Kristina je u 2 meseca izgubila muža i ostala nepokretna: Danas priča sa đacima, da ne ponove njene greške

Kristina Grbović iz Čačka 2016. godine grčevito se borila da preživi. Prvo joj je preminuo suprug, a ona je, dva meseca nakon toga, doživela tešku saobraćajnu nesreću, posle koje je ostala nepokretna. Uprkos tome, ona se nije predala već je odlučila da radi na tome da podigne svest ljudi.

- Saobraćajnu nezgodu zbog koje sam danas vezana za kolica doživela sam 7. oktobra 2016. godine. To je bio jedan od mojih prvih izlazaka nakon još jedne velike tragedije koju sam prethodno doživela, a to je gubitak supruga u avgustu iste godine. Imala sam 26 godina i ostala sam sama sa jednogodišnjom ćerkicom Magdalenom. Te večeri sam, na nagovor prijatelja, izašla kod drugarice na kafu. Pri povratku kući pogled mi je bio na telefonu. Dogovarala sam se sa snajom da nam kupim da večeramo zajedno. Usled neprilagođene brzine i bespotrebnog preticanja po klizavom kolovozu, u tom trenutku je vozač izgubio kontrolu nad automobilom nakon čega se vozilo isprevrtalo više puta i završilo na krovu - bila je to priča koju je maturantima iz Pančeva ispričala Kristina.

Prilikom saobraćajne nezgode ona je zadobila prelom kičme, prelom četiri rebra, probijenu plućnu maramicu i jak potres mozga. Bila je životno ugrožena, ali uspela je da preživi ostavši trajno vezana za invalidska kolica, piše portal Zdravo Pančevo.

- U bolnici sam provela mesec dana, a nakon toga još osam meseci na rehabilitaciji. Moja najveća greška je bila ta što nisam koristila sigurnosni pojas, ali i što nisam upozorila prijatelja da uspori. On je u nesreći zadobio izliv krvi na mozak, ali se jako brzo fizički oporavio. Međutim, psihički mu je jako teško palo sve što se meni dogodilo i oseća veliku krivicu, iako mu ja ni u jednom trenutku ništa nisam zamerila. Znam da to nije učinio namerno. Danas se trudim da svojom ličnom pričom utičem na druge da ne ponove greške kakvu sam ja napravila, jer se cena za to plaća čitavog života - poručila je Kristina.

Razgovor sa njom deo je šire akcije "Na maturu bez automobila", koju tradicionalno svake godine u ovo vreme u gradovima širom Srbije realizuje Agencija za bezbednost saobraćaja.

Znamo da štiti, ali slabo ga koristimo

Maturanti su imali priliku da od predstavnika Agencije čuju i statističke podatke o broju nastradalih mladih ljudi u saobraćajnim nesrećama, a ispred Gradske uprave čekala su ih dva simulatora na kojima su mogli da iz prve ruke saznaju šta se s telom dešava prilikom čeonog sudara i prevrtanja i kolike bi posledice bile da u tim trenucima nisu vezani.

- Mladi, ali i svi građani koji su to želeli, imali su priliku da isprobaju simulatore čeonog sudara i prevrtanja i da se lično uvere koliko sigurnosni pojas znači i koliko on smanjuje posledice saobraćajnih nezgoda. Upotreba bezbednosnog pojasa na prednjem sedištu smanjuje smrtnost za 50 odsto, dok na zadnjem sedištu za oko 25 procenata. Sigurnosni pojas ima i jako veliki uticaj na redukciju teških i smrtnih posledica, a lake telesne povrede smanjuje za 20-30 odsto. Kada se ispravno koristi, prilikom saobraćajne nezgode sigurnosni pojas sprečava kontakt vozača i putnika sa unutrašnjošću vozila, njihov međusobni kontakt, kao i ispadanje putnika iz vozila, koje se najčešće i završava smrtnim ishodom. Sigurnosni pojas je izuzetno bitan i zato što po celom telu raspoređuje energiju udara koja je jako velika - nabrojao je nekoliko važnih razloga da se uvek vežete Mirko Koković iz kabineta direktora Agencije za bezbednost saobraćaja.

Iako se pojas već decenijama smatra najsigurnijim sredstvom pasivne zaštite vozača i putnika unutar vozila, Koković navodi da procenat vozača i putnika koji se vezuju u Srbiji i dalje nije na zavidnom nivou.

- Statistika pokazuje da na prednjim sedištima vozač i suvozač pojas koriste u oko 85 odsto slučajeva, dok je na zadnjem sedištu vezan tek svaki peti putnik. Mi upravo iz tog razloga nastojimo da uz pomoć simulatora podignemo svest građana o značaju upotrebe pojasa i da samim tim smanjimo broj lica koja smrtno stradaju jer nisu bila vezana u trenutku nesreće, a takvih je svake godine u Srbiji oko stotinu - istakao je Koković.

Pijane naočare

Nakon predavanja, srednjoškolci su imali priliku i da isprobaju takozvane "pijane naočare" i da vide kakav je osećaj i koliko je funkcionisanje otežano kada neko ima dva promila alkohola u krvi.

- Izuzetno jak utisak su na mene ostavile i prezentacija i priča žene koja je preživela saobraćajnu nesreću uz trajne posledice. Isprobala sam i naočare i uverila se da je teško dohvatiti neki predmet, kretati se, rukovati se ili stajati na jednoj nozi uz njih, a samim tim i u trenucima pijanstva. Na maturu ću ići autobusom. Pojas sam do sada uvek vezivala kad sedim napred, a nakon ovog što sam danas čula, vezivaću ga ubuduće i kad budem sedela pozadi. To ću savetovati i svojim prijateljima, a preneću im i iskustva od danas kako bih im dočarala koliko je važno da ni po koju cenu ne sednu za volan ukoliko su konzumirali alkohol, čak i ako smatraju da se radi o maloj količini - istakla je maturantkinja Gimnazije Sara Cvetić.

Efekat postignut

Lidija Stanojevski, profesorka srpskog jezika u Mašinskoj školi došla je na predavanje sa tridesetak svojih đaka.

- Predavanje je zaista ostavilo snažan utisak i na decu i na mene. Bilo je veoma poučno i mislim da bi ovakve tribine i predavanja trebalo organizovati mnogo češće. Mladima je to zaista potrebno, posebno maturantima koji na četvrtoj godini dobijaju vozačke dozvole. Maturanti naše škole srećom ne planiraju da idu na maturu automobilom, a današnje predavanje će sigurno uticati na njih da i ubuduće poštuju sve propise i budu primer drugima kao učesnici u saobraćaju.

(Telegraf.rs)