Najlošije stanje na rekama i kanalima u Vojvodini: Postoji jedna ključna pretnja po naše vode

Bez vode život na našoj planeti ne bi bio moguć. Zbog toga, 22. marta, veliki broj zemalja obeležava Svetski dan voda, u cilju ukazivanja na njihov značaj, ali i važnost očuvanja.

Klimatske promene, zagađenje i prekomerna eksploatacija jesu najveća pretnja vodnim resursima u čitavom svetu, iako uticaj ova tri faktora varira na različitim kontinentima.

Preporučujemo

Kada govorimo o Evropi, prekomerna eksploatacija i zagađenje jesu ključni, a trećina evropskih zemalja ima relativno nisu raspoloživost vode. Društveno-ekonomske aktivnosti neravnomerno su raspoređene na nivou evropskih država i njihovih regiona, što je imalo za posledicu da se nivo potražnje za vodom neprekidno povećavao tokom poslednjih 50 godina. Ovo je dovelo do opšteg smanjenja raspoloživosti vodnih resursa za 24% po stanovniku vrednovano prema evropskom proseku.

Kada govorimo o Srbiji, kao i veći deo stanovinštva Evrope, i ovde se mahom vodosnabdevanje vrši sa javnih vodovodnih sistema koji zavise od izvorišta podzemnih voda. Upravo je ovogodišnji Svetski dan voda i posvećen podzemnim vodama, pod sloganom: "Podzemne vode - učiniti nevidljivo vidljivim".

Kako za Telegraf.rs objašnjavaju iz Agencije za zaštitu životne sredine, Srbija sa 1500 kubnih metara "per capita" godišnje spada u evropske zemlje sa srednjom raspoloživošću u vodi.

- Iako naša Vojvodina kao slivno područje obiluje vodama, površinskim tokovima i bogatim podzemnim izdanima, ne može se pohvaliti kvalitetom. U godišnjim izveštajima o stanju životne sredine koje objavljuje Agencija za zaštitu životne sredine je podrobno ovo dokumentovano.

Rezultati pokazuju da je najlošije stanje na rekama i kanalima sa teritorije Vojvodine, jer je 40% uzoraka sa ovog slivnog područja u kategoriji neodgovarajućeg kvaliteta u odnosu na ukupan broj uzoraka sa svih profila srpskih reka, s tim što je čak 79% vojvođanskih uzoraka vode u kategoriji ekstremno lošeg kvaliteta - navode.

Rezultati ranijeg monitoringa kvaliteta izvorišta podzemnih voda Srbije, koji su ponovo publikovani u izdanju "Životna sredina u Srbiji 2004 – 2019", a koje je Agencija za zaštitu životne sredine objavila povodom svoje petnaestogodišnjice, ukazuju da se mogu generalno izdvojiti dve zone kvaliteta podzemnih voda na teritoriji Srbije.

- Podzemne vode na teritoriji Vojvodine sa oko 29% neispravnih uzoraka na mikrobiološke pokazatelje i oko 63% na fizičko-hemijske pokazatelje i vode na teritoriji centralne Srbije gde je znatno bolji kvalitet, jer je oko 10% neispravnih uzoraka na mikrobiološke i 20% na fizičko-hemijske pokazatelje.

Ono što je značajno u odnosu na pitanje o uticaju po ljudsko zdravlje je da se standardnim metodama prečišćavanja i dezinfekcije, osim u Vojvodini zbog arsena, mogu ispuniti uslovi za obezbeđenje zdravstveno ispravne vode za piće iz izvorišta podzemnih voda Srbije.

Foto: Pixabay.com/Ilustracija

Dodaju da je ključna pretnjam našim vodama jesu klimatske promene.

- U najnovijem izveštaju koji je 27. februara objavio Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) razmatraju se uzroci, uticaji i rešenja za klimatske promene i namenjen je donosiocima

odluka.

- Utoliko je značaj povećanja otpornosti na klimatske promene u sektoru snabdevanja naselja vodom i kanalisanja u našoj zemlji veliki, s obzirom na potrebu bržeg razvoja ovog sektora i predstojeće investicije. A tu je presudna primena savremenih tehnologija koje racionalizuju resurse u procesu zahvatanja i distribucije vode, prečišćavanja vode za piće i otpadnih voda i izgradnje infrastrukture do točećeg mesta potrošača.

Takođe, napominju iz Agencije, važno je naznačiti značaj informacija o kvantitetu i kvalitetu vodnih resursa, a ovde posebno mesto zauzima monitoring kvaliteta površinskih i podzemnih voda.

- Značaj sistematskog monitoringa kvaliteta voda u kontekstu uticaja klimatskih promena je bio vidljiv na primeru akumulacije Vrutci kod Užica i problema u vodosnabdevanju ovog grada koje je izazvalo cvetanje algi 2014. godine. Monitoring koji je tom prilikom i kasnije sprovela Agencija za zaštitu životne sredine i rezultati koji su prezentovani su doprineli da se ovaj problem uspešno reši sa resornim ministarstvom, lokalnom samoupravom i vodovodnim preduzećem. Ovaj primer iz naše prakse potvrđuje stav iz navedenog izveštaja Međuvladinog panela za klimatske promene gde piše da je stanje loše, ali da budućnost zavisi od nas, a ne od klime.

(Telegraf.rs)