Posle Naumovog slučaja oglasili se i drugi roditelji: "Vaspitačica rekla da neće da ga čuvaju, da nije u redu"
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Ana
Radim U Nemackoj u inkluzivnom sistemu, gde postoje placeni pratioci u nastavi za dete koje bude kategorizovano, i opet ima problema. U nastavi, kao i u vrticima rade i nehumani i neobrazovani, i ljudi bez kompetencija, kao i sposobnosti da tade sa decom. Budzet je tu, pratioci spremni da pomognu detetu, ali stroga, zapravo traumatizirajuca (po dete)struktura skolstva, i fokus na prosvetnog radnika, a ne na dete, dovelo je do toga da uz sve divne uslove koji de fakto postoje, i ovde inkluzija postoji velikim delom samo na papiru. Uciteljica moze da odbije prisustvo pratioca u nastavi, posto joj "smeta" prisustvo odrasle osobe u ucionici, jer smatra da je autoritativni pristup jedini. A zivot ne samo deteta sa posebnim potrebama, nego zivoti ostale dece su se promenili, jer su svi tu, jer se uce humanom drustvu, empatiji, komunikaciji, socijalizaciji. Ne samo dete sa posebnim potrebama, nego i ostala deca, zahvaljujuci empatiji i odnosu sa detetom sa posebnim potrebama, sazrevaju i odrastaju u divne ljude. I pritom se formira jedno drustvo koje se udaljava od diskriminatorskih praksi i koje ce razlicite ljude gledati kao sastavni deo svoje okoline. Tome na putu, koliko ja vidim, stoje zastarele obrazovne prakse, te nedostatak empatije i fleksibilnosti kod prosvetnih radnika. Tuzno. Prijemni ispiti kao i kurikulum vaspitackih, obrazovnih profila na svim nivoima treba da se menja. Dovoljno je ljudi na svetu koji IMAJU kapacitete da rade ove poslove. Oni bi te uslove ispunili.
LaraCroft
@ja Ako ste vi od cele moje pisanije izvukli nešto što nigde ne piše,neću vas više zadržavati.Razumem želje roditelja da im dete barem boravkom u ustanovama za zdravu decu,budu vitruelno zdrava.Ali treba misliti i na ostalu decu u takvoj grupi,ne tako sebično samo na svoje dete.A sram da vas bude što te stručne i sa sjajnim rezultetima ustanove,nazivate "tamo neke".Te i takve ustanove i služe za takvu decu i tamo im se pruža pravi tretman,koji garantuje uspeh u domenu deteta. Svaka drednja škola ima limit bodova ispod te crte se ne ide.Znači i to je diskriminacija po vama.Ne budite dvolični.
Coyote Nervosius
Problem sa decom koja imaju smetnje u razvoju, kako u vrtićima, tako i u školi, koji pohađaju obične školske ustanove, većina nema pratioca, odnosno posebnog nastavnika. I onda takva deca zahtevaju više pažnje gde onda stradaju druga deca u odeljenju zbog manjka iste. I onda ostala deca postanu taoci. A niti su nastavnici, učitelji prošli obuku za rad sa takvom decom.