Terao je da mu šalje nage slike, da se ubije: Skoro svaka žena je bila žrtva seksualnog nasilja, da li ste vi?

Seksualno nasilje jedno je od vrsta nasilja sa kojim se gotovo svaka žena susrela tokom života, a da toga nije bila ni svesna. Ima ga gotovo svuda - u zluradim komentarima na ulici i društvenim mrežama, nepristojnim porukama, zloupotrebi tuđih fotografija, pornografskom sadržaju. Kako prepoznati da li smo žrtve i koja je granica, bila je jedna od tema o kojima smo razgovarali sa volonterkom SOS Ženskog centra u Novom Sadu Vanjom Trkuljom.

Trkulja objašnjava da jasna granica nije propisana, već da je uspostavljamo sami, na osnovu onoga što želimo ili ne.

- Seksualno nasilje po zakonu jeste svaki neželjeni dodir, upućena reč ili komentar na društvenim mrežama, sve što prelazi naše lične granice. Ne postoji tačno određena granica koja je jednaka za sve, zato što svaka osoba ima različite granice do kojih želi da ide. Seksualno nasilje može biti i primarno gledane pornografije, kada neko podeli vaše fotografije na društvene mreže ili drugim ljudima, snimanje i fotografisanje tokom seksualnog odnosa kada je to neželjeno. Pravno gledano, svaki vid seksualnog uznemiravanja i nasilja jeste silovanje, ali silovanje u fizičkom smislu je krajnji ishod takvog nasilja. Do toga postoji toliko koraka.

Nažalost, ekspanzija društvenih mreža, naročito među mlađom populacijom, dovela je do toga da poraste i broj devojaka koje su predmet ove vrste nasilja.

- Dovikivanje na ulici je seksualno uznemiravanje, kao i neprimereni komentar. Ako pogledamo najpopularniju društvenu mrežu TikTok, devojke tamo dobijaju bezbroj takvih komentara samo na jednom videu. Takvo nasilje mi ne vidimo i zbog toga ga i ne prepoznajemo. Često nas zovu devojke na naš SOS telefon i govore da nisu sigurne da li su žrtve i da li je njihov partner taj koji čini to nasilje - navodi Trkulja i dodaje:

- Ne bih rekla da je situacija dobra. Oko 40 odsto žena od svoje 15. godine doživljavaju neki vid seksualnog nasilja. Ali to je ono što smo prepoznali i što je osvešćeno. Ono što nije osvešćeno je da se svakoj ženi bar jednom desilo da ima takvo iskustvo. Mislim da je ekspanzijom društvenih mreža situacija postala još alarmantnija.

Ukoliko žrtva osvesti taj svoj položaj, prvi korak jeste obraćanje nadležnim institucijama.

- Najpametnije je da se osoba koja je doživela ili doživljava nasilje uputi ka institucijama, najpre policiji. Ako neko ne želi sam da pozove policiju, može da se obrati nama. Dakle, SOS Ženski centar pruža usluge upućivanja ka institucijama, kao što su policija, centar za socijalni rad itd. Takođe, imamo besplatno psihološko savetovanje i besplatnu pravnu pomoć.

Upravo je seksualno nasilje tema njihove sledeće radionice, planirane za 8. maj, gde je akcenat na tome kako biti podrška žrtvama.

- Rad na sebi i svom mentalnom zdravlju je najvažnije nakon pretrpljenog nasilja, ali ono što je bitno jeste da i oni koji nisu bili žrtve se edukuju kako da budu podrška. Važno je da žrtva ima nekog ko će je saslušati. Čak i da nema pametan savet ni odgovor na to što je izrečeno, bitno je da smo tu, da nas osoba može pozvati i da nije sama. Naša radionica je interaktivna, uglavnom sve učimo kroz neke aktivnosti. Ova će konkretno biti o tome kako biti podrška, kako se postaviti kada sa nama podeli neko takvo iskustvo i šta su to emocije, empatija.

Godinama trpela nasilje, naterao ju je da preseče vene

Na svojim radionicama u SOS Ženskom centru često koriste primere iz prakse i studije slučaja, nastojeći da i na taj način osnaže kako žrtve, tako i one koji žele da im budu podrška.

- Jedna od najupečatljivijih priča koju čak uzimamo kao studiju slučaja, jeste priča o ženi koja je 15 godina trpela seksualno, psihičko, ekonomsko nasilje i to od svog bračnog partnera. Važno je napomenuti da osam od 10 ljudi koji čine nasilje su jako bliske žrtvi, jer žrtva ima poverenje u tu osobu i lako je da bude izmanipulisana. U nekom momentu, suprug od te žene je otišao da radi u Nemačku.

Morala je da mu se javlja svaki dan u isto vreme.

- On ju je zvao, a ti njihovi razgovori su se svodili isključivo na neki seksualni kontekst. Morala je da mu šalje svoje gole fotografije, razgovarali su samo o seksu, na njegov nagovor. Došlo je do tog momenta da je on čak i njihovo dete izmanipulisao, te je devojčica rekla da će se ubiti ako majka napusti oca. Kada se desilo da mu jednom samo nije odgovorila na poziv, seo je na avion, došao, porazbijao pola kuće i naterao je da sebi nožem preseče vene.

Na svu sreću, Hitna pomoć je brzo reagovala i spasen joj je život.

- Dakle, ona je nakon 15 godina trpela i na nagovor svoje kume nas je pozvala. Jedan od vrlo bitnih faktora zašto žrtva ne prijavljuje jeste zato što misli da je sama. Neretko neko sebi i ne želi da prizna da je žrtva - navodi Trkulja.

Osuda žrtve "što je toliko čekala" i pritiskanje na bilo kakvu reakciju, potezi su koje moramo izbegavati, dodaje.

- Bilo ko da pozove centar, vodimo se principom da žena zna najbolje. Pošto uglavnom govorimo o partnerskim odnosima, žena najbolje zna svog muža. Zato mi ne nagovaramo osobe ni na šta, samo dajemo opcije, nudimo pomoć. Na kraju, žena najbolje poznaje sebe, svoj život i ono što želi.

Neretke su i situacije u kojima žene prijave nasilnika, ali se na kraju ipak odluče da povuku prijavu.

- Vrlo se često to dešava i faktori su razni. Na primer, tu je ekonomski faktor, kada žena ne može da se odvoji od partnera jer nije ekonomski stabilna. Zatim, tu je i Stokholmski sindrom, kada nalazi opravdanje za sve što on uradi. Žene nikada ne ostaju tu zbog nasilja, jer one ne vole nasilje već tu osobu. One čekaju momenat kada će se on promeniti, a kratak odgovor je nikad. Tu je i faktor dete, onda sramota od toga šta će misliti okolina. Ponekad i nema načina da žena u tom momentu ode, obeshrabri se, misli da nema izlaza i odustane.

- Ako neko hoće da prestane sa traženjem pomoći, nećemo insistirati, jer je važno znati da i žrtvama treba vremena. Koliko god puta neko pokušao i odustao, ne treba ga smatrati kukavicom ili slabijom osobom, jer su te stvari vrlo teške. Koliko god neko odustao moramo biti tu za njega. Dešava se da neko i ne želi direktno da se obrati policiji, pa nas prvo kontaktira. U težim slučajevima možemo da napravimo sigurnosni plan. Dakle, žena u tom momentu odvaja određenu svotu novca i svoja dokumenta i čeka pravi trenutak kada da izađe iz takve situacije. U zavisnosti od težine slučaja imamo različite reakcije.

Na kraju, Vanja Trkulja objašnjava da je borba u osnaživanju žena i prepoznavanju seksualnog nasilja teška, ali da se situacija polako poboljšava.

- Teško je boriti se, ali vidim da su naše radionice sve posećenije. Imamo i više poziva, žene žele da potraže pomoć. Mislim da je dobro što su neke i posle više godina odlučile da progovore, podele iskustva da bi ohrabrile druge - navela je.

I javne ličnsti ohrabruju žrtve

Lično loše iskustvo, ali i negativan narativ o žrtvama nasilja kojim se one obeshrabruju, podstaklo je influenserku Eleonoru Predin da na svom Instagram profilu pokrene jedan zanimljiv projekat. Naime, video snimcima praćenim određenom pričom, obraća se svojim pratiocima sa ciljem da ih motiviše i ohrabri u borbi protiv nasilja i nasilnika.

Prvi video Eeleonora je posvetila govoru o fizičkom i psihološkom nasilju nad ženama. Sve je počelo onog trenutka kada je od žena koje je prate počela da dobija poruke u kojima su delile svoja lična, potresna iskustva.

Nipodaštavanje, ponižavanje i vezivanje žena i njihovog položaja isključivo za privatnu sferu su najčešći vidovi nasilja povodom kojih su joj se pratiteljke obraćale.

- Žene su mi se javljale posle videa i pisale svoje lične priče. Nisam radila statistiku, ali je većina njih pisala žaleći se na to da su trpele i trpe psihološko nasilje i ponižavanje, na primer: "Sedi kući", "Ti si niko i ništa", "Ja donosim pare", " Ti si samo žena"... A bilo je i onih sa iskustvima seksualnog nasilja, gde nikada nisu pitane da li su umorne, da li žele to, nego žena uvek mora da pripada muškarcu kad god on to želi. A kad ideš protiv svoje volje to nije ništa drugo do nasilje - rekla je ona ranije za Telegraf.

Da li se vi osećate kao žrtva nasilja ili poznajete nekog kome je potrebna pomoć? Poziv na broj 021/422-740 može da vam pomogne.

(Telegraf.rs)