Na Srbiju je bačeno 22.000 tona projektila: Na kojim lokacijama ih ima i posle više od 20 godina?

Za 78 dana NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije bilo je čak 2.300 vazdušnih udara, oko trideset dnevno. Bačeno je 22.000 tona projektila. Prema evidenciji u Srbiji je više od 150 lokacija na kojima se nalaze velike avio-bombe.

Bojan Glamočlija, direktor Centra za razminiranje ističe da 20 godina traje uklanjanje bombi, ali da još uvek nisu uspeli da očiste Srbiju.

Preporučujemo

U Srbiji i Beogradu još ima neeksplodiranih bombi iz NATO bombardovanja. Centar za razminiranje osnovan je 2002. godine i od tada je urađeno gotovo 200 projekata čišćenja terena.

Bojan Glamočlija, ističe za RTS da 20 godina traje čišćenje, ali da još uvek nisu uspeli da očiste Srbiju od bombi, mina i drugih eksplozivnih naprava.

Tokom 78 dana bombardovanja SRJ bilo je čak 2.300 vazdušnih udara, oko 30 dnevno. Bačeno je 22.000 hiljade tona projektila, među kojima 37.000 hiljada zabranjenih, kasetnih bombi, bombe sa osiromašenim uranijumom.

Mine postavljali teroristi u Bujanovcu

- Trenutno mine imamo u opštini Bujanovac, to nisu klasična minska polja, to su grupe mina koje su postavljali teroristi i izuzetno ih je teško sve pronaći ali sa dobrim projektima i tehničkim izviđanjem uspevamo - naglasio je Glamočić.

Ukazao je da su trenutno problemi i sa kasetnim bombama, od kojih su u poslednje tri godine uz pomoć donator, uspeli da očiste dobar deo. Preostala su tri projekta, u Bujanovcu, Tutinu i na aerodromu Ponikve.

Istakao je i da se u Beogradu nalaze velike avio-bombe iz 1999. godine kao i da ih prema evidenciji u Srbiji ima na preko 150 lokacija.

Kaže da Srbija te probleme ne može sama da reši i da su joj potrebni donatori.

- Mi pokušavamo da pronađemo novac i sredstva da bi se one izvadile i to nije tako mali novac i jednostavno. Imamo pozitivne signale da ćemo uskoro početi da rešavamo i te probleme - naveo je Glamočić.

Tačne lokacije na sajtu

Upozorio je na opasnost ukoliko bi došlo do pomeranja tih bombi, posebno u slučajevima građevinskih radova ukoliko bi se došlo do njih.

Što se tiče zračenja, objasnio je da se ne očekuje da tu postoji opasnost, zato što, kako je naveo, to nisu bombe koje su bile ozračene osiromašenim uranijumom.

Precizirao je da Centar za razminiranje označava mesta gde se nalaze velike avio-bombe, kasetne, mine i ostali eksplozivni ostaci rata, tako da građani mogu da vide na sajtu tog centra uputstva i koje su to tačno lokacije.

U Centru za razminiranje uklanjaju se i bombe i eksplozivne naprave zaostale iz Prvog i Drugog svetskog rata.

(Telegraf.rs)