Još jedan bliski susret sa zmijom, izneli je lopatom sa imanja na Fruškoj Gori: "Smatramo je za čuvara kuće"

Sezona zmija uveliko je u jeku. Ljudi širom Srbije naleću na njih gotovo svuda - u prirodi, gradovima, pa čak i svojim dvorištima i domovima. Bliski susret sa ovim stvorenjima za mnoge je šokantan, naročito ako ih zateknu u svojoj kući.

Sličnih slučajeva poslednjih mesec dana bilo je dosta. Jedna zmija nađena je čak i u prostoriji OŠ "Branislav Nušić" u Beogradu. Iako se radilo samo o bezopasnom smuku, susret verovatno nije bio prijatan.

Preporučujemo

Ista vrsta pronađena je i na jednom porodičnom imanju na Fruškoj gori. Kako su za Telegraf rekli vlasnici, ovo za njih nije ništa neobično, jer je priroda njihovo stanište.

- Smukova ima u skoro svakom dvorištu. Nismo se uplašili, jer se smatraju za čuvare kuće. Svake godine su ovde i samo ih premestimo u šumu pored. Plac je na Fruškoj Gori pa smo više mi na njihovoj teritoriji i verovatno mi njih više plašimo - rekli su nam.

Da je pojava zmija, čak i u naseljenim mestima, prirodna pojava za ovo doba godine, objasnili su ranije za Telegraf iz Zoohigijene.

- Zmija će sada biti više, to je uobičajeno. Naši ljudi su profesionalci, obučeni za hvatanje zmija. Nije dobro da građani sami hvataju zmije, jer one su zaštićene životinje, vraćaju se u prirodu i ne treba ih povređivati ni uznemiravati - kazao nam je ranije direktor "Veterine Beograd" Budimir Grubić.

Dobro jutro. A sad malo ljepše teme. Kako ga vi zovete? 😁Živ je, zdrav je, netaknut 😇 pic.twitter.com/g8jwlidrvi— Jelena Šušanj (@SusanjJelena) April 26, 2022

Iako najčešće zastrašuju, nezvani gosti koji se mahom pojavljuju ovih dana su bezopasni.

- Jedna od razlika između otrovnih i neotrovnih zmija je što su kod otrovnih uočljive žlezde na bočnim stranama glave, pa im je glava trouglastog oblika uz uočljiv vrat. Kod neotrovnih, glava manje primetno prelazi u telo i vrat nije uočljiv. Kod otrovnica je telo kraće, zdepastije, glava trouglasta, rep kraći i zašiljen. Otrovnice se obično nalaze gde ima kamena, serpentinska podloga, neotrovnice u visokoj travi, barska vodena sredina i u šumama - objasnio je ranije za RINU Duško Brković, profesor biologije na Agronomskom fakultetu u Čačku.

Ilustracija: Telegraf/Shutterstock

(Telegraf.rs)