Posle Naumovog slučaja oglasili se i drugi roditelji: "Vaspitačica rekla da neće da ga čuvaju, da nije u redu"

Radim U Nemackoj u inkluzivnom sistemu, gde postoje placeni pratioci u nastavi za dete koje bude kategorizovano, i opet ima problema. U nastavi, kao i u vrticima rade i nehumani i neobrazovani, i ljudi bez kompetencija, kao i sposobnosti da tade sa decom. Budzet je tu, pratioci spremni da pomognu detetu, ali stroga, zapravo traumatizirajuca (po dete)struktura skolstva, i fokus na prosvetnog radnika, a ne na dete, dovelo je do toga da uz sve divne uslove koji de fakto postoje, i ovde inkluzija postoji velikim delom samo na papiru. Uciteljica moze da odbije prisustvo pratioca u nastavi, posto joj "smeta" prisustvo odrasle osobe u ucionici, jer smatra da je autoritativni pristup jedini. A zivot ne samo deteta sa posebnim potrebama, nego zivoti ostale dece su se promenili, jer su svi tu, jer se uce humanom drustvu, empatiji, komunikaciji, socijalizaciji. Ne samo dete sa posebnim potrebama, nego i ostala deca, zahvaljujuci empatiji i odnosu sa detetom sa posebnim potrebama, sazrevaju i odrastaju u divne ljude. I pritom se formira jedno drustvo koje se udaljava od diskriminatorskih praksi i koje ce razlicite ljude gledati kao sastavni deo svoje okoline. Tome na putu, koliko ja vidim, stoje zastarele obrazovne prakse, te nedostatak empatije i fleksibilnosti kod prosvetnih radnika. Tuzno. Prijemni ispiti kao i kurikulum vaspitackih, obrazovnih profila na svim nivoima treba da se menja. Dovoljno je ljudi na svetu koji IMAJU kapacitete da rade ove poslove. Oni bi te uslove ispunili.

@ja Ako ste vi od cele moje pisanije izvukli nešto što nigde ne piše,neću vas više zadržavati.Razumem želje roditelja da im dete barem boravkom u ustanovama za zdravu decu,budu vitruelno zdrava.Ali treba misliti i na ostalu decu u takvoj grupi,ne tako sebično samo na svoje dete.A sram da vas bude što te stručne i sa sjajnim rezultetima ustanove,nazivate "tamo neke".Te i takve ustanove i služe za takvu decu i tamo im se pruža pravi tretman,koji garantuje uspeh u domenu deteta. Svaka drednja škola ima limit bodova ispod te crte se ne ide.Znači i to je diskriminacija po vama.Ne budite dvolični.

Problem sa decom koja imaju smetnje u razvoju, kako u vrtićima, tako i u školi, koji pohađaju obične školske ustanove, većina nema pratioca, odnosno posebnog nastavnika. I onda takva deca zahtevaju više pažnje gde onda stradaju druga deca u odeljenju zbog manjka iste. I onda ostala deca postanu taoci. A niti su nastavnici, učitelji prošli obuku za rad sa takvom decom.

Postoje specijalne skole za decu ometenu u razvoju ali zbog inkluzije one zvrje prazne. Svi bi decu u regularne skole i to je sasvim ok, ali odeljenja su sa 30 djaka u Beogradu. Kako vi mislite da se ja svima njima posvetim za 45 minuta plus posebnu paznju da primenim detetu sa posebnim potrebama? Kako? Jedino da se multiplikujem. Defektolozi ne rade u osnovnim i srednjim skolama i ne dolaze na moje casove jer imaju svoju skolu gde rade ali tamo skoro da i nema dece. I tako sve u krug. Svi se zale a deca ispastaju.

Meni je već više muka od vrtića na Novom Beogradu i predskolske ustanove ”11.april”, stalno se pozivaju na neke propise, protokole, procedure, a kad im tražite da to vidite da bi ste bili upoznati, oni ne daju. Generalno sve starije vaspitačice u vrtićima čuvaju svoje mesto, mladim vaspitačicama ne daju da dodju do izražaja i ne daj Bože da se nešto ružno čuje o njihovom vrtiću u stanju su noge da ljube samo da se ne obratite predskolskoj ustanovi ili Sekretarijatu. Ja sam imala par konflikata vezano za ishranu dece, ponašanje vaspitača i žalila sam se P.U ali na žalost oni su svi kao organizovana mafija. Naravno prethodno sam pročitala sve pravilnike vezane za vrtić. Ali na žalost, nisam imala podršku drugih roditelja koji su isto pričali izmedju sebe, pod izgovorom:”Uzeće mi dete na zub”.Sama sam sve izgurala. Znači treba jedna mama ili tata da izadje u novinama i da kaže svoj problem, a onda će svi ostali ”hrabri” roditelji da ispričaju svoju priču u komentaru. Imaš problem, pokusao si da ga rešiš, ne možes, pozovem novine i eto rešenja. Pa kad se pojavi 10 ovakih i sličnih priča, onda će neko da reaguje. Tužno ali istinito. A ne svi hrabri u komentarima.

Inkluzija je jedna humana ideja,teško održiva u realnosti.Mislim da su njome ostecena,kako deca koja su istom obuhvaćena,tako i ostala deca u grupi/odeljenju.Time se konstantno remeti normalan tok nastave i stvara,neretko,neprijatna klima u odeljenju.

Посао сам напустила да не бих слала децу у обданиште, јер као дете носим трауме због безобзирних и неемотивних васпитача. Инклузија је највећа глупост и крајње је погубно поготову за дете са посебним потребама. Док су та деца у моје време, причам за школу, ишла на часове које су држали дефектолози и били су своји са својима. Код моје деце таква деца се уопште не укључују у игру, не желе уопште, деца ми кажу и пораде њихове жеље да им се приближе, они сироти одбијају сваки вид комуникације. Муче се око школе не могу да савладају. Питам се како је тек тешко у вртићима, кад оне не знају и не могу ни са здравом децом. Чим имају неко немирније дете оне шизе, кукају, хаос праве. Тако да је најбоље не малтретирати дете и водити га са децом сличном њему !!!!

Деца са поремећајем треба да имају специјалан статус и да са са њима тако и постипа. Нису да похађају редивне предшколске и школске установе. Постоје тзв специјалне школе за такву децу и у тим школама раде обучени и школовани стручњаци који могу да помогну тој деци. Инклузија је највећа глупост која је могао неко да смисли.

Nadležni su samo rešili da se primenjuje inkluzija, a dalje ne proveravaju šta se i kako događa. Treba razgovarati sa roditeljima dece sa posebnim potrebama, sa roditeljima ostale dece, sa vaspitačicama, defektolozima, vlasnicima privatnih vrtića, da se dobije kompletan uvid u čemu je problem i kako ga rešavati. Jedino što je zasad očigledno jeste da mnogima nedostaje malo empatije, ali ipak ne možemo znati kako je u tuđoj koži, na pr. kad vaspitačica ima veliku grupu dece, pa ne može da posveti pažnju, a i nema odgovarajuće znanje kako da postupa u ovakvim situacijama. Najlakše je osuđivati, umesto toga treba ukazati da postoji problem i tražiti rešenje. Dobro je što pišete o ovome, hvala redakciji!

Daleko smo od civilizovanog i normalnog drustva…Ali svest se razvija i hvala novinama na pisanju inace ne bi bilo napretka u sistemu …tesko je i vaspitacima i svima a ponajvise rotitelju i detetu zato svi zajedno da prihvatimo razlicitost jer smo svi takvi…

Javna tajna kako se danas zavrsava skola za vaspitaca. Uclanis se kod svevisnjeg, platis i ocas posla si vaspitac. Ta profesija je srozana do dna. Pretuzno jr sto oni formirsju nove generacije. Deca su sa roditeljima par sati a sa njima ceo dan :(

I u prošlom članku o malom Naumu,a i sada samo filozofiranje i zataškavanje istine.I od strane roditelja,a i građana koji pojma nemaju kako se to kategorizuje i sve ostane u domenu "jadno dete,jadni roditelji.."Istina je sledeća,možda nije svakome lepa,ali je tako:ne postoji cveće i drveće u inkluziji,uvek će zdrava deca/bilo vrtić ili škola/ da budu ometana od strane deteta sa posebnim potrebama.Vaspitačice i učitelji nisu edukovani za rad sa njima,već sa zdravom populacijom.Za takvu decu postoje vrtići,dnevni boravci sa osobljem koje je edukovano za rad sa njima,gde su u okruženju koje isto ili slično njima.To nije nikakva diskriminacija,ustanove su njima prilagođene.Nekako nam je bolesno nametnuto da se prema takvim roditeljima mora biti beskrajno tolerantan,jer u suprotnom si "sram te bilo,đubre od čoveka i sl.Bude to da su onda i oni neka "osetljiva kategorija"Pa nije baš tako.

Roditelji se zale na vaspitacice i uciteljice, one na veliki broj dece, i tako u krug, gde je toj deci neki pomocnik, ne mogu celo vreme da budu uciteljice i vaspitacice samo sa njima, treba da idu u skolu, vecina dece pije pusi, bezi iz skole, racuna se samo na papiru da su bila, druga deca sa problemima bi sigurnoo bila bolja i poslusnija

Jeste tesko,ali malo je vaspitacica,takva deca umeju da busu agresivna prema drugoj deci i onda svi ostski roditelji prete da ce da ispisu svoju decu. Ds se otvaraju vrtici samo za takvu decu ni to ne ide. Teska prica mnogo,najteze je roditeljima

A kada mi kao vaspitaci roditeljima ukazemo da dete ima problem mislite da ce da reaguju? Veoma retko prihvate da im je dete drugacije i da im treba dodatna pomoc. Cesce se odlucuju da napadnu vrtic i vaspitaca,da ucenjuju itd pa posle kad dodje vreme da dete krene u skolu shvate koliko su pogresili. Ali najlakse je uvek okriviti vaspitaca.

Veliki problem smo imali sa nasim sinom, koji ima razvojnu disfaziju. Gde nam je direktorka jednog dana samo rekla “nadjite novi vrtic” taj vrtic je ABC junior. I ako sam trazio da se sretnem sa direkotrkom ili da se cujemo ona je jednostavno odbila. Posle 4 meseca trazenja vrtica nasli smo drugi BOLJI bogu hvala, i sin se sad lepo ravija.

Ima nas na hiljade u Srbiji. Jos je u vrtićima i nekako. Tek u skoli je inkluzija na niskim granama, nedostaju licni pratioci koje roditelji plaćaju iz svog džepa, ne postoje, cak ni posle 11 godina inkluzije, personalni asistenti. Sa punoletstvom, tj. zavrsetkom skolovanja deca postaju potpuno nevidljiva za sistem. Jedino Srbija u regionu jos uvek nema Zakon Roditelj-Negovatelj.

Podrška roditeljima dece sa smetnjama u razvoju . Naklon vaspitačima za posvecenost i profesionalizam u radu. Nista nije crno-belo pa tako ni problem o kojem se piše. Sistem pokušava da radi na dobrobiti dece, ali nažalost često na štetu i deteta i porodice. Počevši od kasnog prepoznavanja smetnji, roditeljskog ne prihvatanja da problem postoji( da su sve to samo faze) i do toga da stručna lica neadekvatno i neblagovremeno krenu sa adekvatnom podrskom(čekanje da dete napuni 5 god da bi dobilo dijagnozu). Nazalost, uspeh je moguć samo ako sve ove karike funkcionišu. A dete je u svemu najmanje krivo.