"Gorele su naše uspomene, tuga ne može biti veća": Aranđelovčani o požaru koji je izbio na Starom zdanju

"Srce mi se cepa, ipak je to simbol našeg grada", prve su reči koje smo čuli kada smo kročili u Aranđelovac, grad u kojem je u utorak uveče gorelo Staro zdanje, građeno za vreme dinastije Obrenović, davne 1868. godine. Pred očima onih koji su odrastali na tom podneblju, gorele su uspomene. Gorela su njihova najlepša sećanja.

Proslave venčanja, matura, igranke, muzika i provodi. Sve se to odigravalo pre više decenija u Starom zdanju, zgradi na koju su Aranđelovčani s razlogom ponosni. Koja je predstavljala ne samo simbol, već i srce njihovog rodnog grada.

Policijska traka ispred ulaza u zgradu. Nekoliko policajaca i prolaznici koji govore: "Strašno". U Parku Bukovičke banje, u sklopu kojeg se nalazi ova zgrada, dan posle požara, ljudi se okupljaju, zastanu pred nekada impozantnom građevinom, pa tužnim pogledom gledaju na paljevinu ispred sebe. Dim se i dalje oseća u vazduhu. Baš kao i nemir i tuga. Izgoreo je krov levog krila. Ali, za Aranđelovčane, izgorelo je mnogo više od toga.

- Pre 45 godina, ovaj park je bio pun života i naroda. Zdanje je bilo prepuno gostiju, uživali smo na terasi i u toj zgradi gde su se održavale kulturne manifestacije. Ali... Sinoć je gorelo Staro zdanje. Gorele su naše uspomene. Tuga. Ovo je takva tuga, da ne može biti veća. Goreo je spomenik kulture, naša istorija, simbol grada, simbol Šumadije - kaže za Telegraf.rs Aranđelovčanin dr Zoran Zečević.

Aranđelovčani se prisećaju najlepših uspomena koje ih vežu za ovaj objekat, koji je prošao kroz više privatizacija i imao nekoliko vlasnika.

- Ovde smo se okupljali, pravila su se venčanja. Nema tog para koji posle svadbe ne bi dolazio tu da napravi fotografiju. Ne mogu ovo nikako da prežalim - priča za naš portal Branko Bjelica, koji od 70-ih godina živi u Aranđelovcu.

Kako dodaje njegov prijatelj, rođeni Aranđelovčanin, ni sami ne znaju kada su poslednji put ušli u zdanje na koje su decenijama bili ponosni.

- Unutra je prelepo, tu je Kneževa sala gde su se parovi venčavali. A sad... ne znam kada sam poslednji put kročio unutra. Čini mi se pre 30 godina - navodi on.

Milutin Petrović, koji se priključuje razgovoru dva prijatelja, dodaje da je u sklopu Dvora postojao i bar, i to pre gotovo 70 godina.

- Ovaj objekat ima vrednost ne samo za Aranđelovac, nego za celu Srbiju, a eto šta smo doživeli - priča Milutin.

Sa njim su saglasne i njegove sugrađanke, Gordana i Vera (88), koja se priseća nekih lepših vremena.

- Organizovala su se brojna venčanja, bila sam tamo bezbroj puta na takvim svečanostima. Tamo su se i maturanti okupljali na svojim svečanostima. Vrata od zgrade su sve vreme otvorena, umesto da se to zatvori - pričaju Aranđelovčanke dodajući da je u objekat mogao svako da uđe.

"Reč je o ljudskom faktoru"

Podsetimo, predsednik opštine Aranđelovac Bojan Radović rekao je za portal Telegraf.rs da mu je požar koji je izbio na Starom zdanju veoma teško pao, te da je danas od policije dobio informaciju da je reč o ljudskom faktoru.

Na terenu je bilo 19 vatrogasaca sa devet vozila Vatrogasno-spasilačke jedinice Aranđelovac i Vatrogasno-spasilačke jedinice Topola.

Inače, već nekoliko godina ova, nekada impoznatna, građevina bila je predmet različitih lokalnih polemika, a najčešće i tužnih pogleda, budući da se pretvorila gotovo u ruševinu.

Staro zdanje je propalo i izgubilo svoj prvobitni sjaj usled godina neodržavanja i velikog broja pljački.

Ipak, nije oduvek bilo tako. Oni najstariji sećaju se i vremena kada je Staro zdanje bilstalo svojim punim sjajem i bilo mesto gde su mnoge istaknute ličnosti boravile. Mihailo Obrenović, vojvoda Živojin Mišić, Zdravko Čolić, Zoran Đinđić, bili su neki od njih.

Knez Mihajlo Obrenović bio i finansijer izgradnje Starog zdanja, ali ga je prerana i nasilna smrt sprečila da je ugleda u konačnom obliku.

Zanimljivo je da je upravo ovde vojvoda Živojin Mišić upoznao svoju izabranicu, ćerku nemačkog inženjera. Aranđelovčani se sećaju da je poznati pevač Zdravko Čolić snimao spot upravo u Starom zdanju.

Balovi, koncerti i druga narodna okupljanja u Aranđelovcu odvijala su se upravo ovde. Zbog toga je sa pravom bio nekrunisani ponos i simbol Aranđelovca.

(Telegraf.rs)