Bili smo na mestu gde su se nekad slavile svadbe, a sad izbeglice čekaju novi život: Palina (12) mašta o školi

U Prihvatnom centru u Vranju trenutno je smešteno šest porodica, odnosno 18 izbeglica iz Ukrajine, a od toga je sedmoro dece. Došli su parcijalno u poslednjih nedelju dana, ne svi odjednom. Kako kažu nadležni u centru, postoje najave da će svakog trenutka pristizati još novih korisnika.

Prihvatni centar otvoren je u nekadašnjem motelu "Vranje", koji je ustupljen na korišćenje Komesarijatu 2017. godine i od tada služi za smeštaj migranata sa kapacitetom od 240 kreveta, koji je sada smanjen na 220.

Malo ko od onih koji ovde rade, kao i onih koji su bili ili jesu smešteni, zna da je ovo mesto nekada bilo simbol za radost i veselje, jer su Vranjanci ovde pravili svadbe, venčanja i druge proslave. Tamo gde je nekada bila svečana sala, sada je trpezarija. Nema igre i veselja već odavno. Za jednim stolom sedi porodica koja ruča. Reklo bi se otac, majka i dete od dve godine. Ne žele da ih uznemiravaju dok jedu. Malo dalje od njih, gde su nekada sedeli gosti sa mladine strane, sada sede radnici Komesarijata, u novim uniformama, dogovaraju nešto.

Na prvom spratu motela smestilo se tih 18 ljudi iz Ukrajine, uglavnom žene i deca. Jedna od njih je i Marina Kruhlijuk. Ona je u sobi sa svojom sestričinom Palinom, koja ima 12 godina. Marina je u svojoj domovini radila poslove u oblasti ekologije.

- Mi smo iz grada Krivorog, zapadno od Zaporožja. Putovali smo autobusom četiri dana, izašli smo preko Slovačke, pa kroz Mađarsku i stigli Srbiju. Došli smo prvo u Beograd, a odatle smo doputovali ovde. Put je bio dug i naporan. Ovde su nas lepo primili, imamo sve, ali nam kuća nedostaje najviše. Imamo jednu želju, da se rat što pre završi i da se vratimo u svoju zemlju. Još uvek smo umorni od puta, ali smo srećni što u Vranju imamo sve, hranu, smeštaj, igračke za decu i ono najvažnije, mir – kaže Marina.

Palini nedostaje škola, ali uz lap top to pokušava da nadoknadi. Njen mlađi brat mnogo teže prihvata novu situaciju, te trči od sobe do sobe, radi kolut napred i nazad u krevetu. Palina ostavlja utisak deteta koje voli školu, lepo je vaspitana, smirena i staložena, s obzirom iz kakve je situacije izašla.

Prošle godine, motel gde su smeštene izbeglice, prodat je Komesarijatu za 74 miliona dinara, a porodice sa Bliskog istoka koje su pre renoviranja boravile u njemu, sada se nalaze u Prihvatnom centru u Bosilegradu.

Koordinator Komesarijata za jug Srbije Slobodan Savovića kaže da spremni čekaju one koji će tek pristići.

- Sada je kapacitet 220 ljudi, zato što su malo specifičniji uslovi smeštaja u odnosu na ranije godine kada smo ovde imali izbeglice sa Bliskog istoka. Sada imamo više manjih porodica, tako da ne možemo da smestimo dve

porodice u jednu sobu. Ipak ti ljudi su do pre dvdesetak dana živeli jedan normalan život, pre pet dana su kod njih padale bombe, a sada su ovde. Što se tiče daljih aktivnosti, koje se odnose na ljude koji su ovde smešteni, čekamo odluku nadležnih, mada iz svog iskustva znamo da odmah mogu da se uključe u sve društvene tokove. Moći će deca da idu u školu, da imaju zdravstvenu zaštitu, sve što je potrebno za jedna normalan život. Još uvek je rano da pričamo o tome da li će ostati ovde, vratiti se kući ili otići u neku treću zemlju. Oni su svi prijavljeni u policiji, imaju boravište, a kako za Ukrajinu nije potrebna viza, 90 dana mogu da borave ovde - kaže Savović.

Migrante sa Bliskog istoka iselili su prošle godine odavde, oni prebačeni u Bosilegrad. Centar je renoviran, sve je novo i sada je opredeljen za ljude iz Ukrajine. U Bosilegradu ima četrdesetak ljudi i to su uglavnom porodice. U Preševu ih je oko 350, Bujanovac je u stanju mirovanja, kao što je bio i ovaj centar ovde.

Da li će aktuelni sukobi u Ukrajini dovesti u Vranje još izbeglica, videćemo narednih dana. Za poslednjih tridesetak godina u Vranje i širu okolinu bile su smeštene izbeglice iz Krajine, Bosne i Hercegovine, kao i porodice koje su se sa raspadom SFRJ iselile iz Makedonije i Slovenije. Takođe, ovde je novi dom našao veliki broj onih koji su izbegli sa Kosova i Metohije. Možda najveći priliv izbeglica bio je tokom 2015. godine i u narednom periodu, kada su sa Bliskog istoka put Evrope krenuli oni koji su bežali od rata u Siriji i drugim zemljama.

(S.T.)