Sat stao kad je Tito umro, kazaljke stoje: Čačanin u kući ima muzej, u njemu crveni pasoš i izveštaj o plati

Dan 4. maj 1980. godine jedan je od najtužnijih za sve one koji se i dalje sećaju kako je to bilo živeti u bivšoj Jugoslaviji. Tog dana Centralni komitet je saopštio da je umro drug Tito. Brojni su oni koji se i četiri decenije nakon njegove smrti sa setom i tugom u očima sećaju prošlih vremena. Jedan od njih je i Rato Smiljanić iz Čačka, koji kaže da se najbolje živelo baš tad. On je napravio i jedinstveni muzej koji seća na neka davna "Titova vremena", a jedan rekvizit ima posebnu simboliku.

- Sat koji je okačen na ulasku u muzej stao je tačno na tri sata i pet minuta, kada je otac svih jugoslovenskih naroda i narodnosti drug Tito preminuo. To je bilo u vreme u kom se zaista živelo, sve posle Tita je životarenje. Želeo sam da sačuvam to sećanje na bratstvo i jedinstvo, jer to je ono što je najbolje oslikavalo to doba. Posebno mesto zauzima i crveni pasoš, koji je u to vreme bio najtraženiji u čitavoj Evropi. Za njega nisu postojale granice, svako je želeo da ga ukrade i prisvoji. Sačuvao sam i svoj izveštaj na kom se vidi da je moja plata tada bila 140.000 dinara, a karta za bioskop je koštala dinar i po. Jasno vam je koliko je računica danas drugačija -  priča Rato za RINU.

Preporučujemo

Dan kad je drug Tito umro, pre 42 godine sa setom i tugom pamte i penzioneri iz Gornjeg Milanovca. Tada je, kako kažu, u čitavoj Jugoslovaji sve stalo - i staro i mlado.

- Svi smo plakali, bila je utakmica između Zvezde i Hajduka koja je tog trenutka prekinuta. Nikoga nije bilo sramota suza za Titom. Najviše me nervira što su ga se neki tako lako odrekli, a znam da ih je danas sramota da kažu da su tugovali kada je umro, a plakala je cela Jugoslavija. Sećam se da je bila nedelja, a praznik rada je padao u četvrtak i petak i mnogi su građani Jugoslavije bili na mini odmoru jer su imali četiri neradna dana. Nakon objave Titove smrti, počeli su da se okupljaju na javnim mestima i na taj način iskazivali svoju žal, bol, jer nema čoveka koji ga nije voleo - kaže za RINU Dragan Kamaljević iz sela Dragolj.

Titova slika u domu Kamaljevića zauzima posebno mesto i svedoči o bratstvu i jedinstvu svih naroda i narodnosti, a umesto krsne slave ovaj domaćin slavi 29. novembar, nekadašnji Dan republike SFRJ.

- Titovdan slavim u znak sećanja na vreme mira i zajedništva koje su srušili oni koji su pre svih nas shvatili da smo bili mnogo jaki i da nas moraju srušiti - zaključuje Kamaljević.

(Telegraf.rs)