U nedelju dana dva nestanka devojčica u Srbiji, razlog isti: Komentari gnevni, moguća dva loša ishoda

---

---

Šesnaestogodišnja devojčica M. S. iz Niša i tri godine mlađa A. S. iz Vrbasa nestale su u razmaku od nekoliko dana. Porodica je sa brigom apelovala na građane da im pomognu u potrazi za maloletnicama, a u razmaku od nekoliko dana obe su i pronađene. O jednoj se nije znalo sedam dana, o drugoj - četiri. Obe su pronađene sa mladićima.Scenario u kom maloletnice nestaju bez traga i znanja roditelja, odlazeći za ljubavlju, čini se kao primer iz prve polovine 20. veka. Živelo se na selu, mahom od poljoprivrede, sa značajno manjom dostupnosti obrazovanju i medijskim sadržajima. Brakovi su se sklapali rano, rađalo se takođe rano i mnogo, živelo kratko i svaka naredna stavka objašnjavala je prethodnu. Sa pitanjima o tome kako su se ovakvi slučajevi desili i danas, pogotovo imajući na umu da nisu jedini primeri, obratili smo se sociologu Jeleni Radović.

U razgovoru za Telegraf.rs rekla nam je da nestale maloletnice ne treba osuđivati, te da je sa njima neophodno porazgovarati. Rekla nam je i da opravdanje za svoje postupanje mogu dati samo one.

Ujedno, istakla je porodični kontekst. U jednom slučaju reč je o osobi koja je živela u hraniteljstvu, u drugom - o detetu razvedenih roditelja, koje živi bez majke.

- To ne mora da bude preduslov da će se deci desiti nešto loše ili da će da se ponašaju loše. Pitanje je kakvi su svi odnosi, u širem, ali i najbližem okruženju, kakav je trend, šta je u školi, šta je na ulici, s kim dete komunicira... Svaki put treba tražiti koren problema. Ako devojčica od 13 godina odluči da ode od kuće, definitivno postoji neki problem.

Ne opredeljuju se mladi da odu od kuće na toliko dana ako je sa njihovom psihom sve u redu, i u njihovim odnosima. Retko se to dešava da se deca odluče da se nikom ne jave - kazala nam je Radović ujedno navodeći da su deca tog uzrasta zbunjena i nezrela.

Rekla nam je i da je deci u tinejdžerskom periodu svojstveno testiranje granica, te da o ranijim slučajevima nestanka nismo mogli čuti koliko možemo čuti danas - ne zato što ih nije bilo.

Informacije dostupne, deca ne čitaju vesti

- Sa razvojem interneta dolazimo mnogo brže do informacija. Koliko je ranije nestalo devojčica i vraćalo se, nismo mogli svi da ispratimo. Danas možemo različitim kanalima komunikacije. Deca u tim godinama testiraju neke svoje granice, prelaze iz tog nekog dečijeg doba u tinejdžersko. Pokušavaju da pronađu sebe. Nisu izuzetak ni dečaci, a ako se u poslednje vreme to češće dešava devojčicama, odgovor je možda u tome što su podložnije komunikaciji i manipulacijama od strane starijih dečaka. To često može da se desi kada nemaju takvu podršku kod kuće. Ali ne mora ni da znači - objašnjava.

Kaže i da devojčice sazrevaju brže, te da im se interesovanje za emotivne odnose ranije budi, zbog čega je teško zamisliti da jedan dečak nestane i još ode kod devojke. Sa druge strane, ističe da nasleđujemo neke obrasce ponašanja, kojima, vraćajući se na primer sa početka teksta, u 21. veku možda i nije mesto.

Napominje da odgovornost treba tražiti i na strani onih "koji vabe te devojčice", pogotovo uzimajući u obzir navode o tome da je nestala devojčica iz Vrbasa četiri dana provela sa 21-godišnjim mladićem.

Internet - uzrok i rešenje problema?

Traganje za nestalom (maloletnom) osobom često se odvija tako što pored zvaničnih procedura najbliži oglase nestanak na društvenim mrežama, mediji se angažuju na ubrzanju tog procesa, najpre objavljujući fotografije nestalih. Sa pronalaženjem, njihovi identiteti sa skrivaju, a komentari od zabrinutih prelaze u zlobne.

- Ljudi bi da naprave rijaliti i popune neke praznine i nezadovoljstva u svom životu. Ako jedna osoba nestane, mi treba da učestvujemo u tome da tu osobu pronađemo. Šta se dalje dešava sa njom... Čim su nestale nešto ne funkcioniše. Da li je u pitanju slobodni nestanak, kidnapovanje... Ne smemo da osuđujemo, da pišemo komentare poput: batina je iz raja izašla - navodi dodajući da je moguće da to rezultira time da se nestala osoba iz straha ne vrati i, jednako loše, da se od traganja odustane.

U vezi sa slučajevima Malčanskog berberina ili ubistva Tijane Jurić koji su u prethodnim godinama svojom brutalnošću duboko uznemirili domaću javnost, misli da nisu doprli do svesti maloletnika, te da savete o važnosti porodice i upozorenja o ponašanju pred neznancima, mogu dobiti samo od roditelja.

- Mislim da su deca i naivna i neinformisana. Oni su na Tik-toku i Instagramu, Jutjubu... Retko ko čita vesti. Postavlja se pitanje da li neko od roditelja razgovara sa decom na tu temu. Kada se desilo to sa Tijanom Jurić, ta 13-godišnjakinja je bila mala. Ta informacija joj ništa ne bi značila.

Treba uopšteno da pričamo o tome da može svašta da se desi ako odeš. Roditelj mora da uči dete da mora da bude koliko samostalno, toliko oprezno. To treba početi onoga trenutka kada sami krenu u školu. Kao što ih učimo da pogledaju levo i desno kada treba da pređu ulicu, isto treba da ih učimo da se osvrnu i ne komuniciraju sa neznancima na ulici. Oflajn i onlajn svet su podjednako važni. Vrlo često se nema predstava ko je sa druge strane žice - upozorava.

(Telegraf.rs)