Uskršnji praznici rizik za sve, očekuje se rast brojki: Tiodorović o letu pred nama i vakcinama koje tek stižu

Mišljenja sam da imamo kolektivni imunitet kada govorimo o korona virusu, i da je on više od 80 odsto, ali to treba da potvrde i analize. Trenutna epidemiološka situacija kada govorimo o kovidu 19 je pod kontrolom, ali, omikron je i dalje dominantan i kod nas i u svetu, pa ostaje snažna preporuka da se pridržavamo osnovnih mera zaštite, pre svega, nošenja maske u zatvorenom prostoru, a to pogotovo važi za najugroženije kategorije. Dolaze nam praznici, ljudi će više biti u kontaktu, ali posle njih ne očekujem talas, samo blagi rast brojki koje će biti pod kontrolom, kaže u intervjuu za Telegraf.rs profesor doktor Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa. 

Smatra da imamo više zaraženih koji su bez znakova oboljenja i da kada bi se svi testirali da bi brojke bile veće kao u Zapadnoj Evropi. Ističe da nemamo epidemiju gripa koji je zakasnio mesec dana, i da je nećemo ni imati. Što se korone tiče, pred nama je mirno leto, a na jesen se očekuje povećanje inficiranih, ali ostaje nada da će proizvođači napraviti vakcinu koja će moći da se suprostavi dominirajućem tipu kovida 19, te da se tada treba vakcinisati. Tada bi već, kako smatra većina naučnika u svetu, kovid 19 trebalo da bude endemska bolest jer je došlo do balansa makro i mikro organizma, odnosno čoveka i kovida 19.

• Kakva nam je trenutna epidemiološka situacija zbog korona virusa?

Može se reći da nam je trenutno epidemiološka situacija korona virusa pod kontrolom, odnosno da nam je stabilizovana, odnosno da imamo zaravnjenje epidemijske krive po broju pozitivnih na testiranju. Očekivali smo da će krenuti opadajući trend, međutim, on još ne kreće tako intenzivno da pada. Povoljno je to što hospitalizacija opada, ali se broj preminulih još održava na nekom značajnom nivou. To je ono što malo zabrinjava, iako se, pre svega, radi, gledajući podatke, o osobama sa komorbiditetima, koje duže boluju i kod kojih i omikron, iako se smatra slabijim što se tiče intenziteta kliničke slike, predstavlja faktor za vrlo tešku kliničku sliku, čak i sa fatalnim završetkom.

Povećanje broja pozitivnih je i u Zapadnoj Evropi, ali ipak, i kod njih je hospitalizacija u velikom opadanju. Jedini rizik će nam biti, i njima i nama, predstojeći uskršnji praznici, katolički i pravoslavni Vaskrs, kada se veći broj ljudi kreće, kada veći broj ljudi dolazi u kontakt. Sigurno je da imamo daleko više pozitivnih koji su bez znakova oboljenja, odnosno nemaju tegobe, takođe je sigurno da se mnogi ne testiraju a da bi testiranjem taj broj možda bio i veći, kao što je to i u Zapadnoj Evropi. Sad se priča da ima novi soj XE. Nije to novi so,  što su Englezi i još neke zemlje potvrdili. On je po sastavu, isti kao onaj što su Belgijanci prvi objavili još u januaru, kombinacija BA1 i BA2. Neki ga sad zovu kombikron, tako da sa te strane mislim da sve ide ka smirivajućem toku. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) to, takođe, potvrđuje. I ona kaže sasvim jasno da se smanjio, barem prema opštim podacima, broj pozitivnih u celom svetu. Ali, treba biti strpljiv. Treba u ovoj situaciji, a kod nas je to važno i zbog predizbornog i postizbornog perioda, koji predstavljaju jedan rizik  jer se ljudi okupljaju mnogo više i kontaktiraju iako je lepo vreme i ljudi su dosta na otvorenom. S obzirom na sve to, trebalo bi da se pridržavamo mera a ako ništa drugo - maske u zatvorenom prostoru a posebno oni koji su preosetljivi, sa imunodifincijencijom. Vidite, Austrijanci su vratili obavezu nošenja maski, pa i Nemci, mada ima i suprotnih - Hrvati su ukinuli sve mere, a kod nas je to ukinuto još ranije. Narod je sam doneo odluku. 

Dakle, treba, pre svega, da se čuvaju oni koji imaju komorbiditete, koji su bolesni, ali i zdravi i sa boljim imunitetom, jer treba misliti na ljude koji mogu da budu žrtve. Omikron je za mlade, zdrave ljude, možda nedovoljno opasan, skoro i da nije, ali za ove starije i za komorbiditetima nije tako. 

• Da li ćemo imati mirno leto što se korona virusa tiče?

Mislim da se odvija predviđanje da ćemo u maju pa nadalje i tokom leta, što se tiče kovida 19, imati mirnu situaciju. Ali, za jesen, prozvođači vakcina moraće da priozvode vakcinu koja će odgovarati dominirajućem tipu u to vreme. Nešto slično kao što radimo kod sezonskog gripa. Tako da se može reći da će do tada situacija biti mirna. Malo zbunjuje ovo što se broj pozitivnih zadržava na 1.000, 1.200, 1.300 čak do 2.000 vidite koliko to odskače, ali zaključujemo da pad hospitalizacije ipak doprinosi tome da smatramo da je kovid pod kontrolom, i da se može uz primenu mera onih koji su najosetljiviji, imati potpuno stabilna situacija.

• Da li će nam se na jesen koron vratiti u nekom većem obimu, ili će nam biti endemska bolest?

To se i očekivalo. I veliki broj naučnika u svetu smatra da je to moguće, da je došlo do balansa makro i mikro organizma. Makro-čoveka u humanoj populaciji i mikrogranizma odnosno kovida 19. Taj balans je već uspostavljen, on će se pojačavati i dalje, i mi ćemo  zbog toga, u stvari, imati endemizaciju odnosno jedan miran period. Odnosno da ćemo samo na jesen i zimu, kada ljudi borave u zatvorenom prostoru, i kada infekcije rastu, imati rast. Prema tome, moraćemo da sprovodimo mere samozaštite - maska u zatvorenom prostoru i distanca a još bolje rešenje će biti ako proizvođači vakcina dođu do još uspešnijih vakcina, koje će moći da se suprostave kovidu 19 u to vreme.

Dostigli smo kolektivni imunitet

• Da li treba da čekamo jesen da bismo primili vakcinu ili sada treba da se zaštitimo njome?

Mislim da ima vremena. Normalno, 4. buster doza je bila preporučena osobama sa imunidificijencijom, padom imuniteta iz različitih razloga zbog njihovih osnovnih bolesti, i to je sasvim za očekivati. Međutim, ima još do jeseni vremena da se proizvede vakcina koja će odgovarati dominirajućem tipu u to vreme, jer su ipak sve analize stručne i naučne potvrdile da smo imali, ipak, malo problema što se tiče vakcina u odnosu na omikron, jer je sa promenom soja došlo do toga da obolevaju i oni koji su vakcinisani.

• Koliko smo daleko od kolektivnog imuniteta?

Neko ima više, neko manje u Evropi, a što se nas tiče, mi smo dostigli dosta taj kolektivni imunitet. Vakcinacija kod nas nije prešla 55, 56, 60 odsto odrasle populacije, ali je, ipak, puno steklo prirodni imunitetet preboljevanjem. Bilo bi bolje da samo bili vakcincinisani, onda bi bila bolja zaštita najosetljivije populacije, mislim na stare osobe i na hronične bolesnike, nebitno da li su mladi ili stari, dijabetičari su i sa 15 godina i sa 85 godina. Dakle, ipak, mislim da mi imamo kolektivni imunitet, ali to što ja mislim treba da bude potvrđeno laboratorijskim analizama, i nadam se da ćemo to imati urađeno u toku narednih meseci. Rade se projekti koji treba to da potvrde. 

• Da li smo prešli 70 odsto?

Mislim da smo prešli i više ako pogledamo koliko je ljudi bolovalo. Jer, imali smo talas krajem prošle godine i delimično početkom ove, a ukupno smo imali  neko kaže tri talasa, neko četiri, neko pet. Sve zavisi kako se posmatra njihov početak i završetak. Ali,  sigurno je sa tim velikim brojem pozitivnih, obolelih, visoke hospitalizacije koje smo imali za ove dve protekle godine, stvoren veći kolektivni imunitet, i smatram da je 80 odsto.

• Da li nakon praznika možemo da očekujemo novi talas?

Ne. Za Uskrs nam, koliko se sećam od ranijih godina, dođe najmanje oko 400.000 ljudi. Možda ova situacija sa Ukrajinom i ekonomski problemi smanje taj broj, ali znam da svi naši zemljaci koji rade po Zapadnoj Evropi, jedva čekaju Vaskrs da bi došli, da obiđu svoje, da se opuste. S obzirom na sve to, čim imamo toliki priliv ljudi, toliko veće komunikacije, imaćemo više mogućnosti za kontakte, za više rizika, može se desiti, ali ja ne očekujm veliki talas, nego malo povećanje koje će biti pod kontrolom. Jer, ipak, prirodni uslovi i veća prokuženost i prirodni imunitet su ti koji će sprečiti veliku pojavu broja pozitivnih, a i ako bude pozitivnih, hospitalizacije ne očekujemo. To je uočeno i u Evropi, i u svetu, pa i kod nas.  Dovoljno govori to što smo dobar deo vrlo važnih hospitala za naše hronične bolesnike pretvorili iz kovida u njihovu osnovnu delatnost, a imamo dovoljno kovid bolnica - u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu, da se lečenje sprovodi kako treba.

• Razlog da se čuvamo jeste i grip. Za nedelju dana je registrovano više od 270.000 oboljenja sličnih gripu.

Moram da kažem da je sa gripom ovo malo iznenađenje u smislu da je on do sada dominirao, tačnije počinjao u februaru i završavao se  do polovine marta maksimalno. Ovo je veliko pomeranje, za čitavih mesec dana skoro, a uzrok tome je dominantan kovid 19, odnosno omikron. To se zna, postoji pravilo da, kad je jedan virus dominantan onda je ovaj drugi  potisnut i manje pristan, a što ne znači da ga nema. Mi smo imali 2020. godine situaciju da grip nije bio zabeležen, vrlo malo, prošle godine smo da ga imali ali moram da podsetim da smo imali dosta dobru vakcinaciju i pretprošle i prošle godine protiv virusa gripa, posebno što smo zaštitili one najosetljivije. Kod gripa je potpuno jasno, nama se sami ljudi jave 1. oktobra i pitaju da li je došla vakcina, da li je ima. S obzirom na sve ovo treba biti svestan da smo mi dobrim delom zaštiteni, ali da ćemo imati problem sa gripom barem još 7 do 10 dana, posebno kod starijih ljudi i hroničnih bolesnika koji znaju da mogu biti u težoj situaciji zbog njega.

• Da li to znači da ne možemo očekivati epidemiju gripa?

Nije ovo epidemija, niti može da se očekuje. Ipak je grip nešto što je uobičajeno. Ovo je vreme kada imate početak proleća, to je vreme respiratornih infekcija različitog tipa ne samo virusne s tim da one dominiraju, i zato smo imali prvo kod predškolske, pa kod školske dece, pa sada kod odraslih povećanje obolelih od virusa gripa. Međutim, ništa zabrinjavajuće, prolazi bez neke velike terapije, ali oni koji imaju komorbiditete moraju da se čuvaj, pogotovo ako nisu vakcinisani. 

Kliničarima odajem apsolutno priznanje 

• Da li ste se vi, s obzirom na trenutnu situaciju sa korona virusom, makar malo odmorili ili i dalje radite istim tempom?

Sigurno je da je pao tempo, moram to da kažem. Situacija je bolja ali znate, nama svaki slučaj predstavalja veliki problem a našim kolegama kliničarima je najteže i apsolutno im odajem priznanje. Bez obzira na bitan pad hospitalizacije, oni se i dalje bore sa živote ljudi koji su u najtežoj situciji, najugroženiji. Mi, svi ostali imamo posla sa gripom. Prvo je počelo kod pedijatara, oni su prvi javili, pa je Studentska poliklinika u Beogradu obavesitla na vreme da imamo povećanje kod mladih ljudi, a evo sada i lekari opšte prakse skreću pažnju na taj problem. Ali, u svakom slučaju, nije taj nivo zabrinjavajući kao što je to bilo sa kovidom i krećemo se ka jedno stabilizaciji. 

Bitno je da i dalje pratimo. Ova situacija sa kovidom 19 nas je naučila da nikada ne možeš biti apsolutno siguran da je sve pod kontrolom i da se ništa ne dešava, svi smo mi deo tog planetarnog sela. I, svi smo deo jednog prirodnog sastava u kome su humana populacija i animalna vrlo prožeti, tako je i došlo do kovida 19, i postoje rizici u svetu. Kao što vidite na ovom iskustvu sa kovidom 19, oni se mogu tako lako i brzo preneti s kraja na kraj planete.

(Telegraf.rs)