Saznali smo prve rezultate ispitivanja deteta u Srbiji za koje se sumnja da ima hepatitis nepoznatog porekla

Na osnovu dosadašnjih rezultata ispitivanja dečeka od 9 godina u Srbiji, kod kog je postavljena sumnja da je zaraženo hepatitisom nepoznatog porekla, još ne može sa sigurnošću da se kaže da li se radi o bolesti jetre najverovatnije izazvane adenovirusom koja se javila kod dece predškolskog i školskog uzrasta u najmanje 20 zemalja, saznaje Telegraf.rs.

Dete na koje se sumnja da je zaraženo ovim hepatitisom smešteno je već tri dana na Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić u Beogradu", a kako navodi naš izvor iz ove ustanove, za sada nije dokazana infekcija hepatitisom nepoznatog porekla.

Preporučujemo

- Dete je i dalje u bolnici, prati se njegovo zdravstveno stanje i nastavljaju dalje potrage. Ispitivanja još traju - rekao je naš sagovornik.

Dečak je u bolnicu, da podsetimo, doveden jer su roditelji primetili da je žut. Doktori su prvo posumnjali na hepatitis A, međutim ispostavilo se da nije on.

U Institutu kažu da je dečak stabilan, ali da se vodi kao težak pacijent jer mu je jetra u lošem stanju. Na sreću, dečak nema bolove.

Hepatitis nepoznatog porekla još nije potvrđen ni u zemljama u našem okruženju.

Tarik Jašarević iz SZO rekao je na brifingu za novinare u Ženevi da međunarodna zdravstvena agencija trenutno ima slučajeve teške upale jetre kod male dece u najmanje 20 zemalja.

- Od 1. maja, SZO je prijavljeno najmanje 228 verovatnih slučajeva iz 20 zemalja, uz još preko 50 slučajeva pod istragom - rekao je Jašarević.

Iz dijagnoze ove dece su isključeni češći oblici oboljenja jetre - hepatitis A, hepatitis B i hepatitis C, a bolest se zove hepatitis nepoznatog porekla, saopštila je zdravstvena organizacija. Slučajevi nemaju poznatu vezu, iako se kao mogući krivac istražuje veza sa adenovirusom koji može da izazove prehladu.

Velika Britanija je trenutno vodeća u svetu sa 145 slučajeva retkog hepatitisa, a slede SAD, Španija i Izrael. Skoro desetak drugih evropskih zemalja prijavilo je verovatne slučajeve hepatitisa sa jednocifrenim brojem obolelih.

Najbliže, nama ova bolest je registrovana u Rumuniji.

Kako je objasnio dr Saša Milićević, adenovirus se prenosi direktnim kontaktom, kapljično, i prljavim rukama. Dosta je zarazan i lako se prenosi, teško ga je kontrolisati među decom. Ako virus napadne jetru, simptomi su: žutilo beonjača, nekada i kože, stolica može biti bela, a urin tamne boje, kao pivo. Deca često imaju povišenu temperaturu, malaksala su, imaju slabiji apetit. Urade se transaminaze jetre i tako se ustanovi o čemu je reč. Roditelji ne bi trebalo da strahuju. Za sada kod nas te bolesti nema. Takođe, hepatitis nije bolest koja se ne daj Bože završava fatalno ili transplantacijom jetre, u najvećem broju slučajeva on prolazi nakon lečenja. Ako se desi da je virus izazvao teška oštećenja jetre ili ako dete ne reaguje na terapiju i poremeti se funkcija jetre, onda je transplantacija jedini izbor, ali to je veoma retko - objasnio je dr Saša Milićević.

Žutilo beonjača i kože jasan su signal za roditelje i ukoliko to primete, dete bi trebalo da odmah odvedu kod pedijatra.

- Lekar će uraditi sve analize i, ako je reč o tom adenovirusu koji izaziva hepatitis, dete se mora lečiti u bolnici - kaže dr Milićević i ističe da se pedijatri u Srbiji trenutno bore sa varičelama.

(Telegraf.rs)