Smestio oca u dom u Zemunu, on posle 22 dana preminuo: Sin: Nisu javili da ima koronu. Direktor: Imamo dokaze

N.S. podneo je zahtev Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da obave hitan inspekcijski nadzor u Domu za stare "Arija" u Zemunu, u kojem je od 24. februara do 9. marta boravio njegov otac K. S. (86), u kojem se zarazio korona virusom, i koji je preminuo prošlog petka, 18. marta u Vojnoj bolnici Karaburma. Deka je u dom primljen sa negativnim PCR testom na korona virus, a kako njegov sin tvrdi za Telegraf.rs, u domu su porodicu optužili da su K.S. u dom doveli sa upitnim rezultatom testa.

K.S. je u domu boravio svega 13 dana. Sin ga je smestio sa nalazom da ima određeni stepen demencije, što je dokumentovano radnicima doma, uz terapiju, koju njegov otac treba da pije. Deka je u međuvremenu dobio temperaturu, a kada je na insistiranje porodice organizovan pregled na VMA, utvrđeno je da je kovid pozitivan, i da ima upalu pluća.

Preporučujemo

Odmah je transportovan u Vojnu bolnicu Karaburma, gde je i preminuo u petak, 18. marta.

- Moj otac K.S. bio je korisnik tog doma od 24. februara 2022. godine do 9. marta 2022. godine, kada je na moje insistiranje obavljen njegov zdravstveni pregled u urgentnoj službi VMA, gde je utvrđeno da je kovid pozitivan i odmah smešten u Vojnu bolnicu Karaburma. Otac mi je u petak, 18. marta preminuo -  kaže N.S, sin ovog deke.

Krajem 2021. godine N.S. je primetio određeni stepen demencije kod oca.

- To me je podstaklo na razmišljanje da je potrebno organizovati nadzor i negu 24 časa u kontinuitetu. O tome sam se konsultovao i sa psihijatrom koja je 24. januara 2022. godine pregledala mog oca. Do tada sam uspevao da kroz angažovanje osoba koje su dolazile i obavljale poslove čišćenja, kuvanja, kao i nabavke hrane/lekova zadovoljim sve njegove potrebe. Onda, kada je moj otac počeo da bude nestabilan na nogama, više puta je padao u stanu, i da u toku noći u pidžami pokušava da izlazi na ulicu, bilo je jasno da on više ne može ostajati sam u stanu, a naročito ne noću. S obzirom na to da ja sa porodicom živim i radim u inostranstvu, logičan sled događaja i mog razmišljanja je bio da se identifikuje odgovarajući dom za smeštaj starih lica - priča N.S. za Telegraf.rs.

Nakon višednevnog istraživanja i konsultacija sa drugim ljudima čiji su najbliži rođaci i prijatelji bili u domovima, a na preporuku jednog komšije, odlučio je da poseti dom Arija u Zemunu.

- Otišli smo moj otac, ja i komšija koji nam je preporučio taj dom. Moram priznati da nam se dom, kao i komunikacija sa nadležnima u tom trenutku dopala i predložio sam da moj otac bude tamo smešten, a što je on i pristao. Od nadležnih iz doma dobili smo zahtev za PCR testiranje, koje smo obavili 22. februara 2022. godine u prostorijama Doma zdravlja - Medicina rada na Novom Beogradu. PCR test je bio negativan, što je bio osnovni preduslov da moj otac bude primljen u dom. U prepodnevnim časovima 24. februara 2022. godine, otišli smo u dom Arija radi rešavanja administrativne procedure, tj. potpisivanja ugovora, plaćanja i samog prijema mog oca. Pored negativnog PCR testa koji sam u domu lično predao, detaljno sam ih upoznao sa psiho-fizičkim stanjem moga oca, doneo lekove za njegovu redovnu terapiju sa spiskom na kome je napisana upotreba istih, vitamine, kao i pomenuti nalaz psihijatra. Takođe, obavestio sam ih da sam dan ranije, 23. februara, telefonski razgovarao sa psihijatrom radi potvrđivanja terapije. Ona mi je tom prilikom rekla da bi nadležni u domu mogli da koriguju terapiju nakon dodatnog psihijatrijskog pregleda, ako za to bude postojala potreba - priča N. S.

Potpisan je ugovor sa direktorom doma i uredno platio prvih mesec dana.

- Smestio sam oca 24. februara u dom, a sutradan 25. februara nakon njegove prve noći posetio sam ga i ponadao se da je sve u redu, to jest da je on počeo da se prilagođava novom okruženju. Niko od nadležnih u domu mi nije skrenuo pažnju da je te prve noći bilo problema. Znajući za potencijalne probleme, ja sam ih ljubazno zamolio da me redovno obaveštavaju o njegovom zdravstvenom stanju i da po potrebi organizuju specijalističke preglede koje bih ja finansirao dodatno. Rekao sam im da se "pitanje novca kada je u pitanju zdravstveno stanje moga oca ne postavlja".

- U Beč sam se vratio 26. februara i moram priznati, dok god sam bio u prilici da sa njim direktno telefonski razgovaram, imao sam više nadu nego utisak da je sve u redu. Sve vreme sam, moram reći, imao dosta korektnu komunikaciju sa g-đom Vedranom, za koju sam čuo da je socijalni radnik i suvlasnik doma, kao i sa glavnom medicinskom sestrom Vesnom. Ono što želim da istaknem jeste da me niko iz doma nikada nije pozvao i rekao da postoje problemi, već smo se mi kao porodica gotovo svaki dan zvali i interesovali se kako je moj otac i kako ide postupak njegovog prilagođavanja. Kada god smo zvali i pitali kako je, oni su lakonski odgovarili da je dobro, da je bio noću malo uznemiren, da je umoran jer nije baš najbolje spavao, ali da je, u principu, sve u redu.

3. marta prestaje direktna komunikacija sa ocem 

Od 3. marta direktna telefonska komunikacija N.S. sa ocem je iz nekog razloga bila onemogućena, odnosno, on se nije javljao na pozive na mobilni telefon.

- Kada sam zvao službu doma, rečeno mi je da mu je konstatovana nešto povišena telesna temperatura, ali da ne brinem jer ga je lekar opšte prakse pregledao i da mu je prepisao antibiotike. Nisu znali da mi tačno objasne zašto je dobio temperaturu, već su mi govorili "da je to normalno kod starijih ljudi", "da se možda prehladio na terasi", da bi na kraju glavna sestra priznala da ne zna pravo poreklo povišene temperature. Međutim, jasno su mi ukazali da je moj otac promenio ponašanje, da noću ustaje i hoda po domu, ulazi u druge sobe i na neki način uznemirava druge korisnike doma.

- Iz tog razloga, oni su stavili neku dodatnu ogradicu pored njegovog kreveta, što je njega prema njihovim rečima razljutilo, pa je postao agresivan, da je gađao osoblje raznim predmetima, svađao se sa cimerima u sobi i da su prema njihovim rečima morali da ga izdvoje u neku drugu sobu. Međutim, njednom prilikom nije pomenuto da je moj otac postao autodestruktivan i nije bilo objašnjenja šta bi moglo da bude razlog promene njegovog ponašanja. Na ove tvrdnje ja sam zatražio da ga pregleda psihijatar i po potrebi koriguje terapiju koju je prepisala psihijatar koja ga je gledala, ali su u domu to odbili jer su navodno želeli da "dalje pratite situaciju", a da je glavna medicinska sestra pogledala terapiju i procenila da je ona odgovarajuća. Neverovatno je da je ona merodavna da proceni takvu vrstu terapije!?.

- Nadležni u domu i dalje nisu smatrali za shodno da se obavi bilo kakav specijalistički pregled jer je moj otac prema njihovim rečima bio dobro, spala mu je temperatura, dok je samo ta ogradica pored kreveta, prema njihovim rečima, kod mog oca izazivala agresiju. S obzirom na to da sam počeo da sumnjam u istinitost i dobronamernost iskaza dobijenih od nadležnih u domu, zamolio sam mog šuraka, koji je, takođe, medicinski radnik, da poseti mog oca. On ga je posetio u subotu, 5. marta i prema njegovim rečima moj otac je bio dosta ošamućen i teško je prepoznao šuraka. Otežano je govorio i izgledao je bitno promenjeno u negativnom smislu u odnosu na prethodni period pre dolaska u dom. U nedelju, 6. marta uspeo sam da stupim u telefonski kontakt sa ocem koji je govorio nerazgovetno, mumlao je i praktično ga ništa nisam razumeo, što je u meni izazvalo pomisao da je možda imao manji moždani udar. To je bio znak da moram nešto hitno preduzeti jer nadležni u domu to nikako nisu imali nameru - kaže naš sagovornik.

Sličnu situaciju, odnosno, utisak o deki, potvrdila je i njihova prijateljica koja ga je posetila 8. marta. Obavestila je sina da mu otac izgleda bitno drugačije, bezvoljno, depresivno i pomalo dezorijentisano.

- Imajući u vidu prethodno, preko mojih prijatelja sa VMA organizovao sam mu pregled mog oca na urgentnoj medicini te institucije, a koji je obavljen 9. marta 2022. godine. Moji prijatelji, kao i nadležni na VMA su ga čekali na urgentnom odeljenju, a dom "Arija" je trebalo da samo obezbedi transport sa svom potrebno dokumentacijom. Znači, taj krucijalni pregled organizovan je na moju inicijativu, a ne na inicijativu doma "Arija". Urađen je detaljan pregled mog oca gde je ustanovljeno da nema tragova da je doživeo moždani udar, ali da je moj otac, nažalost, kovid pozitivan, prilično iscrpljen, veoma niskog krvnog pritiska i prilično dehidriran sa razvijenim zapaljenjem desnog plućnog krila - kaže N.S. 

Upitan negativan nalaz PCR testa

Navodi i da je pored veoma preciznih zahteva koje je lično putem telefona saopštio glavnoj medicinskoj sestri, da njegov otac treba da bude tačno u 11 na VMA i koja dokumentacija treba da bude doneta, oni to nisu uradili po dogovoru. Pravdali su se, tvrdi, nesporazumom jer su oni navodno čekali pratnju da dođe u dom, iako sam im izričito rekao da ga samo transportuju, a da ga pratnja čeka na ulazu u urgentnu medicinu VMA:

- Takođe, pored loših vremenskih prilika i niske temerature toga dana, oni su ga poslali u papučama i što je još gore bez odgovarajuće dokumentacije koju sam tražio - spisak redovne terapije, nalaz i dijagnoza lekara koji ga je pregledao u domu itd... Međutim, po meni je posebno bio skandalozan telefonski razgovor sa direktorom doma koji je obavila supruga od jednog od mojih prijatelja koji su čekali na VMA. Na pitanje kako je moguće da su čekali tako dugo na pregled i zašto porodicu nisu obavestili o stvarnom zdravstvenom stanju mog oca, direktor je prilično drsko rekao da "mi nismo bili korektni prema domu", da prilikom prijema mog oca "nismo prikazali njegovo pravo stanje" i da je on već "prvog dana bio agresivan, mazao se fekalijama" i da bi na kraju dodao da smo im "podmetnuli čoveka koji je COVID pozitivan" jer je navodno rezultat PCR testa koji smo doneli bio upitan. Direktor je tada još rekao i da su oni mog oca testirali brzim kovid testom koji je bio pozitivan.

- Takvu "tvrdnju" smo kao porodica prvi put čuli od nekoga iz doma, u ovom slučaju od generalnog direktora. Posle tog razgovora sa našom prijateljicom, moja supruga je nazvala direktora i pitala ga zašto ako su sumnjali i proveravali kovid stanje mog oca, nas o tome nisu obavestili, a posebno ako je brzi kovid test bio pozitivan zašto nam to nisu odmah javili. Ako je moj otac bio pozitivan na brzom testu, zašto nisu odmah uradili PCR test radi moguće potvrde bolesti. Tada je direktor pokušao da ublaži svoju prethodnu besmislenu izjavu govoreći da je ipak samo onaj prvi PCR test od 22. februara koji smo mi doneli, bio merodavan. Postavlja se pitanje šta je onda bilo sa brzim testom... Na pitanja kako je moguće da kaže da smo im "podmetnuli" čoveka koji je pozitivan na koronu, jer smo im neposredno pred prijem u dom doneli negativan PCR test od relevantne institucije, a što je bio preduslov za prijem u dom, i zašto su ga onda uopšte primili u dom ako su bilo šta posumnjali, direktor nije imao odgovor.

Otkako je dobio temperaturu, nigde onog čoveka koji se šali

Kaže da su saznali da su problemi sa zdravljem i ponašanjem nastali nedelju dana nakon boravka njegovog oca u domu, a što su zaključili iz telefonskog razgovora sa jednim od zaposlenih:

- On nam je rekao da, otkako je moj otac dobio temperaturu "nigde onog čoveka koji šeta po domu i šali se, već se potpuno promenio".

- Što se tiče agresivnosti i "mazanja fekalijama", to moj otac nikada pre odlaska u dom nije radio i nemamo relevantno saznanje da se to u domu stvarno desilo jer nam to niko nikada nije rekao, osim direktora u čiju je iskrenost i dobronamernost veoma teško poverovati, a naročito ne u to da je moj otac već prvog dana u domu pravio probleme. Lično sam drugog dana boravka u domu posetio mog oca i bilo je sve u najboljem redu. Valjda bi mi neko od zaposlenih rekao da se nešto dešavalo u toku prve noći. Na pitanje postavljeno Vedrani zašto su od mene krili da je moj otac na brzom testu kovid pozitivan i zbog čega su odbijali bilo kakav specijalistički pregled, nisam uspeo da dobijem direktan odgovor. Ona je ne shvatajući ili ne želeći da shvati suštinu problema, sve vreme pokušavala da skrene temu na nesporazum oko transfera od doma do VMA, koji nije obavljen sanitetom jer su oni pogrešno čekali pratnju o kojoj nije bilo govora, već je mog oca kombijem prevezao otac direktora - kaže N.S.

Njegov otac je u domu proveo svega 13 dana. Još dok nije izgubio životnu bitku u Vojnoj bolnici Karaburma, on je otkazao usluge doma Arija.

- Ovo je za mene posebno razočaravajuća činjenica, jer sam u najvećem poverenju smestio oca u dom da bi mu obezbedio uslove u kojima bi njemu uz odgovarajuću negu i medicinski nadzor bilo bolje, a ne da bih nakon manje od mesec dana od prijema u dom organizovao njegovu sahranu. 9. marta moj otac je sa VMA prebačen u bolnicu VMC Karaburma u već teškom i iscrpljenom stanju što je potvrđeno i od lekara te institucije, da bi tamo i preminuo 18. marta 2022. godine.

- Do sada se nisam obraćao jer sam pre svega želeo da sačekam ishod lečenja mog oca, ali pošto je on preminuo, smatram kao svoju obavezu, kako prema sebi, tako i prema mom preminulom ocu, ali i prema drugim korisnicima pomenutog doma da o svemu obavestim širu javnost - kaže neutešni sin.

Direktor Doma: Porodica u sve bila upućena, imamo dokaze

Direktor doma "Arija" Lazar Stevanović kaže za Telegraf.rs da su oni lažno optuženi da su rekli da su dedu doveli kovid pozitivnog, odnosno sa upitnim rezultatom testa. Navodi da za svaki dan njegovog boravka imaju dokaze i dokumentaciju, da su sa porodicom sve vreme imali korektnu komunikaciju, da su porodicu obaveštavali o svemu, a jedino što je sporno je što su im rekli da K.S. ima blagi oblik demencije.

-  Po dolasku u naš dom, imao je negativan PCR test i njegovo zdravstveno stanje je dosta bilo izmenjeno. Po prijemu, porodica je rekla da je on malo dementan. Čovek je bio baš dementan, i bio agresivan prema radnicima, prema korisnicma koji su bili sa njim u sobi. Imamo pisane dokaze na viber grupi za svakog korisnika ponaosob, takozvanu primopredaju.

- Mi smo imali skroz odličnu saradnju sa porodicom. Čak sam i ja sa njegovim sinom pričao oko prijema. 3. marta došla nam je lekar u vizitu i videla da se K.S. nešto čuje na plućima, i dala mu je adekvatnu terapiju. Sve u vezi sa tim postoje dokazi. Uključena mu je terapija. Posle par dana došla je doktorka opet u vizitu, proverila je njegovo stanje, i ono je bilo znatno bolje - kaže Stevanović za Telegraf.rs.

Oba puta, kako kaže, K.S. je testiran. Prvi put 3. marta, a drugi put 6. marta.

- Bio je negativan oba puta - navodi Stevanović i dodaje da je K. S. za vreme boravka kod njih imao tri posete, a da je poslednja bila 8. marta:

- Njegovi srodnici, sin i snaja su uz inostranstva. Dolazili su mu prijatelji u posetu. Ta poseta koju je imao 8. prošla je najnormalnije. Dva dana pre toga je imao temperaturu, porodica je obaveštena. Tog dana kada je imao posetu nije imao temperaturu. Posle par dana, u utorak, opet je imao posetu. Tada mu je psihičko stanje malo bilo drugačije, izmenjeno, prema poseti nije bio prijateljski nastrojen.

- Oni su to primetili, hteli su da ga pregledaju pošto imaju neke svoje veze na VMA, i izrazili su želju da mu se uradi kontrola. Dogovorili su se da to bude u petak, 11. marta. Sistem našeg doma je da mi obezbedimo prevoz, inače sve radimo u dogovoru sa porodicom. Pošto su njegovi bili u inostranstvu, dogovorili smo se da ima pratnju do VMA. Sanitet je čekao sat vremena ispred doma. Niko se nije pojavljivao. K.S. je već bio sat vremena spreman pre toga. U minut do 11 mene zove žena da pita dokle smo stigli. To je bila ta gospođa. Odmah me napala: "Na šta to liči, vi ste rekli da ćete ga dovesti, mi čekamo ovde ispred..." Baš je bila drska.

- Odmah potom je imala razgovor sa snajom, koja me je nakon toga pozvala i krenula: "Na šta to liči?..." Objasnio sam da je dogovor bio da će oni da pošalju ženu koja bi bila u pratnji, da je taj dogovor sklopljen između glavne sestre i sina. Bila je baš neprijatna i drska. Pokušao sam dva puta da joj kažem da spusti ton, nijednog trenutka se ne rešava da on krene nego ko je pogrešio. Na krrju mi je ta gospođa rekla: "Dobro, mi nismo dobro razumeli, neka on krene na pregled". U 11:27 ispred VMA. Tamo su ga testirali, na njihovom testu je pokazao da je pozitivan - priča Stevanović. 

Kaže da je sin K.S. i nakon toga imao normalnu komunikaciju sa socijalnim radnicima doma. 

- Najnormlanije su razmenjivali informacije, kako je, šta dalje raditi. U međuvremenu me je zvala snaja, nastavila da vređa, pretila je da će da nas stavi u novine, rekla da odmah spakujemo sve stvari njegove i dostavimo u bolnicu. U međuvremenu se sin opet čuo sa našom socijalnom radnicom, i dalje smiruje situaciju, hoće da se ovo reši najnormlanije, da bi posle nekog vremena pozvao ponovo socijalnu radnicu i krenuo da preti meni, ne njoj. Lično meni da će me prebiti, bolje da ne iznosim izraze koje je upotrebio.

- Mi smo se samo povukli. Mi imamo svu medicinsku dokumentaciju. Sva obaveštenja smo dali ministarstvu, objasnili im celu situaciju, čak i Gradski zavod za javno zdravlje. Imamo sve mejlove, sve dokumentovano. Videli smo da naši razgovori više nisu prijateljski. Da to odlazi u drugi smer. Posle par dana socijalni radnik je samo nazvao da pita kako je gospodin K.S. Rekao je: "Hvala na interesovanju, trenutno je bolje!" I, do ovog trenutka to je cela priča.

Na pitanje zašto su porodicu optužili da su im doveli kovid zaraženog korisnika, Stevanović kaže da to nije uradio niko iz doma.

- To su bile optužbe. Prvo su bile optužbe da smo mi to rekli njegovoj snaji, pa kako smo čoveka poslali u papučama na pregled. Čovek je tako hteo, insisitirao je, nije hteo da ide u patikama. Hvatali su se za svaku slamku. Mi imamo sve dokumentovano, sve pripomopredaje, nalaze... U sve su bili upućeni, oni su čak došli preko preporuke kod nas. Mi smo imali stvarno korektnu saradnju. Ljudi su bili jako ljubazni. Jedina neistina u celoj priči jeste da je on bio blago dementan, a on je baš bio izmenjen i zdravstveno nije bio dobar - tvrdi Stevanović, a na pitanje da li postoji mogućnost da se on zarazio u domu kaže:

- 14 dana je izolacija, ja ne znam da li je on kod kuće imao kovid ili ne. On je kod nas došao sa negativnim PCR testom, po propisu.

K. S. biće sahranjen u petak, 25. marta na Novom bežanijskom groblju. 

(Telegraf.rs)