Jadranka je sa ulice sklonila preslatku štenad, a onda nije mogla da im nađe dom: Pojavio se misteriozni heroj

Četiri preslatka šteneta, koje je sa ulice sklonila Jadranka Đerić, a potom ih čuvala i pokušavala da udomi, dobila su privremeni dom. A potom i prebačena na mesto koje će im više odgovarati, gde će moći da se oslobode straha koji su razvili tokom života na ulici.

Kako za Jadranka objašnjava za Telegraf.rs, najpre je jedan veliki ljubitelj životinja obezbedio sredstva za dvomesečni boravak kuca u pansionu za životinje.

- Ja sam došla do tog čoveka, znam ga kao Pančevca. On je pilot koji radi za jednu kompaniju u Americi i živi u Njujorku. Zamolio je da bude anoniman. Poslala sam mu slike i šta mi se dešava i on se odazvao, rekavši da može da plati pansion za naredna dva meseca - priča Jadranka.

Kako objašnjava, cene u svim pansionima su iste, te je za mladunce odabrala jedan novi dreserski pansion, hotel za pse.

- Potrebno je 300 evra za pansion i još 100 evra za hranu. Tamo je vrlo lepo. Čovek koji je finansirao pansion dva meseca je veliki ljubitelj životinja, divan čovek i osetio moje muke. Od kako su otišli prazno mi je. Sinoć sam plakala, sada se spremam da čistim terasicu. Nedostaju mi one slatke okice, one nogice koje skakuću. Kako da mi ne nedostaju, to su deca. Uopšte nisu isti, svako od njih ima neku svoju karakteristiku, kao i ljudi - dodaje Jadranka.

Kako je ranije rekla, štence bi udomila samo negde gde bi im bilo bolje nego kod nje. Iako su 3. maja prebačeni u pansion, ona nije bila zadovoljna uslovima koje su tamo imali, te im je našla novi smeštaj.

- Kad bih otišla da ih vidim, zatekla bih ih u ćošku, preplašene. Sela bih pored njih, znali su da sam ja njihova, ali se ne bi pomerali iz ćoška. U subotu sam bila da ih vidim, i dalje su preplašeni. Prostor nije adekvatan za njihov problem straha. Moraju na drugo mesto. Krajem meseca ih prebacujem u selo Kozjak kod Alibunara, imaće sve što ovde sada nemaju - dvorište, nebo, drugare, ženu koja o njima brine 24 sata dnevno. U pansionu dvorište još nije dostupno, a vlasnik im nije posvećen - objašnjava.

Kako objašnjava, u Kozjaku se takođe nalazi smeštaj za pse. Ima 50 pasa i svi žive opušteno, pušteni.

- Maleni će imati period adaptacije u ograđenom prostoru sa njihovom kućicom. Biće praćeni, socijalizovaće se, put do udomljavanja je težak - dodaje Jadranka.

Iako će kuce na neko vreme biti u daleko boljim uslovima nego što su bile na terasi od šest kvadratnih metara, ali i u pansionu, njima je i dalje potrebna ljubav i stalan dom.

- Oni su ipak, na neki način, i dalje zatvoreni. Imaju i gde će da trče i lepo će se brinuti o njima, ali nemaju čoveka, nemaju ruku, nemaju tu ljubav. Uplašili su se i dok smo ih hvatali kada su išli u prvi pansion. Zatvorila sam kućicu, oni su otišli na tacnu gde je bila hrana. Stajali su, jadni, u ćošku. Došla su dva momka koji znaju da rade sa životinjama, ali su se čak i oni pomučili da ih uhvate koliko su se uplašili. Oni još imaju taj neki strah. Sada bi trebalo da rade sa njima, tako da onaj ko ih udomi neće dobiti plašljivog psa, već će oni biti dresirani - objašnjava.

Podsećamo, Jadranka je odlučila da udomi štence jer već ima svoje dve mačke i psa, i ne može finansijski da izdrži brigu o sedam životinja. Pritom, kako njen pas ne trpi druge pse, malci su bili ograničeni na prostor terase.

Štenci su kod nje bili više od tri meseca, a pronašla ih je u šetnji sa Džesikom.

- Bilo je veče 26. januara i bilo je hladno. Znam da je bilo minus sedam stepeni. Videla sam kod kontejnera da nešto crno gmiže. Mislila sam da su mačke. Obratila sam pažnju i videla tri šteneta. Pored, u nekoj kutiji, bilo je jedno žuto koje nije davalo znake života. Impulsivno, ne znajući šta me čeka, vratila sam Džesiku u stan. Uzela sam veliku torbu i pošla da ih pokupim. Tog malog žutog sam mogla da uhvatim, a ona tri crna ne. Oni su bežali, krili se ispod auta. Borba za njihovo hvatanje trajala je tri sata. Komšije su mi pomogle - rekla je ranije Jadranka za naš portal.

Dok su komšije pokušavale da uhvate tri šteneta, Jadranka je žutu ženku donela u stan i vunenim čarapama pokušala da je ugreje. Iako je delovalo da joj nema spasa, počela je da daje znake života. Kako kaže, pokušavala je da ugreje štene i plakala, ali je na posletku uspela da ga spasi.

- Te večeri oni su bili kod mene u kupatilu zbog maca i Džesike koja ne trpi druge pse. I sada je tako, zato ne mogu da otvorim terasu. Na šest kvadratnih metara izolovano je njih četvoro - objasnila je tada Jadranka.

(Telegraf.rs)