Pronađeni ostaci zuba neandertalaca izazvali sjajne reakcije stručnjaka: Popunjavaju rupe u spoznaji evolucije

Otkriće domaćih arheologa u pećini Velika Balanica, na obodu sela Sićevo, u Sićevačkoj klisuri, kod Niša, kada su otkrivena četiri zuba koja su pripadala najmanje dvama neandertalcima, od kojih je jedno dete, svrstava se u najznačajnija arheološka otkrića ne samo kod nas.

Zubi su stari oko 300.000 godina, što ih čini najstarijim fosilnim ostacima neandertalca u istočnoj Evropi i drugim najstarijim ljudskim fosilima u Srbiji. Pre njih pronađena je, pola miliona godina stara, donja vilica pračoveka, u pećini Mala Balanica, u istom kraju, 2007. godine, navode Novosti.

Preporučujemo

Do sada su ostaci neandertalca u Srbiji bili identifikovani samo na jednom lokalitetu, u obližnjoj pećini Pešturina. Tamo su 2015. pronađeni jedan zub i deo kosti podlaktice neandertalca.

Koliko je važno ovo otkriće najbolje objašnjava prof. Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Dušan Mihailović, vođa istraživačkog tima, koji ih poredi sa ostacima nađenim na daleko poznatijem lokalitetu, u Krapini.

Za razliku od ovih ostataka, fosilni ostaci krapinskog čoveka stari su "tek" 130.000 godina.

- Istraživanja u Sićevačkoj klisuri vrše se još od 2004. godine - kaže prof. Mihailović. - Zube smo nalazili od 2018. donedavno. Pronalazili smo i kosti, kao i kamene alatke za obrađivanje i kosti životinja koje su poslužile kao plen. U pećinama Mala Balanica i Pešturina nalazi su iskopani u ulaznom delu, a u Velikoj Balanici na tri--četiri metra od ulaza u unutrašnji deo pećine. Pronađeni ostaci spadaju među najstarije ostatke neandertalaca u Evropi i izazvali su sjajne reakcije u stručnim krugovima, jer popunjavaju "rupe" koje smo imali u spoznaji evolucije.

Najdrevniji ostaci neandertalaca, stari i do 500.000 godina, identifikovani su na području zapadne Evrope. Oni su se s vremenom širili sve do zapadne Azije, a upravo njihovo prisustvo u Velikoj Balanici predstavlja najraniji dokaz tog širenja prema istoku.

Prema rečima prof. Mihailovića, na teritoriji Balkana, pre 300.000 godina, najverovatnije je došlo do kontakta evropskog neandertalca i bliskoistočne populacije.

- Pokazalo se da su se na Balkanu rano susreli neandertalci i moderni ljudi. Ono što smo našli, recimo dokaze upotrebe vatre ili korišćenja alatki za obradu kože i krzna, bili su karakteristični za bliskoistočnu kulturu u tom periodu. Dobili smo veoma značajan dokaz kulturne transmisije između evropskih neandertalaca i bliskoistočnih ljudi i time se rešava pitanje na koje decenijama nije bilo odgovora: o sličnosti između ovih populacija. Preko tih nalaza mogu se rekonstruisati populaciona kretanja i kulturni kontakti - kaže Mihailović.

Analiza zuba objavljena je u časopisu "Džornal of hjuman evolušn", koji je jedan od vodećih časopisa iz oblasti evolucije čoveka.

U projektu je učestvovao međunarodni tim stručnjaka iz Srbije i Kanade, koji vode profesori Dušan Mihailović sa Filozofskog fakulteta BU i profesorka Mirjana Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu u Kanadi.

Istraživanja su sprovedena u okviru rada na projektu NEEMO Fonda za nauku, saopštio je Filozofski fakultet.

(Telegraf.rs)