Gradovi na jugu će se prepoloviti, u Boru više neće biti mladih: Srbija do 2050. gubi milion stanovnika

Toliko smo puta čuli upozorenje da bela kuga kosi Srbiju, da se čini da smo na njega već i oguglali. Ono čega je pak malo ko svestan je da se ovaj proces zahuktao do te mere da nam uveliko kuca na vrata. Sebično smo mislili da se ne tiče nas, već nekih budućih pokolenja, ali već za koju deceniju posledice izumiranja osetiće cela Srbija.

Kako upozorava demograf Vladimir Nikitović, stanovništvo u Srbiji smanjuje se i stari tolikom brzinom da će nam se do 2050. populacija smanjiti za petinu.

Preporučujemo

- Najnoviji izveštaj UNDP-a o ljudskom razvoju u Srbiji ukazuje da će se njena populacija smanjiti najverovatnije za petinu do 2050. godine ili za dve petine do kraja veka ako izostanu bilo kakve mere javnih politika u domenu demografskog razvoja. Prema najoptimističnijim istraživanjima, Srbija će ostati bez milion ljudi do sredine ovog veka - ističe Nikitović za Telegraf.

Ono što, ukazuje on, dodatno zabrinjava je zanemarivanje ogromnog jaza u demografskim kapacitetima između oblasti i regiona Srbije. Prosto rečeno, neki regioni smanjivaće se i stariti mnogo brže od drugih, a već do 2050. godine stanovništvo pojedinim oblastima bukvalno će se prepoloviti.

- Očekuje se širenje jaza između severa i juga zemlje prema indikatorima demografskog i ljudskog razvoja. Grupa oblasti u regionu Južne i Istočne Srbije do 2050. godine najverovatnije bi izgubila između 40 odsto i 50 odsto svog stanovništva. Ako se nastave postojeći trendovi u stopama rađanja i doživljenja (što podrazumeva njihovo blago poboljšanje), gotovo tri četvrtine oblasti u Srbiji do 2100. godine izgubile bi više od polovine svog stanovništva. Borska oblast bi čak dočekala kraj ovog veka bez mladog stanovništva, što je već sada slučaj s nekim naseljima u tom području - upozorava on.

Čak i ako se poveća stopa prirodnog priraštaja, to neće dovesti do značajnijih promena, jer je trend opadanja stanovništva u Srbiji konstantan. Srbija godišnje, zbog negativnog prirodnog priraštaja "izgubi" oko 30.000 ljudi, a 10-15.000 godišnje emigrira.

A tek nas tu čeka veliki obrt već za deset do 15 godina. Naime, naša zemlja postaće prostor za doseljavanje stanovništva, odnosno imigracije, što će nam uzgred i preko biti potrebno, jer nećemo imati dovoljno radne snage.

- U ovom periodu očekuje se relativno nagli skok broja starih, što će biti posledica ulaska bejbi bum generacija (rođenih 1945-1956) u kontingent starijih. S obzirom na pretpostavljeni nastavak porasta očekivanog trajanja života živorođenih, u skladu sa dostizanjem nivoa najrazvijenih zemalja zapadne i severne Evrope, sasvim je očekivano što će u narednim decenijama najbrži porast udela u ukupnom stanovništvu zemlje ostvariti najstarija populacija (stari 80 i više godina) - ranije je napisao Nikitović u jednoj od svojih studija.

On na kraju ističe da bi politike usmerene ka podsticanju rađanja mogle, mada posle izrazito dugog perioda, imati efekta na nacionalnom nivou, ali na račun većine oblasti koje su pogođene iseljavanjem i rapidnim starenjem stanovništva.

- Ovakav nalaz sugeriše isključivo holističku strategiju odgovora na implikacije demografskih promena u Srbiji, koja treba da obuhvati ne samo pokretače niskog fertiliteta i nepovoljnih migracionih obrazaca već i sve tri dimenzije indeksa ljudskog razvoja. Ako bi se krenulo tim putem, depopulacija ili starenje stanovništva verovatno više ne bi bili glavni demografski izazovi u većini oblasti u zemlji - zaključuje na kraju Nikitović.

(Telegraf.rs)