Pešak ne sme da bude "padobranac": Ovo su pravila prelaska ulice, nekad i pred zebrom moramo da stanemo

Pešački prelazi posebno su osetljiva mesta u saobraćaju. Nažalost, neretko stiže vest da je neki pešak oboren baš na "zebri". Ipak, potrebno je veštačenjem utvrditi gde je nezgoda tačno nastala, a treba znati i da je velika odgovornost pri prelasku ulice upravo na pešacima.

Nema nikakvog opavdanja za vozača koji je velikom brzinom udario čoveka dok je prelazio ulicu na pešačkom prelazu ili je jasno nameravao da ulicu pređe. Ali, postoje stvari koje pešak nikako ne bi smeo da čini, kako svojim postupcima ne bi ugrozio bezbednost u saobraćaju.

Preporučujemo

Obaveze pešaka definisane su članom 96 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Pešak je dužan da preko kolovoza i biciklističke staze prelazi pažljivo i najkraćim putem, nakon što se uveri da to može da učini na bezbedan način.

Prilikom prelaska preko kolovoza pešak ne sme da upotrebljava mobilni telefon niti da koristi slušalice na ušima.

Na putu sa pešačkim prelazom ili posebno izgrađenim prelazom, odnosno prolazom za pešake, pešak je dužan da se pri prelaženju puta kreće tim prelazom, odnosno prolazom, ako oni nisu od njega udaljeni više od 100 metara.

Jedan vozač sa nama je podelio svoja neprijatna iskustva kada su u pitanju pešaci.

- Ja ne mogu pred svaki pešački da usporavam, ako ne vidim pešaka, prolazim normalnom brzinom. E sad, ako pešak istrči odnekud, naročito kad je preglednost loša i nisam video živu dušu ni blizu prelaza, kako ja da se zaustavim u jednom momentu? Ima i onih koji iznenada odluče da s trotoara pređu na pešački, šetali su normalno i samo odjednom naprave zaokret, a da ni ne pogledaju da li je ispred njih auto - priča nam jedan vozač kamiona.

Ko je odgovoran u slučaju da nesreća nastane kada se pešak iznenada nađe na "zebri", a vozač, koji ga jednostavno nije uočio nema vremena da zakoči?

- Zavisi ko sudi i ko veštači. Po mom mišljenju, tu bi odgovornost bila na strani pešaka, ali ćete imati kolege veštake koji će da napišu potpuno obrnuto, da je vozač imao razloga da očekuje pešaka na pešačkom prelazu, pa i onog koji "kao padobranac" pada na pešački prelaz. Moje mišljenje je vrlo jednostavno, imate zakonsku obavezu kao pešak da pre započinjanja prelaska kolovoza morate da se uverite da tu radnju možete da završite na bezbedan način, a to znači da ne smete stupiti na kolovoz, ako se ne uverite da na nekoj udaljenosti od vas nema vozila. Neko ko vozi 50 km/h i ne vidi nikoga na pešačkom prelazu, i u trenutku kada vi stupate on se nalazi na 10 metara, treba da znate da će on moći da se zaustavi tek na 28. metru - objašnjava za "Telegraf" veštak Milan Božović.

Druga krajnost je sledeća situacija: vozači jednostavno neće da se zaustave, pa usamljeni pešak gleda kolonu vozila koja prolaze pokraj njega. Tada se odlučuje na rizik, da ih doslovno fizički zaustavi. Mnogo hrabrosti i rizika je potrebno da u tim trenucima zakorači na prelaz, kako bi vozače primorao da stanu, a iako time pešak dobija na vremenu, on izaziva potencijalnu opasnost.

- Strah je nešto što utiče na refleksno reagovanje. Kada to uradite, vozač će da se uplaši i da koči. To jeste produktivno za pešaka, taj neko će da stane, pešak će proći, ali je opasno, jer to naglo kočenje izaziva sudare u sustizanju, a onda u sudaru u sustizanju se postavlja pitanje ko je menjao naglo način kretanja. U tom slučaju bio bi vozač koji je prvi, a uzrok bi bio pešak - objašnjava Božović.

Presecanje kolone pešaka je strogo zabranjeno, ali može da se desi da na bulevaru sa 4 trake pešak krene da prelazi ulicu, a da se , na primer, trećoj ili četvrtoj traci vozila još kreću.

Da li je nesreća bila na pešačkom ili van njega?

Povređeni ili stradali pešak koji leži na pešačkom prelazu nije nužno tu i oboren. Zaključak gde je pešak oboren mora da sačeka veštačenje ili, pak, pregled video kamera.

- To može samo da se zna ako postoji video zapis, na primer, gradski autobusi imaju kamerice ili kamere sa nekog objekta. Bilo je slučaja gde su pešaci pali na pešačkom, pa su i mediji tvrdili da je tako bilo, ali ako se vozilo kretalo većom brzinom pešak mora da bude odbačen - objasnio nam je Božović.

Vozači nisu dužni da staju pred pešacima, osim...

Vozači, zapravo, nisu dužni da se zaustavljaju kada vide pešaka, već samo da uspore tako da pešak može bezbedno da pređe ulicu. Po potrebi će, naravno, i stati, ali obaveza da se zaustave ipak važi u sledećim situacijama:

- Zakon jedino kad su u pitanju deca, starija lica i invalidi nalaže vozaču da se zaustavi. Znači, u običajenim situacijama, dovoljno je da vozač uspori, ali kada su u pitanju navedena lica, mora da i zaustavi vozilo. Još jedna bitna stvar je da, ukoliko postoji više saobraćajnih traka u jednom smeru, onda je zabranjeno preticati tj. obilaziti vozilo koje se zaustavilo ili se zaustavlja radi propuštanja pešaka. To je ona scena kada u jednoj traci jedan automobil stane, a u drugoj traci se drugi automobil ne zaustavi i dođe do naletanja na pešaka koji je već započeo kretanje preko kolovoza - objasnio je ranije za Telegraf direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović.

Poslednja nesreća kod škole GSP

Podsećamo, poslednja teška nesreća na pešačkom prelazu dogodila se u Ulici cara Nikolaja, kod Tehničke škole GSP. Taksi vozilo naletelo je na jednog dečaka i oborilo ga, a u školi kažu da je reč o njihovom đaku i da je deonica rizična zbog brze vožnje.

Srećom, povrede neće ostaviti trajne posledice.

(Telegraf.rs)