Hristos Vaskrs, vaskrse ili voskrese: Šta je pravilno i kako se čestita Uskrs

Uskrs je najradosniji hrišćanski praznik koji proslavljamo u čast Hristovog vaskrsnuća. Vaskrs je dan radosti i druženja među ljudima, a posebnu draž mu daju ofarbana i šarana jaja. Jedna od najvećih dilema u polsednje vreme među vernicima je da li se kaže Uskrs ili Vaskrs, vaskrse ili voskrese.

Prema opšteprihvaćenom rečniku Matice srpske, najpravilnije bi bilo reći: „Hristos vaskrse“, međutim, sasvim je u redu i „Hristos voskrese“.

Preporučujemo

Izvorni oblici reči kao što su Vaskrs, Vaskrsenije, Vaskrsnuti, Vaskrse potiču iz starog srpkog crkvenog i književnog jezika. Ove reči u prevodu označavaju uskrsnuće, odnosno ustajanje iz mrtvih i ponovno oživljavanje. Takozvani srpskoslovenski jezik, odnosno srpska redakcija staroslovenskog jezika, nastala je u vreme kada su Srbi primili slovensko bogosluženje i slovensku pismenost, tokom 10. veka. Od tada pa do prvih decenija 15. veka, Srbi su pomenute reči izgovarali sa poluglasnikom iza početnog „V“, a od 15. veka pa nadalje izgovaraju ih sa „A“. Dakle to je reč Vaskrs.

Negde od sredine 18. veka do danas ruskoslovenski jezik se upotrebljava u Srpskoj pravoslavnoj crkvi kao zvaničan crkveni jezik. U tom crkvenom jeziku reči o kojima govorimo izgovaraju se na ruski način, sa „O“ u prvom slogu, Voskresenije, Voskresnuti, Voskrese.

Reč Uskrs, s druge strane, pripada srpskom narodnom jeziku, u kojem je u veoma davno vreme početno „U“ dobijeno od starog početnog „V“.

Da je razlika između reči Uskrs i Vaskrs zapravo političkog karaktera piše u Srpskom jezičkom priručniku, čiji su autori Pavle Ivić, Ivan Klajn, Mitar Pešikan i Branislav Brborić. Tu kaže da postoji veliki broj hrvatskih reči čije preuzimanje ne dolazi u obzir, ali i da je „broj takvih reči donekle i veštački povećan poslednjih godina, politički motivisanim (mada sasvim nenaučnim) tvrdnjama da je tobože „domovina“ hrvatski, a samo otadžbina srpski, ili da „hrvatske“ oblike Uskrs, uskršnji treba zameniti „srpskim“ Vaskrs, vaskršnji.

Ipak, u Pravopisu srpskog jezika piše da, iako se obe reči koriste u srpskom književnom i narativnom izrazu, izvesne razlike postoje. One su stilskog karaktera, pa je tako prefiks „vas-“ svečaniji, a prefiks „us-“ pripada stilski neutralnom standardu.

Tako da je potpuno ispravno i u duhu srpskog jezika i pravoslavlja čestitati Uskrs, kao i Vaskrs.

Pokretan praznik

Zašto je Uskrs pokretan praznik? Često se i stari i mladi zapitaju kako Vaskrs ne pada uvek na isti datum. Zbog čega je to tako? On uvek pada u nedelju i to u nedelju iza punog meseca koji dođe posle prolećne ravnodnevice.

Uskrs se može pomerati u razdoblju od 5 nedelja (35 dana). Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, pre Blagovesti i posle Đurđevdana.

Trljanje jajetom po licu, umivanje, mrs

Običaj je da se svaka osoba protrlja vaskršnjim jajetom po licu nakon ustajanja da, bi bila zdrava i rumena kao i jaje. Negde se umivaju vodom u kojoj je prenoćilo prvo crveno ofarbano jaje i zajedno sa travama (zdravac, kaloper), a sve radi zdravlja. Na Vaskrs, ujutru, ukućani se prvo omrse crvenim jajetom nakon Velikog posta.

U nekim krajevima se pripremaju i posebni obredni hlebovi (kravajče, buzdovan, komka) u koje se utisnu kuvana jaja. Oni se dele deci i svima koji dođu da čestitaju praznik. Takođe se na ovaj veliki praznik ne puca.

(Telegraf.rs)