"Celo vreme neznam idemo li u školi": Profesori srpskog o mukama bujanovačkih đaka sa maternjim jezikom

“Neznam” umesto “ne znam”, “celo vreme” umesto “sve vreme”, “sa nikim” umesto “ni sa kim”, uz nepravilnu upotrebu padeža i akcentovanje reči česte su pravopisne, gramatičke, jezičke greške bujanovačkih đaka, slažu se profesori srpskog jezika i književnosti Svetlana Manasijević i Aleksandar Nikolić iz Bujanovca, pišu bujanovacke.co.rs.

Razlog tome, kako kaže Aleksandar Nikolić, nastavnik u Osnovnoj školi “Branko Radičević”, leži u dijalektu, ali i uticaju sredine i susednih jezika.

Preporučujemo

– Ovde se govori prizrensko-timočkim dijalektom koji dosta odstupa od standardnog književnog jezika, a imamo i uticaj susednih jezika, albanskog i makedonskog, u prošlosti turskog. Sve to utiče na naš svakodnevni govor i izaziva jezičke greške i nedoumice kod dece i kod odraslih – kaže Nikolić.

Maksima “piši kao što govoriš”, za Svetlanu Manasijević u savremenom dobu je suspendovana, jer se sve češće u prepisci koriste nepotrebne skraćenice poput “nznm”, “bzvz” ili “vrv”.

– Čuvajući svoj jezik mi čuvamo tradiciju, istoriju, kulturno nasleđe i identitet svog naroda. Skraćivanjem reči u ovom “brzom” vremenu deca često misle da će uštedeti vreme, a zapravo time samo štete svom pisanom izražavanju – kaže profesorka u Srednjoj školi “Sveti Sava”.

U mestima gde se u govoru koristi svih sedam padeža, učenici ne greše prilikom upotrebe.

– Padeži koji se često nepravilno upotrebljavaju i zadaju muke u govoru naših učenika su dativ, akuzativ i lokativ. Deca mešaju padeže kretanja i mirovanja. Često se može čuti “idemo u školi” umesto “idemo u školu” – dodaje Nikolić.

Među gramatičkim pravilima, “kamen spoticanja” kod učenika je i upotreba odrične rečce ne sa glagolom.

– Deca je spajaju, a osim izuzetno kod par glagola, pravilo je da se rečca ne i glagol pišu odvojeno – dodaje profesorka Manasijević.

Oboje su saglasni da se u školi stiču neophodna znanja iz gramatike, pravopisa i jezika, ali da se greške ipak dešavaju, ne samo zbog uticaja sredine, već i zbog govora roditelja, drugara iz razreda.

– Nije nepravilno govoriti na dijalektu na kojem govorimo, ali u suštini treba da se koristi književni jezik. Nezahvalno je ismevati ili nipodaštavati dijalekte pojedinih područja – zaključuje Manasijevićeva.

Više učenja jezičke kulture u osnovnoj školi, više praktične nastave gde bi se vodilo računa o lepom izražavanju, lepom govoru i više edukativnog sadržaja za decu kroz televizijske programe, prema mišljenju Nikolića, olakšalo bi deci snalaženje u sopstvenom jeziku.

(Telegraf.rs)