U Srbiji se pre 2 godine desilo nešto što nije od 2012: Bolest koja je pretila uopšte nije registrovana

U 2020. godini nije registrovan nijedan slučaj morbila, što je poslednji put zabeleženo 2012. godine, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Sve to ne bi bilo čudno da iste te 2020. godine, obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom protiv malih boginja, zauški i rubeole, pao je na upozoravajući nivo. 

Kako se navodi u Gоdišnjem izvеštајu о zаrаznim bоlеstimа u Srbiјi zа 2020. gоdinu, od 2012. godine se nije desilo da u Srbiji nemamo nijedan registrovani slučaj obolevanja od mobrila odnosno malih boginja. Bez obzira na to, epidemiološka situacija

Preporučujemo

morbila se procenjuje pretećom i dalje.

Za razliku od morbila, zauške i rubeola su registrovani u 2020. godini. Zauške su imale dve osobe, što je, opet, mnogo manje nego u 2019. godini kada su registrovane kod 24, a od rubeole je u 2020. godini obolela jedna osoba.

Bez obzira na to što brojke nisu visoke, i zabrinjava obuhvat vakcinacijom koja štiti od ovih zaraznih bolesti.

Baš u godini kada nije zabeležen nijedan slučaj, obuhvat MMR vakcinom iznosio je tek 78 odsto. Godinu dana ranije, tačnije 2019. obuhvat ovom vakcinom iznosio je 88 odsto, a da bismo izbegli epidemije potrebno je da obuhvat bude 95 odsto.

MMR vakcina je u kalendaru obavezne vakcinacije. Samo vakcinacijom iznad 95 odsto možemo da izbegnemo epidemije malih boginja kakve su nam bile 1997., 2007., i 2017. godine. 

Prema podacima Instituta "Batut", vakcinacija MMR-om na teritoriji Srbije u 2018. godini sprovedena je sa obuhvatom od 93,4, dok je u 2017. godini, kada smo imali epidemiju, ona iznosila tek 85,2 odsto.

Najveća epidemija malih boginja u Srbiji, da podsetimo, bila je 1997. godine kada je obolelo oko 4.000 ljudi i umrlo sedam osoba. Deset godina kasnije u Srbiji javila se još jedna epidemija koja se u Vojvodini prelila iz marginalizovanih grupa u opštu populaciju i kada je zaraženo oko 380 ljudi.

Poslednji put, male boginje su Srbiju pogodile 2017. godine i 2018. godine. Tada je obolelo 5.318 osoba, dok je 15 umrlo.

Poslednji slučaj malih boginja na teritoriji Srbije zabeležen je u Boru u junu prošle godine.

Vakcinacija u Srbiji protiv malih boginja počela je 1971. godine primenom monovalentne vakcine. 1981. godine počela je primena kombinovane vakcine protiv malih boginja i zauški, dok je MMR vakcina (protiv malih boginja, zauški i rubele) počela da se primenjuje od 1994. godine.

Ona se prima u 13. ili 14. mesecu života.

Istovremeno, od 1994. godine započelo je davanje druge doze MMR vakcine, najpre u dvanaestoj, a od 2006. godine u sedmoj godini života, s obzirom na to da oko 5 odsto osoba vakcinisanih samo jednom dozom vakcine ne razvije imunitet protiv malih boginja.

Inače, broj vakcinisanih MMR vakcinom bio je i više nego zadovoljavajuć do 2013. godine, da bi 2014. godine rapidno opao. Procenat od više od 90 odsto vakcinisanih prešli smo posle toga samo 2018. godine, ali se, opet, vraćamo unazad...

Naime, 2005. i 2006. godine procenat vakcinisanih MMR vakcinom iznosio je 96 odsto, 2007. - 97 odsto, 2008., 2009. i 2010. po 96, da bi 2011. godine opet bio za procenat viši - 97 odsto. 2012. godine je pao na 90, 2013. se popeo na 93. Međutim, već naredne 2014. godine obuhvat je pao na 86 odsto, 2015. na 84 a 2016. godine na 81 procenta. 2017. godine izneosio je 85,2 odsto, 2018. smo postigli uspeh sa 93,4, 2019. smo opet pali na procenat ispod 90, odnosno na 88 odsto, a prošle 2020. godine samo 78 odsto.

(Telegraf.rs)