Pre više od 65 vekova iznad Ibra je postojalo vinčansko naselje: Neolitsko selo zauzimalo čak 10 hektara

Na mestu gde je današnje arheološko nalazište Divlje polje, na obodu Ratine iznad Ibra, pre 65 i više vekova na tom prostoru su živeli ljudi. Pripadali su Vinčanskoj kulturi - mlađem kamenom dobu od 5.400 do 4.500 godine.

Gde su otišli? Zašto ih na tom prostoru vekovima niko nije nasledio? Gde su se sahranjivali, jer ljudskih ostataka gotovo da nema, zašto su kuće spaljivane, čini se pojedinačno, a ne u haotičnom požaru? To su velike tajne Vinčanske kulture, piše portal Krug.

Preporučujemo

Te tajne prekrivaju i arheološko nalazište Divlje polje u Ratini, na kome se od oktobra prošle godine intenzivno sprovodi iskopavanje na površini od pola hektara. Neolitsko selo je zauzimalo čak 10 hektara, ali se iskopavanje obavlja samo na delu preko koga će za neki mesec preći autoput. Ovo arheološko nalazište će biti uništeno. Ali da nije izgradnje autoputa, ne bi ni bilo ovako studiozno istraženo, kao što nije istraženo onih ostalih 9,5 hektara.

Iskopavanjima rukovodi prof. dr Slaviša Perić iz Arheološkog instituta, stručnjak za neolit, već godinama rukovodilac istraživanja znatno većeg i bogatijeg nalazišta Drenovac kod Paraćina.

- Pretpostavljamo da je ovo naselje postojalo oko 300 godina pri kraju tog perioda, negde od 4800-4500. pne. Iskopavanje obavljamo na periferiji većeg naselja, koje je zauzimalo oko 10 hektara, sa izuzetno povoljnim položajem: bezbednim od poplava, sa dobrima pregledom terena, povoljnim uslovima za razvoj zemljoradnje, ribolov - navodi Perić.

- Ovo su mnogo ozbiljnije građevine. Njihove kuće su imale središnji deo od drvene konstrukcije, između drvenih stubova bilo je pruće i onda je sve sa obe strane oblepljeno glinom. Zid je bio debeo i do 40 centimetara. To je bila moćna arhitektura. U tom mlađem periodu Vinčanske kulture imamo pouzdane dokaze da su Vinčanci gradili i kuće na sprat, tako da su bili dobri poznavaoci statike i arhitekture. Stambeni objekti su uglavnom bili ujednačenih dimenzija 10 x 5 metara, 12×6, u osnovi to bude i 70 kvadrata, po dve-tri prostorije…

Vinčanci su se, kako navodi profesor intenzivno bavili zemljoradnjom, o čemu svedoči veliki broj kamenih žrvnjeva na kojima su mleli žito, i avana.

- Našli smo i veliki broj tegova za koje pretpostavljamo da su korišćeni prilikom ribolova. Sama lokacija ukazuje da je ovo bila žitnica, da su imali ribu i da je gore negde u zaleđu bilo lovište, jer oni su i dalje lovili, bez obzira što su imali domaće životinje. Poznavali su tkanje, našli smo tegove koji su bili deo vertikalnog tkačkog "stana".

-Klima je bila gotovo ista kao danas. A i domaće životinje - u to vreme već imaju pripitomljene ovce, krave, koze, svinje… a i kućne ljubimce, pse i mačke. Svima im je ovde bilo fino, plodno. U ishrani su koristili i masnoće, mleko i sir, med.

U jednoj kući je bilo do šest do sedam članova.

- Međutim, mi tek treba da podignemo ovaj sloj i da vidimo da li ispod ima nekih još starijih tragova, ali ova periferija je uglavnom jednoslojna. U naselju od desetak hektara moglo je da živi par stotina ljudi istovremeno, ali - podsećam vas da ne znamo da li su sve ove kuće istovremeno egzistirale. To je stvar daljeg proučavanja.

- Evo, imamo ovde jednu jamu u kojoj je odbacivan keramički materijal i ima dosta životinjskih kostiju. Dakle, postojalo je posebno mesto gde se odlagao otpad. Inače, karakteristika ovog dela naselja je izuzetno malo životinjskih kostiju. To može biti posledica kiselog zemljišta u kome su se kosti raspale, a možda su ih negde odlagali. Nisu bacali kosti i otpad kojekuda, vodili su računa, bili su racionalni. U Drenovcu smo radili analize poda kuće i zaključak je da su bili savršeno čisti. Vodili su računa o orijentaciji kuća, o enterijeru, estetici, svaki keramički predmet je bio na neki način ukrašen… Kuće su zbijene, nema klasične okućnice, što znači da su životinje držali negde van sela. Verovatno su imali i nekakvu septičku jamu za svoje potrebe. To govori o njima u mnogo pozitivnijem smislu nego što se misli kad se kaže "primitivne zajednice".

Što se tiče duhovne kulture, uglavnom se najviše podataka crpi iz načina sahranjivanja, objašnjava Perić.

- A za to smo uskraćeni, o čemu ćemo kasnije opširnije govoriti. Međutim, imamo antropomorfnu i zoomorfnu plastiku, vinčanske figurine su uglavnom predstave žene sa naglašenim oblinama i to se dovodi u vezu sa plodnošću zemlje i kultom velike boginje Majke, a koji je u vezi sa razvojem zemljoradnje. Te figurine su obično polomljene, nekada se nalaze u kućama, nekada van kuća, ne znamo kako su ih koristili, da li se radi o ukrasnim ili upotrebnim predmetima.

Podseća da Vinčanci nisu imali pismo.

- Da bi jedna zajednica imala pismo, potrebno je da sazri potreba za pismom. Da bismo nešto nazvali pismenim potrebno je da se u više slučajeva javlja na jednom lokalitetu, da se u istoj formi javlja i na drugom. Na vinčanskoj keramici postoje neki urezi, koji mogu biti obeležavanje količine ili neke trampe, ali to ne možemo nazvati pismom. Priča o vinčanskom pismu je neosnovana. Vinčanska kultura je toliko visoko razvijena i toliko kvalitetna da joj ne treba dodavati ništa što nije imala.

- Godinama vodim iskopavanja u Drenovcu kod Paraćina, to je jedno veliko neolitsko naselje, i prošle godine smo prvi put naišli na ostatke skeleta. Vidi se da je skelet odrasle osobe, negracilne građe, dosta je stradao tako da je teško odrediti pol, ali ostaje otvoreno pitanje da li je tu položen pa je zapaljena kuća ili je tu zatečen požarom.

Šta se dogodilo sa Vinčancima, koji su početkom 4. milenijuma jednostavno prohujali.

- Na Bliskom istoku iz te faze su nastajali pravi gradovi, a kod nas je zamro život i nema stanovnika. Pitanje je šta se desilo sa nosiocima Vinčanske kulture. Na teritoriji Srbije je evidentirano oko 700 vinčanskih naselja. Naravno, neka su pomerana sa jedne na drugu lokaciju, ali je najmanje 500 naselja… Zanimljivo je i da nemamo neposrednog naslednika u smislu produžetka života na prostoru koji su zauzimali. Prva sledeća naselja se javljaju tek negde sredinom prvog milenijuma pre nove ere, tako da je pitanje šta se desilo sa tolikim brojem ljudi.

- U periodu mlađeg kamenog doba Vinčanska kultura pripada jednoj od najrazvijenijih i po broju naselja, i u materijalnoj i duhovnoj kulturi. Zapadna i srednja Evropa u to vreme kasne u odnosu na Balkan. Zato kolege iz Bugarske malo više i slobodnije govore na tu temu i smatraju da je taj prostor zapravo kolevka evropske civilizacije, što i jeste. Na istoku su već uveliko u periodu metalnog doba. Na teritoriji današnje Bugarske s kraja Vinčanske kulture počinje da se razvija rudarstvo i metalurgija. Svi ti talasi su dolazili preko Anadolije, odnosno kroz balkansko-anadolski kulturni kompleks. Kao što mi kasnimo za Anadolijom, zapadni delovi Evrope kasne za Balkanom. Tek sa razvojem bronzanog doba oni dobijaju primat. S treće strane, imamo Egeju koja je u bronzanom dobu već pred kraj III milenijuma pre nove ere - objašnjava profesor.

Nakon istraživanja, ovaj deo lokalitet će biti predat na gradnju, a trasa puta ići će preko lokaliteta.

- Ono jeste značajno, jer svako je značajno, ali ostaci su takvi da ne može da se konzervira. Mnogo bi skuplje došlo izmeštanje, zaštita… ostaci su trošni, jer su bili plitko u zemlji. U Drenovcu kod Paraćina smo napravili model naselja, imamo balon od 1.200 kvadrata i 4 kuće smo konzervirali sa kopletnim inventarom, ali jedna kuća je, recimo, imala čak 90 keramičkih posuda. Jedna kuća bila je vekovima prekrivena debelim slojem naplavine i time prirodno konzervirana. Ovde nemamo takvih nalaza, sve je bilo plitko pod zemljom, ovde je bio kukuruz jesenas kad smo došli, i plus kiselo zemljište koje ubrzava raspadanje.

Rok za iskopavanje je bio 90 dana, ali su vremenske neprilike produžile proces.

– Rok je bio 90 radnih dana, počeli smo sredinom oktobra, ali imali smo mnogo dana sa padavinama. Radi desetak arheologa i petnaestak radnika. Sad dižemo još jedan sloj, da se dođe do tzv. zdravice. Imamo dobro razumevanje i pomoć od strane direktora Narodnog muzeja u Kraljevu, nadam se da će to uroditi jednom izložbom na kraju.

(Telegraf.rs)