Vlasnik ukradenog konja Marka: Njištao je kad mi je čuo glas, suze su me oblile. Više ga nikad neću ostaviti

Konj Marko koji je u noći između 7. i 8. maja ukraden sa porodičnog imanja u Kovanlučkoj ulici u Nišu, pronađen je juče u selu Babin Potok, nedaleko od Prokuplja. Vesti o nestalom ljubimcu vlasnici su dobili od porodice Stanković iz ovog prokupačkog sela, koji su ne znajući za krađu, svoju kobilu i uz novčanu doplatu zamenili za Marka.

Zahvaljujući medijima koji su objavili njegovu fotografiju, Stankovići su shvatili da imaju ukradenu životinju pa su obavestili Markovu vlasnicu Anđelu Živković, koja je sa dedom Nenadom Tasićem i sestrom Zoranom, odmah krenula put Babinog Potoka.

Tasić kaže da od onog jutra kada je shvatio da je Marko ukraden, nije imao mira.

- Tresao sam se kao prut, Anđela me je tešila, govorila da ćemo da kupimo drugog konja, a ja sam hteo da crknem za Marka. Kad smo otišli u Babin Potok, još sa kapije sam počeo da ga dozivam. Zavikao sam: "Marko, gde si?". Čim mi je čuo glas, počeo je da njišti, suze su me oblile. Ta žena kod koje je konj bio me je molila da ne plačem, a ja joj kažem: "To su suze radosnice, ja sam sad najsrećniji na svetu!".

Pozvao sam je da uđe sa mnom u štalu, da vidi kako će mi se Marko obradovati. Kazao sam mu: "Hajde Marko da se poljubimo!". Odmah mi je prineo glavu ka licu, sve razume, kao čovek. Više ga nikad neću ostaviti, čuvaću ga i dan i noć. Ne znam kako bih živeo da ga nismo našli. Zarekao sam se bio da se neću brijati dok ga ne nađem. Eto, ni za pokojnim ocem ni suprugom nisam puštao bradu, a ovo me je toliko pogodilo, čini mi se nikad mi teže u životu nije bilo – kazuje Tasić.

Objašjava da mu je neverovatno da te noći kada su kradljivci upali na njihovo imanje, nijedan pas nije zalajao.

- Otvorili su kapiju, isekli katanac, odveli konja, a psi se živi nisu čuli. Obično laju na sve što prolazi, da sam ih čuo izašao bih, ne bih dao da odvedu Marka. Sa druge strane, možda je to za mene dobro, baš mi jedan komšija kaže da su mogli da me ubiju da sam pokušao da ih sprečim – priča deda Nenad.

"Bojali smo se za deda Nešu"

Zorana Živković kaže da ih je telefonski poziv o Markovom pronalasku nemerljivo obradovao, ali da sve dok ga nisu videli, nisu bili sigurni da je to njihov ljubimac.

- Bojala sam se da će to biti uzaludno nada, bili smo duboko potrešeni mada nas je taj momak koji nas je pozvao ubeđivao da je to sigurno Marko, zbog specifičnih šara na nogama. Čim smo ga ugledali, odmah smo znali da je to on. Bojali smo se da će deda Neša doživeti srčani udar, bio je mnogo uzbuđen kada smo ga pronašli. Strašno smo brinuli, svuda smo ga tražili, još nam je neshvatljivo da neko može da tek tako upadne na nečiji posed, da ima toliko drskosti i smelosti – rekla je ova devojka.

Sprečićemo ponovnu krađu

Njena sestra Anđela ističe da će Marko ubrzo dobiti opremu koja će sprečiti da bude ponovo ukraden.

- Stavićemo mu GPS uređaj da bismo u svakom trenutku znali gde se nalazi. Beskrajno smo zahvalni ljudima koji su nam vratili konja, i oni ih gaje i veoma su za njih vezani pa su shvatili koliko nam je bilo teško zbog Markovog nestanka – kaže ova Nišlijka.

Objašnjava da je o ovom događaju obaveštena i policija te da oni rade na procesuiranju kradljivaca.

Solidarni smo kad se ukaže potreba

Povodom nesvakidašnje krađe, Markove vlasnike obišao je i njihov prijatelj, predsednik niške opštine Palilula Bratislav Vučković, koji je izrazio zadovoljstvo što se mnogo ljudi angažovalo da im se vrati njihov ljubimac.

- Ovo je je još jedan dokaz da zajedničkim snagama sve možemo pa i kada se radi o ovako bizarnim situacijama kao što je krađa konja usred Niša. Zaista je strašno da se neko osmelio da uđe u tuđe dvorište, da iseče lance i katance i da odvede životinju i to tridesetak kilometara od Niša. Neverovatno je da je samo par dana nakon što se ta informacija pojavila u medijima, Marko pronađen, to samo pokazuje koliko smo solidarni kada se za tim ukaže potreba – rekao je Vučković.

Šestogodišnjeg Marka deda Nenad, Anđela i Zorana Živković imaju godinu dana, a prema njemu se odnose kao prema kućnom ljubimcu. Ono od čega su najviše strahovali je da će ovaj prelepi konj završiti na nečijoj trpezi, ali na svu sreću, to se ipak nije desilo.

(Telegraf.rs)