je reč o monstruoznom zločinu iz Zrenjanina od pre nekoliko dana, kada je žena muža ubila, a potom telo isekla i delove kuvala kako smo mogli da pročitamo, takva ubistva u Srbiji nisu česta. To što je ta žena uradila je za mene dokaz da je psihički bolesnik i osoba koja ima ozbiljnih zdravstvenih problema koji nisu adekvatno ili nisu uopšte lečeni. Rekla bih da je muž bio žrtva nasilja. To se ređe dešava, obično su žene žrtve, ali se ipak dešava – kazala je Milanovićeva za K1 u "Uranku".

Preporučujemo

Istakla je da se nasilnik ne rađa, već se nasilnik postaje.

- Najčešći razlozi zbog kojih osoba postaje nasilnik je dugogodišnje vršnjačko nasilje ili je osoba u primarnoj porodici živela okružena nasiljem, kao dete boravila u toksičnoj sredini i gledala nasilje. Žensko dete ređe postaje nasilnik, već se udaje za nasilnika, a u 99 odsto slučajeva dečaci koji rastu u takvoj nasilnoj sredini i sami kada odrastu postaju nasilni. Uzori su nam otac i majka. Nasilnik može biti bilo ko, i intelektualac i neobrazovana osoba. Nije sramota prijaviti nasilje, sramota je sedeti i trpeti nasilje – naglasila je Marija Milanović.

Ukazala je i na činjenicu koje mnogi možda u našoj zemlji nisu svesni, a to je da je po zakonu svaki građanin dužan da prijavi nasilje.

- To je naša zakonska ali i moralna i društvena odgovornost. Ne moramo se suprotstaviti nasilniku ali ga prijaviti moramo i to možemo učiniti anonimno. Odlična je stvar to što se na prijave nasilja odmah reaguje, što se nasilnik odmah udaljava iz doma i vrše se procene. Za žrtve postoje savetovališta i edukacije, kao i psihološka podrška. Cilj nam je da se u naše zakonodavstvo uvede obavezno lečenje nasilnika, a ne zatvorska kazna, jer iz zatvora nasilnici izađu još bešnji i onda počine zločin i svete se. To moramo da sprečimo. Jako je mali broj nasilnika koji prihvate stručnu pomoć i zato se mi zalažemo da ona bude obavezna, da se svaki nasilnik upućuje na lečenje. Njihovo lečenje je jedini način da sprečimo ubistva i sačuvamo živote.

Nasilje nije lični već društveni problem. I sa mladima moramo da radimo, što naše udruženje i čini, edukujemo ih i o vršnjačkom nasilju, ali i o tome kako da biraju partnera, kako da prepoznaju nasilje, kako da komuniciraju.

Foto: TV K1

Poražavajuća statistika

Predsednica Centra za žrtve nasilja "Dar“ Marija Milanović je istakla da je prošle godine podneto više od 28.000 prijava za porodično nasilje, a 48 osoba su izgubile život u porodičnom nasilju.

- To je mnogo, previše. Ove godine imamo već 12 smrti. Nasilnik je uglavnom fin, kulturan, dobar prijatelj. Prvo svojoj partnerki brani komunikaciju sa rodbinom, prijateljima... Izoluje je kako bi njome mogao da manipuliše. To su prvi znakovi da nešto nije u redu. Onda slede uvrede i omalovažavanje, da žrtva počne da oseća da nije vredna. Nakon toga sledi i fizičko nasilje. Ako do fizičkog nasilja još nije došlo, parovima savetujemo bračno savetovalište. Jedan od čestih okidača za sukobe unutar porodice je finansijska kriza. Nikada nije kasno napustiti nasilnika – naglasila je Milanovićeva.

(Telegraf.rs)