Dragica je najbolja medicinska sestra, 36 godina čuva živote: Smrt ostavi posledice, ovako je na šok odeljenju

Vedar osmeh i neverovatna energija ono je po čemu Užičani poznaju medicnsku sestru Zdravstvenog centra Užice Dragicu Miličanović. Ove godine, njen višedecenijski rad na odeljenju intenzivne nege dobio je i zvaničnu potvrdu - Dragica je proglašena za najbolju medicinsku sestra u Srbiji prema oceni Udruženja medicinskih sestara-tehničara Kliničkog centra Srbije "Sestrinstvo".

Razgovor sa ovom energičnom i veselom ženom zapodenuli smo samo što se vratila iz smene, kod kuće, dok čuva jednogodišnju unuku. Kako nam je rekla, još je pod jakim utiskom nakon prijema nagrade.

Preporučujemo

- Nisam bila svesna težine nagrade u početku, da je to na nivou cele Srbije. Zateklo me je i bila sam zbunjena, a priznajem da sam i dalje. Vratila sam se, posle primanja nagrade, odmah svojim obavezama, sutradan sam otišla u prvu smenu i nastavila tamo gde sam stala. Kod mene se ništa nije promenilo, radim posao kao i ranije.

A sve je krenulo kada su glavne sestre ove zdravstvene ustanove odlučile da pošalju Dragičine podatke na konkurs.

- Moja glavna sestra iz Zdravstvenog centra Jelena Panović i glavne sestre bolnice bile su najviše zaslužne za to što sam uopšte bila deo konkursa. One su prepoznale da bih ja mogla da iznesem to i poslale su dopis. Znam samo da je konkurencuija bila jaka. To što sam ja izabrana ne znači da neko drugi iz zdravstvenog centra ne zaslužuje to, jer, verujte, svako odeljenje bolnice je zahtevno i odgovornost je svuda velika - skromna je Dragica, iako ne poriče da joj veoma znači što je njena višedecenijska borba za živote ljude dobila neku vrstu potvrde.

Foto: Privatna arhiva

- Najlepše mi je kad sretnem svoje kolege sa kojima sam nekada radila, a koje su sad u penziji, kad mi čestitaju. Volim kad vidim njihovu podršku, kada mi kažu da je nagrada otišla u prave ruke. Ipak, želim da kažem da smo na intenzivnoj svi kao tim, tu ne možete reći da je jedan najbolji. Svi smo tu jednako važni. Ovaj posao je jako težak i ne pronalazim se baš u toj rečenici da sam najbolja. Ova nagrada je nagrada za sve nas, ne samo za mene. Da su dodeljivali 20 nagrada, imali bi kome da ih daju, koliko ovde vrednih i kvalitetnih ljudi ima.

Dragica je svoj rad počela pre 36 godina, a kako nam objašnjava, oseća da toliko ima energije i ljubavi prema poslu da bi mogla još toliko da radi.

- Najpre sam oko šest meseci radila sa bebama, na neonatologiji, a kasnije sam prešla na to odeljenje šoka. Tu su stvarno pažljivo birani ljudi i uspela sam da prođem, iako sam niska žena. Ali to je dokaz da visina ili fizička snaga nisu presudni za bavljenje ovim poslom. Važno je da ste posvećeni i da ste profesionalac. Mislim da sam sve to iznela stoički.

Mentalna snaga i široko srce su najvažniji kada radite sa ljudima, naročito ako su u teškom stanju, poručuje ova simpatična žena.

- Vi dosta toga date poslu, a morate da nađete i snagu za svoju porodicu. Tim tempom kojim radim na poslu, nastavljam dalje i kod kuće. Sad imam unukicu od godinu i po dana koju čuvam, daje mi energiju, pa mi ništa nije teško. Imala sam šansu da pređem i na druga odeljenja, ali sam ostala na intenzivnoj nezi. Jeste da je teško radno mesto, dođete ujutru rano na posao i radite dok vam traje smena, skoro da ne stignete da napravite pauzu, jer radimo sa veoma teškim pacijentima.

Foto: Privatna arhiva

Nažalost, tamna strana posla je deo svakodnevice. Mnogi ljudi su im umirali na rukama, naročito u poslednje dve godine.

- Dosta pacijenata i izgubi bitku. Kada su u pitanju mladi ljudi jako je teško, ali svaka smrt na odeljenju za nas ostavi neke posledice. Reanimacije nekada traju i po pola sata, sat, ne mogu vam opisati koji napor i borbu ulažemo da spasimo svaki život. Kad to ne uspe, prirodno je da klonete, taj dan vam je propao. Kada spasimo život to je ogromna pobeda - kaže Dragica.

Ipak, oni koji su imali sreće da budu spaseni, ne zaboravljaju one koji su brinuli o njima.

- Bivši pacijenti nam ponekad pošalju čestitku, zahvale nam se. Često srećem te pacijente, i sad su me zvali da mi čestitaju. Vidi se to poštovanje i to je najlepši deo ovog posla. Osmeh je najbitniji, pacijenti su jako uplašeni kad dođu na intenzivnu negu. Mi smo specifično odeljenje puno respiratora, monitora, sve to izgleda strašno i mi to razumemo. I znače im osmeh i topla ljudska reč, time im ulijete poverenje, opustite ih, razoružate ih straha da znaju da će sve biti u redu. Takođe, koncentracija u svakom momentu mora da bude na nivou, da pratite sve, jer mali trenutak nepažnje može nekog koštati života. Moraš da se predaš pacijentu, to je takav posao.

Na kraju, ističe da je ponosna na svoje mlade kolege i da zna da će jednog dana, kad ode u penziju, posao ostaviti u sigurnim rukama.

- Volim da im pomognem i uputim u sve što treba, jer sam i ja taj posao morala od nekog naučiti. To mi je onako nekako kruna svega, ono što će iza mene ostati - ti mlađi ljudi koji su usvojili nešto od mene - kaže Dragica.

(Telegraf.rs)