Lekari satima porađali Milicu nakon što su joj rekli da je beba od 5kg mrtva. Nisam stigla da patim, besna sam

Milica J. (29) iz Zrenjanina pre šest meseci izgubila je bebu na rođenju. Najpre je primetila da se dete u stomaku sve manje pomera. Potom je kontaktirala privatnu kliniku na kojoj je pratila trudnoću. Od njih je dobila umirujuće reči da je to znak da se porođaj približava, te da se javi lekaru zbog sebe, kako bi se smirila. U kliniku nije mogla da ode jer toga dana nisu radili, pa je po savetu otišla u lokalnu bolnicu. "Najveće radovanje, kojem srce ne kuca", kako je navela, rodila je dan kasnije. Nakon brojnih pokušaja da se porodi prirodno uz pomoć indukcije, posle višesatne drame doneta je konačna odluka o carskom rezu. Dečak je imao punih 5kg.

Najgorče iskustvo u njenom životu odvilo se u dva dana - 30. i 31. oktobra 2021. Do 21 sat prvog dana u porodilištu, kada joj je, kako nam kaže, rečeno da je beba preminula i pre rođenja, Milica tvrdi da joj niko nije sugerisao da se nešto loše dešava. Toga dana je, priseća se, dete poslednji put osetila u 17 sati. U panici i beznađu sačekala je ultrazvuk koji je, kako navodi, četiri sata kasnije pokazao da su njene slutnje istinite - nosila je sina 38 nedelja, osetila ga još u ranoj trudnoći, brojala njegove pokrete sve dok se 29. oktobra uveče nisu spustili na 15, i na kraju - nije postala majka. Doživela je čak i carski rez u kome nije bilo ničeg carskog. Iz porodilišta je izašla posle pet dana praćenja, bez bebe. Iz njega je ponela veliku žalost i mnogo gneva.

Trudnoću je kontrolisala na privatnoj klinici, zbog saradnje sa stručnjakom V. Š. U porodilištu ju je, kaže, primila S. P. Porodila ju je R. O. (imena poznata redakciji), jedina za koju je imala reči hvale. Imena troje lekara koje spominje, nema nigde u medicinskoj dokumentaciji sa kojom je otpuštena iz OB Zrenjanin "dr Đorđe Jovanović", ni na otpusnoj listi ni u izveštaju patologa (videti u galeriji na dnu teksta).

Dijabetičar

U timu lekara bila je i specijalista endokrinolog, čiji je Milica pacijent protekle dve i po godine. Kako sama ističe, sagovornica je dijabetičar tipa 2. Nakon simptoma koji su ukazivali na povišen šećer, uradila je analize i dijagnoza je potvrđena. Tako je u mladosti počela da pije lekove, koji su udruženi sa dijetetskim režimom ishrane dali rezultate. Na porođaj je otišla sa 15 kilograma više. Ni to nije sugerisalo da je beba bila tako krupna.

- Izgubila sam majku pre šest godina. Verovatno je negde moralo da pukne - kaže navodeći da je stres uzet za uzrok njene bolesti, te da je nije nasledila ni od koga.

Tokom trudnoće pratila je nivo šećera u krvi na šest nedelja. Rezultati analiza su, tvrdi, svaki put bili dobri. Prvo "odskakanje" zabeleženo je u 36. nedelji. Tada je tzv. tromesečni šećer bio iznad gornje granice, 7 u odnosu na dozvoljenih 6,1. Ušla je u deveti mesec, trudnoća se približavala kraju, a prema pređašnjem planu prestala je da pije terapiju.

- Lekove sam smela da pijem do 36. nedelje. Šećer sam redovno kontolisala na svakih šest nedelja, kako su mi rekli. Sve sam radila privatno. Meni je sve to bilo uredno. U toj 36. nedelji kada se isključuje lek, moja doktorka endokrinolog je rekla da nastavim sa režimom ishrane, samo isključujemo terapiju - objašnjava Milica.

Taj stav potvrdila je i S. P. koja ju je, ponavlja, primila u zrenjaninskom porodilištu.

- Rekla je: 'Super, super, vodiš računa o šećeru. Sve je super, ova tvoja doktorka endokrinolog, i ona je super'. Poslala me da legnem na sprat. Tu su sve žene koje su krenule da krvare ili čekaju da se otvore ili čekaju bolove... - objašnjava: - 'Kad krene da te boli, znaćeš, osetićeš i onda ćemo da te spustimo dole i kreće porođaj. Sad moraš malo da budeš tu.'

Navodeći kako je protekao prijem ističe da je S. P. odmah primetila da je Milica dijabetičar. Nakon što je izgubila bebu, seća se da joj je prišla sa rečima opomene.

- Nakon što se sve izdešavalo, ona je posle dolazila i pitala me gde sam vodila šećer. Ja je gledam i kažem: 'Pa, videli ste'. Onda mi je rekla kako je trebalo više da vodim računa. Kako je sad trebalo da vodim više računa? Kad sam dolazila, rekla si mi da je super. Nisi mi ni izvadila krv. Tad šećer nije ni bio bitan. Meni niko ništa dotad nije rekao da nešto ne valja - navodi kako je protekao razgovor sa doktorkom i kako je doživela njene reči.

Klinika

Dakle, od 36. nedelje nije bila na terapiji lekovima. U 38. nedelji primetila je da se beba slabije pokreće. Javila se privatnoj klinici, gde je trudnoća praćena.

- Trebalo je da to bude terminski porođaj. Ja sam bila privatno kod mog doktora i on mi je rekao: 'Kada kreneš da osećaš da beba tri dana uzastopno slabije udara, dođi da vidimo šta dalje.' I danas imam sve te poruke. Pisala sam kako ga osećam sve slabije i da me to brine. Oni su mi rekli da se to beba sprema da izađe i da će još malo krenuti porođaj. Taj dan kada sam ja rekla da ću da idem u bolnicu, kazali su mi da je dovoljno da jednom osetim bebu. Ne može jednom! Ali krivo mi je što sam sve saznala tek kasnije - govori šta joj je na srcu.

Prvu poruku poslala je 29. oktobra.

- U 10 ujutro, ja kažem: 'Poslednja tri dana se beba pomerila 59, sledeći dan 54, a sinoć 36. Ali od jutros ga baš i ne osećam da se pomera. Mogu li da dođem danas da se vidimo, da li je sve ok?'

Kaže: 'Ne radimo mi danas, nije to ništa strašno. Da je juče bilo 36, danas 26, a sutra 16, onda se javljaš. Rekao je doktor, ako tri dana pada broj. Ovo je tek prvi dan' - navodi Milica kako je proteklo dopisivanje.

Uveče se ponovo obratila za pomoć.

- Taj isti dan uveče napisala sam im da osećam samo 15 pokreta (za sat i po vremena) - kaže dodajući da je opisala tvrd stomak i postavila novo pitanje: - Ne znam da li treba da paničim ili sutra da idem u bolnicu, jer vi ne radite?

- Posle sat i po mi je rekla da odem sutra, da ne bih brinula - kaže Milica dodajući da je pitala da li da traži lekara koji ju je privatno pratio i koji ujedno radi u državnom sektoru, te da je dobila odgovor kako u klinici ne znaju da li tog dana radi u bolnici i da se ona javi kad završi.

Javila se kada je stigla u bolnicu i tada su joj ponovili: "Ne mora to ništa da znači. Biće sve ok."

Bolnica

U bolnicu je otišla sutradan, 30. oktobra u 9 ujutro. Rečima naše sagovornice S. P. i ona povele su razgovor o dijabetesu, pa ju je doktorka uputila na sprat gde treba da sačeka porođaj. Tada je bila otvorena dva i po prsta.

- Ja sam njoj rekla kako dolazim zato što su bolovi krenuli i zato što slabije osećam bebu. Oni su mene stavili na CTG, sve je bilo u redu. Ali ona nigde nije navela zbog čega sam došla, sem bolova. Pritom, videla je da sam dijabetičar, nijednog momenta nije tražila da mi se izvadi krv. Imala je uvid u raniju dokumentaciju, došla sam sa dokumentima iz klinike gde sam privatno vodila trudnoću i sa mojim rezultatima za šećer. To su bile analize od 36. nedelje - objašnjava sagovornica.

Kako dodaje, pokrete bebe je sve slabije osećala. Ujutro joj je urađen CTG i nalaz je bio dobar. Kako je vreme odmicalo, strepnja je rasla, a poslednje pokrete bebe Milica je osetila oko 17 sati.

- Besna sam što sam non-stop zvala i govorila da ne osećam bebu, koja je ranije bila toliko aktivna. Pitali su me jesu li mi radili CTG. Jesu jutros. - 'Pa, šta onda?', pitali su me. U jednom momentu sam toliko počela da paničim i dozivam sve redom, da me je jedna sestra prikačila na CTG. Onda je nju uhvatila panika: - 'Milice, ajde, idemo mi kod doktora dole'.

Doktor gleda ultrazvuk. Zove tu doktorku, koja me primila. Ona dolazi, gledaju, gledaju: - 'Otkad ne osećaš pokrete?'

- Evo, pitajte sestrice koliko sam puta rekla šta sam rekla.

- Pa, bila si jutros na CTG-u.

- Pa, jesam - prepričava šta se dešavalo: - Kreću sa: 'Znaš, Milice, to se dešava'.

Recite mi šta se dešava, ljudi, došla sam da se porodim - vapi u telefonskom razgovoru, kao da je i sad u porodilištu.

Mrtvorođenče

- Beba nema otkucaje, nema pokrete, nema ništa. Moram da zovem supruga da dođe, da se to njemu saopšti. Oni već kreću u taj neki formalni deo, rade zakonski. Da suprug dođe, da vidi bebu, da ja potpišem zbog krađe beba, ovog, onog. Stanite, ljudi, došla sam da se porodim, vi meni govorite da beba nije živa - opisuje šta ju je zadesilo.

- Doktorka me nijednom nije obišla - ističe.

Toga dana oko 21 sat saznala je da je beba umrla. Toga podatka nema u otpusnoj listi, gde ipak piše da je lečena od 30. oktobra do 4. novembra. Sutradan, 31. dobila je poruku od cimerke iz porodilišta.

- Znaš li da nam CTG i ultrazvuk rade ujutro, popodne i uveče? - pisalo je: - Ja o ovome ne bih ni pričala, meni je ovo strašno. Ali, ja planiram... Gde da odem kada opet budem htela da zatrudnim? Ovde kod nas u Zrenjaninu ne postoji privatan porođaj.

Pre ovoga, Milica je imala i jedan spontani pobačaj. To se desilo u šestoj nedelji trudnoće.

- Pre te trudnoće sam imala jedan spontani. Nikog ne krivim, to se desi, pa se desi. Taj isti doktor mi je saopštio: 'Ovo ti je spontani.' Šesta nedelja, prvi dan. Iz mene curi na sve strane, doživela šok, ne znam šta se dešava, on meni mrtav ladan tako. Taj isti se pojavljuje sad kad treba da mi uradi ultrazvuk. Već sam znala da nije u redu. To je već u glavi - kaže nam navodeći kako su se ružne uspomene ukrstile, te da joj je isti lekar dva puta saopštio loše vesti.

Porođaj

- To nije moglo da izađe prirodno, jedino da sam umrla tamo. Jedan veštak mi je kazao da se se za bebu od 4.750 g, radi hitan carski rez - objašnjava šta ju je snašlo, uz podsećanje da je njena beba bila veća.

U noći 30. oktobra ostavljena je da se odmori. Dobila je, kaže, i lekove za smirenje. Ujutro je trebalo da dobije indukciju kako bi prirodno rodila dete. Rečeno joj je da mora tako.

- U šest ujutro krećem, stigla nova smena. Dolazi doktorka koja ne zna ništa o slučaju. Govore joj da beba nije krupna, da ima malo više plodove vode - kaže navodeći da je ta pretpostavka bila pogrešna.

Dečak je imao 5kg. Samo na jednom ranijem pregledu rečeno joj je "da ga ima", uz napomene da je veličinu bebe nemoguće precizno utvrditi.

- Kad je to sve već bilo gotovo, ja sam bila na indukciji deset sati. Bila sam otvorena 10 cm, ali beba nija mogla da izađe. Bila je veoma velika. Nije bilo šanse, nema akcije, ne pomera se, ja sam gurala, ne znam kako creva sebi nisam izgurala. Trudila sam se - opisuje kako je umrlu bebu rađala u mukama.

- Kada je ta doktorka R. O. krenula da izbacuje vodu iz mene, mislila sam da nema kraja. To je kao balon vode sa aparata. Tri puta je ona mene stiskala. Bilo je i bolno i neprijatno. Rekla je da će me pustiti da odmorim, ali da će to morati da ponovi. Kad sam dobila papire sa obdukcije, pisalo je da se beba ugušila zbog tromboze pupčane vrpce - kaže nam Milica, napominjući da do porođaja nije znala za višak plodove vode.

Beba preminula od tromboze? Milici pretio tromb?

Dodaje da se doktorka R. O. u konsultaciji sa trećim lekarom odlučila na carski rez, te da se prethodno dvoje navedenih - S. P. i V. Š. nisu odazvali na njene pozive. Kaže i da su lekari saglasno isticali da porođaj mora biti prirodan, a da joj nije rečeno zašto.

- R. O je onda zvala trećeg lekara. D dimer je bio visok (preko 4.000 ng/ml ). Onda joj je taj treći rekao: 'Izgubićeš devojku u roku od deset minuta. Dobiće trombozu, sepsu, nema je' - opisuje kako je umalo i sama izgubila život i kako je pala odluka o operaciji.

U dva dana na kraju oktobra prošle godine izgubila je bebu, mučila se satima u pokušaju da je prirodno donese, pa je poslata na carski rez sa skoro 20 puta uvećanom vrednosti D dimera, koji je, strahuje, mogao dovesti i do njene smrti.

Govori jasno, glasno, razumno. Odaje utisak stabilne osobe.

- Nije smeo toliko da ostane u stomaku. Kad legnem da spavam, meni prolazi kroz glavu kolika je to patnja bila za bebu. To mi je bilo strašno. Nisam stigla ni da patim toliko za tim, koliko sam bila besna na sve njih - kaže prvi put u razgovoru zadržavajući suze.

Iz bolnice je otpuštena 4. novembra. Obdukcioni izveštaj je dobila kasnije. Sa lekarima potom nije razgovarala o tome što se desilo. Bilo joj je bitno da se oporavi i, uprkos svemu, da zna da li će moći da ima decu.

- Ja više nisam ni htela da razgovaram o tome - rekla nam je, umorna od svega što je doživela: - Strašno je da sam otišla u bolnicu kako mi se slučajno nešto ne bi desilo u kući. Odeš i razmišljaš: 'U bolnici si, čoveče, doktori su tu, nema šta da ti se desi.' I eto šta se desi.

Sa pitanjima o uzroku smrti mrtvorođene bebe, razlozima koji su doveli do smrti i tretmanu Milice J. obratili smo se na adresu zrenjaninske bolnice, ali do objave ovog teksta nismo dobili odgovor.

U izveštaju patologa navedeno je da su "delovi posteljice odgovarajuće zrelosti za starost ploda, sa nešto koagulisane krvi na maternoj strani".

- Na plodovim ovojnicama se ne vide promene, a u arterijskim krvnim sudovima pupčanika prisutne su trombocitne mase - stoji u izveštaju patologa.

(Telegraf.rs)