Brata i sestru NATO bomba ubila dok su se autobusom vraćali u Gračanicu: "Svakim danom sve je teže"

Dragiša i Zorica Petrović iz Gračanice, roditelji Marije (15) i Nikole (17), koji su stradali nakon što je NATO razneo autobus Niš ek

Preporučujemo

spresa u Lužanima 1. maja 1999. godine, nadaju se da će, jednog dana, počinioci ovog strašnog zločina biti kažnjeni i da će pravda biti zadovoljena, piše kosovo-online.com.

U razgovoru za Kosovo onlajn sećaju se da su decu poslali kod rođaka u Srbiju, kako bi ih zaštitili od Nato bombardovanja, ali navode da je njihova sudbina bila da odu i da se nikad više ne vrate. Nikola, Marija i njihova baba Smiljana vraćali su se, tog kobnog 1. maja, iz Niša u Gračanicu.

Zorica je na radiju čula da je Nato bomba raznela autobus Niš ekspresa i, kako naglašava, odmah je znala da su njena deca stradala. Ipak, nadala se da to nije tačno.

- Tog jutra mesila sam hleb, spremala ručak, da sve bude spremno kada oni dođu, slušala sam radio, da mi prođe vreme, i onda sam čula da je pogođen autobus Niš ekspres koji je išao za Prištinu. Pogođen je na mostu u Lužanima, testo mi je ispalo iz ruku, počela sam da plačem - priseća se Zorica i dodaje da su tačne informacije da im je zvanično saopšteno da su im deca stradala nakon više od 24 časa.

Dragiša je morao da ode i da ih identifikuje, nakon sedam dana, a uspeo je da ih prepozna, kako kaže po krstiću i lančiću koji su nosili.

- Čekali smo na identifikaciju tela od 1. do 7. maja. Bio sam u Prištini da ih prepoznam. Sina sam prepoznao po krstiću, a ćerku po lančetu. I majku sam tada identifikovao. Sahranili smo ih na dan kada mi je sin rođen. Teško je, svakim danom sve teže, ne može da se izdrži više - priča Dragiša.

Za porodicu Petrović je, tog 1. maja 1999. godine, sve stalo. Žive, kako kažu, da bi zapalili sveću svojoj deci, i strahuju, jer ih zdravlje izdaje, da za koju godinu neće imati ko da ode na groblje.

- Rat je bio za sve, ali srce boli za svoje. Dokle god budemo živi oni će za nas da postoje - ističe Zorica.

Dragiša kaže da grob svoje dece obilazi skoro svaki dan.

- Oni su za mene živi, dolazim na groblje svaki drugi dan, dolaziću dok mogu, zdravlje nas je popustilo, ali dolazićemo. Kad nas ne bude neće imati kod da ih obiđe - kaže sa tugom Dragiša.

Petrovići se nadaju da će jednog dana počinioci ovog strašnog zločina, biti kaženjeni, da će pravda biti zadovoljena.

- Kada bi se saznala istina bilo bi mi najdraže, ali umrećemo ali nećemo saznati istinu ko je to uradio - kaže Dragiša.

Dragiša kaže da mu je najteže padaju praznici, slave, rođenadi bez svoje dece, kako kaže svima neko dolazi a njima nema ko da otvori vrata. Na mestu nesreće u Lužanu postavljena je spomen ploča u znak sećanja na stradale. Na njoj su ispisana imena i prezimena 31 osobe, uglavnom albanske nacionalnosti, a imena Marije, Nikole i drugih stradalih Srba nisu navedena već su stavljene su tri tačke.

Napad na autobus Niš-ekspresa, koji je saobraćao na liniji Niš - Priština, izveden je 1. maja oko podneva, pri potpuno vedrom vremenu, što znači da su piloti jasno videli šta gađaju.

(Telegraf.rs)