U Srbiji boravi 6.000 ukrajinskih izbeglica: Imaju mnoga prava, ali put do ostvarenja koči birokratija

Tokom 50 dana rata u Ukrajini, zemlju je napustilo više od 4,7 miliona ljudi. Oko 90 odsto onih koji su pobegli su žene i deca. Koliko je izbeglica smešteno u Srbiji i koliko se položaj izbeglih žena iz Ukrajine zloupotrebljava širom Evrope, ovog jutra u "Uranku" na televiziji K1 bila su pitanja za Radoša Đurovića, direktora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

- Izbeglo je 4,7 miliona ljudi, a u Ukrajini je u pokretu čak sedam miliona ljudi. Kada je reč o pravima ovih ljudi u našoj zemlji ona su: da mogu ovde da legalno borave godinu dana, da imaju pristojan smeštaj, pravo na rad, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje za decu. Tako kaže zakon, ali na terenu je situacija potpuno drugačija. Sistem nije uhodan i ima velikih problema - istakao je Đurović.

Preporučujemo

- Na primer, imali smo ženu koja je izbegla iz regiona Harkova koja ima dijabetes. Da bi ostvarila pravo na zdravstvenu zaštitu ona mora prvo da poznaje proceduru, a ona je sledeća: najpre mora da ode u policijsku stanicu kod inspektora za strance da bi se registrovala, potom da podnese zahtev za zdravstvenu zaštitu i da čeka rešenje. Mi još uvek, nakon 50 dana rata u Ukrajini, nemamo lične karte za izbegle ljude. Lične karte izdaje Kancelarija za azil u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Žena koju sam spomenuo može da bude pregledana ali ne može da dobije recept, jer nema ličnu kartu. Mi pišemo mejlove i tražimo rešenje situacije, ali odgovore gotovo nikada ne dobijemo istog dana. Ona je ugrožena osoba i mora da dobije lek. Skrenuli smo pažnju na ovakve slučajeve i našoj Vladi i EU, ali sporo je to sve. Sistem mora da se brže uhoda.

Đurović je kazao da je prva tačka za sve izbegle granični prelaz.

- Policajac na granici treba da im da liflet ili informaciju gde treba da se jave. Komesarijat za izbeglice i migracije ima direktnu nadležnost za prihvat izbeglica iz Ukrajine, i svih drugih, ali oni nisu u stanju da ispune svoje obaveze. Potom je to dužan i MUP. Izbeglice se smeštaju u prihvatne kampove i daje im se humanitarna pomoć ali oni ne ostvaruju svoja prava. Prošle godine u našoj zemlji odobreno je 14 azila - kazao je Radoš Đurović.

Printskrin: K1

Kazao je direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila da u Srbiji u ovom trenutku boravi oko 6.000 izbeglica iz Ukrajine.

- Većinom su u Vojvodini i većim urbanim mestima, kod prijatelja, porodice. Neki iznajmljuju sobe u hotelima, hostelima, pojedini koji imaju novca kupuju nekretnine. Oni moraju da ovde dobiju primarnu zaštitu, a mogu da traže i azil, međutim ljudi i dalje čekaju da vide kako će se situacija razvijati. Oni žele da se vrate svojoj kući. Oni ne znaju da li su zauvek napustili svoju zemlju, a azil je konačni ishod. Ako dobiju azil ovde ostaju pet godina – objasnio je Đurović.

- Očekujemo da tim ljudima najpre pomognu Ministarstva - unutrašnjih poslova, zdravlja, prosvete... Postoji pravni okvir da se krene u rad, imamo Zakon o azilu, ali nema rada. Komesarijat za izbeglice je rak rana. Imaju odnos kao prema izbeglicama iz bivše Jugoslavije, ne pružaju im podršku i zaštitu već samo smeštaj. Do skoro smo imali kolektivne centre za izbeglice iz Hrvatske.

Đurović je istakao da se u evrospkim zemljama potpuno drugačije reaguje na sadašnje izbeglice u odnosu na one iz Azije i Afrike.

- Uočljiva je nejednakost, mnogo se bolje ophode prema Ukrajincima. To je kriza koja je u Evropi, vidljivija je i jasnija, rat na prostoru Evrope nije viđen od II svetskog rata, i to su argumenti da mora da se reaguje hitno i da postoji solidarnost. I religija je nažalost bitan činilac, kao i izgled ljudi iz Ukrajine i narativ da su to ljudi koji se lako integrišu i koje su žrtve rata koji je pred očima Evrope. Sve što je dalje, Evropa ne vidi. Ni građani ni elite na vlasti. U Hrvatskoj je ostalo više od 10.000 Ukrajinaca, imaju tri centra koja se bave prihvatom. To su većinom žene sa decom. Oko 4.500 njih odmah je po prelasku granice uspelo da ostvari registraciju i da pristupe svojim pravima. A ljude iz Azije i Afrike stalno vraćaju u Srbiju. Ljudi su čak i stradali u tom guranju preko srpske granice. Devojčica od šest godina je stradala, usmrtio je voz jer su ih noću gurali preko pruge i granice u Srbiju.

Radoš Đurović kaže da je jasno da kada hoće, države mogu propisno reaguju.

- Nemačka, Švedska, Holandija i Austrija pristojno reaguju, i u tim zemljama se adekvatno razmatra zahtev za azil za Ukrajince. Više od 2,7 miliona ljudi je u Poljskoj. Videćemo kako će sve ići ako kriza postane hronična, jer je to ogroman broj ljudi, to je narod o kojem na svojoj teritoriji morate da brinete. U Mađarskoj i Rumuniji vidimo da ljudi odlaze dalje prema Zapadu, a oni koji ostaju nisu baš u dobroj situaciji. Javljaju se prve pukotine i problemi.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila objasnio je da prihvatni kamp koji broji do 1.000 ljudi ima enormne troškove.

- Svakog dana po čoveku najmanje morate da samo na hranu potrošite tri do pet evra. Koridori u Ukrajini su skromnog obima i najčešće su formirani u sopstvenoj režiji. I to nije realna slika. U Rusiju je došlo preko 800.000 ljudi iz Donbasa, ali o tome se malo govori. To su ogromni brojevi i oni su u direktnoj vezi sa intenzitetom ratnih dejstava. Kada ona prestanu - broj će se radikalno smanjiti. U danu 80.000 ljudi napušta svoje domove u Ukrajini i to su dramatični podaci. Porodice su rastavljene, žene i deca napuštaju Ukrajinu i te porodice teže da se spoje. One nisu trajno u izbeglištvu, ali ima i onih koji tragaju za zemljom gde bi se konačno smestili. Ko ima rodbinu i prijatelje u EU tamo ide. Ima interesovanja da ostanu i u našoj zemlji. Oko 300.000 ljudi do sada došlo je do Nemačke, mnogi su stigli i do Portugalije. Mora se voditi računa i o tome da su žene i deca iz Ukrajine u riziku i od trgovine ljudima, eksploatacije... – naglasio je Radoš Đurović.

(Telegraf.rs)