15% dece s 15 godina probalo drogu, sve više SNUS, ovo su znakovi: Diluje svaki 7. beogradski srednjoškolac

Dostupnost sintetičkih droga i broj njihovih korisnika je sve veći. Rezultati Evropskog istraživačkog projekta o alkoholu i drogama pokazuju da je gotovo 15 odsto dece već u prvom razredu srednje škole probalo neku drogu. Tinejdžeri, osim ekstazija i marihuane, sve više koriste snus – drogu koja se prodaje kao duvan za žvakanje. Stručnjaci smatraju da je neophodna jača prevencija i uključivanje roditelja.

Situacija je vrlo ozbiljna, upozoravaju činjenice: narkotike diluje svaki sedmi beogradski srednjoškolac, prema poslednjem istraživanju Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.

Preporučujemo

- Konzumiranje narkotika postalo je na neki način sastavni deo života mladih: izlazaka u grad, proslava, žurki, svečanosti i posebna klubova. Policija svakodnevno preduzima aktivnosti: lišava slobode lica, ali je glavni problem što imamo potražnju - ukazuje za RTS prof. dr Darko Marinković, šef katedre kriminalističkih nauka na KPU Marinković.

Strategija policije ide u dva pravca – smanjenje potražnje, a potom smanjenje ponude.

Stručnjaci ocenjuju da je, osim represivnih mera, neophodno više primenjivati preventivne mere, uz pomoć lekara i centara za socijalni rad. Komunikacija i uloga roditelja je ključna.

Psiholog Jelena Milošević objašnjava da porodice svih društvenih statusa mogu biti u opasnosti, ali da postoje faktori rizika.

- Faktori rizika su loša regulacija emocija unutar porodice, loše postavljene granice među članovima porodice, prepuštanje deteta sebi u smislu dugog odsustvovanja roditelja bez obzira koji je povod, kao i bežanje od kuće roditelja koji nisu u stanju da se nose sa tim problemima - ukazuje Miloševićeva.

Roditelji nedovoljno komuniciraju s decom, ali i škola

Prof. dr Darko Marinković objašnjava da roditelji nedovoljno komuniciraju sa svojom decom.

- Malo vremena se provodi sa decom, malo se priča sa njima. To bi trebalo da nadoknadi škola, međutim, očigledno je da i ona, na neki način, ne daje i ne posvećuje dovoljno vremena - kaže šef katedre kriminalističkih nauka na KPU.

Kao preventivna mera, u određenim zemljama, sprovodi se edukacija o načinu pravilnog konzumiranja narkotika, kako bi se izbegle tragične posledice.

- Mediji se vrlo često oglašavaju kada je neka akcija policije, kada su nađene velike količine droge, uhapšeno više lica. Kada prođe vreme, međutim, nemamo povratnu informaciju u medijima – na koliko godina su ta lica osuđena - kaže inspektor u penziji Lambe Đorelijevski.

Osim potrage za korisnicima, narko-dileri stalno su u potrazi i za onima koji će njihovu robu prodavati. I opet su deca najčešća meta, između ostalog i zbog izbegavanja krivične odgovornosti.

Tako je danas među dilerima mnogo dece, a mesta prodaje često u neposrednoj blizini škola, čak i u školskim dvorištima.

Znakovi za uzbunu

Jelena Milošević kaže da je alarm za uzbunu dramatična promena u ponašanju deteta, te navodi koji su znakovi da dete uzima drogu.

- Ako vidite nešto što je vrlo ekstremno: u smislu potpunog prekida kontakta sa porodicom, napuštanja odnosa u tom nekom smislu, vođenje sumnjivih telefonskih razgovora, ugovaranje sastanaka, pojavljivanje nove osobe u društvu, ako je dete naglo izgubilo kilograme, ako je bledo, ako su zenice sužene, beonjače crvene - navodi Miloševićeva.

Lambe Đorelijevski kaže da roditelji mogu da primete kada dete uzima drogu.

- Roditelji koji se bave svojim detetom primete čudno ponašanje, kada je u pitanju korišćenje droge. Kada je dilovanje droge u pitanju, takođe, mogu da primete, da postoje veće količine novca kod deteta, da nabavlja garderobu, tehničku opremu, telefone, satove, od svojih para za koje oni ne znaju - ukazuje Đorelijevski.

Izmenjeno stanje svesti izazvano drogiranjem svakako će u nekom trenutku dovesti do posledica. Stoga je veoma važno, zaključuju stručnjaci, na vreme reagovati i sprečiti da do njih dođe.

(Telegraf.rs)