Ja znam ovu baku što se ljulja. Zove se Jelica. Korisnik je narodne kuhinje i živi samo od socijalne pomoći od desetak hiljada dinara mesečno. Nema ništa u kući osim sijalice, šporeta na drva i starog frizidera. Ipak, ona je uvek nasmejana, raspoložna da proćaska sa svima, da pozdravi i da podeli neku bombonu ili cvet što joj ponekad daju ljudi sa kojima se sretne na ulici ili pijaci. Takav duh ima retko ko živi u normalnim uslovima a kamoli pa neko kome je život tako težak i siromašan. Bravo za ovaj snimak!
Jelena Kostić
Ja znam ovu baku što se ljulja. Zove se Jelica. Korisnik je narodne kuhinje i živi samo od socijalne pomoći od desetak hiljada dinara mesečno. Nema ništa u kući osim sijalice, šporeta na drva i starog frizidera. Ipak, ona je uvek nasmejana, raspoložna da proćaska sa svima, da pozdravi i da podeli neku bombonu ili cvet što joj ponekad daju ljudi sa kojima se sretne na ulici ili pijaci. Takav duh ima retko ko živi u normalnim uslovima a kamoli pa neko kome je život tako težak i siromašan. Bravo za ovaj snimak!
Podelite komentar
Margit
Divno, ja se klackam sa unukom, ona na jedan kraj ja na drugi, divno klackanje. Oseca se super a imam 75 godina ali 50 kilograma.
Podelite komentar
Vm
U inostranstvu prave igrališta baš za odrasle i starije ljude a mi se iščuđavamo. I odraslima je potrebno da oslobode dete u sebi.
Podelite komentar