Institut "Batut" uputio dopis ustanovama u kojima se leče deca zbog hepatitisa: Sumnjiv dečak se još ispituje

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" uputio je dopis u vezi sa hepatitisom nepoznatog porekla domovima zdravlja, Institutima i drugim ustanovama u kojima se leče deca.

Ova bolest se pojavila u najmanje 20 zemalja među decom predškolskog i školskog uzrasta, a i u Srbiji se na nju ispituje dečak od 9 godina, koji je hospitalizovan u Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić" u Beogradu. 

Preporučujemo

Dopis je Institut "Batut" poslao juče ovim zdravstvenim ustanovama, a od lekara i pedijatara se traži da prijave svaku sumnju na ovu retku bolest.

- U njemu se kaže da moramo da prijavimo svaku sumnju ili verovatan slučaj akutnog hepatitisa, koji je za sada nepoznatog porekla, kod dece - rekla je načelnica paliluskog Doma zdravlja "Dr Milutin Ivković"  dr Aneta Jovanović za RTS.

Ona je rekla da do sada u Srbiji nije registrovan takav slučaj hepatitisa.

- Ni mi u Domu zdravlja nismo imali takav slučaj, ali budno pratimo. Prvi simptom je žuta prebojenost beonjače i kože, mokraća je tamna - boje piva, stolica je svetla, a deca su malaksala. Kod dece može da se javi i gubitak apetita, povraćanje, dijareja i povišena telesna temperatura - objasnila je dr Jovanović i dodala da roditelji koji primete te simptome kod dece da treba odmah da se jave pedijatru ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

Dete na koje se sumnja da je zaraženo ovim hepatitisom smešteno je već tri dana na Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić u Beogradu", a kako navodi naš izvor iz ove ustanove, za sada nije dokazana infekcija hepatitisom nepoznatog porekla, a nisu ni otklonjene sumnje na nju.

- Dete je i dalje u bolnici, prati se njegovo zdravstveno stanje i nastavljaju dalje potrage. Ispitivanja još traju - rekao je naš sagovornik.

Dečak je u bolnicu, da podsetimo, doveden jer su roditelji primetili da je žut. Doktori su prvo posumnjali na hepatitis A, međutim ispostavilo se da nije on.

U Institutu kažu da je dečak stabilan, ali da se vodi kao težak pacijent jer mu je jetra u lošem stanju. Na sreću, dečak nema bolove.

Lekari upozoravaju da ne treba paničiti ali da treba biti oprezan i voditi računa o merama higijene.

Prof. dr Dragan Delić, gastroenterohepatolog je objasnio da se adenovirus prenosi kapljičnim putem, ali i putem vode, u bazenu.

- Najčešće obolevaju predškolska ili školska deca i kod njih adenovirus uglavnom izaziva upalu ždrela, povišenu telesnu temperaturu i uvećanje žlezde. Može, međutim, da izazove i upalu mozga, pluća, kao gastroenteritis koji prate povraćanje i dijareja. Da li se ovaj virus promenio, jer do sada nije imao osobinu da oštećuje jetru, još uvek se ne zna, kao ni to da li se možda pojavio neki novi virus – kazao je prof. dr Delić.

Mnogi hepatitise, kako navodi, preleže bez simptoma, a opasno je ako ostanu posledice.

- Ne daju svi virusi hroničnu bolest jetre, ali bolest koja traje duže od šest meseci ostavlja za sobom oštećenja. Virus ostane u jetri, razmnožava se i daje hroničnu bolest, iako jetra ima moć regeneracije i veliku zalihu ćelija. Često nam se dešava da pacijenti sa hepatitisom dođu u bolnicu sa cirozom, a da nisu ni znali da imaju hepatitis. Moj savet zato je uvek da se jednom godišnje uradi rutinska analiza krvi. To savetujem i kolegama iz primarne zdravstvene zaštite, da pacijente upute na proveru biohemijskih parametara u krvi.

To su pre svega jetrini enzimi AST i ALT. Kod akutnog hepatitisa ove vrednosti budu povišene od 10 do 15 puta. Potom je potrebno proveriti transaminaze, gama-gt, alkalnu fosfatazu. Ako je neki od parametara povišen, to je prvi znak da se nešto dešava – kazao je profesor Delić.

Za lekara su znak oštećenja jetre i zamaranje, mučnina i malaksalost. Verujem da će budućnost pokazati da u našoj populaciji kruže nepoznati virusi. U našoj populaciji ima oko 5.000 različitih virusa, i to je nezavršena priča. Ne postoje specifične mere zaštite. Ako peremo ruke, smanjićemo opasnost od obolevanja od virusa, ako se držimo na distanci, ako ne pijemo iz iste čaše ili flaše. Mikroorganizmi su oko nas i u nama - poručio je profesor.

(Telegraf.rs)