Nulti pacijent je bio vakcinisan, a izazvao je horor epidemiju u Beogradu: Cepivom smo ipak uništili virus

Od epidemije variola vera u nekadašnjoj Jugoslaviji, čiji je prvi slučaj potvrđen 14. marta 1972. godine, prošlo je 50 godina, a epidemiolog Zoran Radovanović, koji je bio angažovan u suzbijanju širenja virusa velikih boginja, kaže da je zdravstveni sistem bio pripremljen za borbu protiv takve zarazne bolesti koja je iskorenjena hitnom, masovnom vakcinacijom.

U toku epidemije obolelo je 184 ljudi, a preminulo njih 40, među kojima šestoro zdravstvenih radnika.

Preporučujemo

Radovanović kaže da je Jugoslavija pre epidemije velikih boginja imala iskustvo sa zaraznim bolestima, pre svega, sa malarijom od koje je, podseća, 1946. godine obolelo 1,2 miliona obolelih u zemlji, dok je iste godine, kaže, u zemlji bilo 900 preminulih od pegavog tifusa.

Podseća i da je godinama vođena borba da se i ta bolest iskoreni.

- Bili smo svesni da je od variole vere do tada, u 20. veku, umrlo 500 miliona ljudi. To je bila zarazna bolest koja je imala najveći negativni uticaj u istoriji civilizacije od svih zaraznih bolesti. Znali smo da je u toku iskorenjivanje variole što je ostvareno 1977.godine, a zvanično proglašeno 1980.godine - kaže Radovanović .

Međutim, tada je, navodi, veći strah bio od kolere koja je, kaže, sedam puta u istoriji pravila pandemije, prvi put 1817. godine, dok je poslednja pandemija krenula 1961.godine i još uvek se širila planetom.

Iz tih razloga, lekari su insistirali da se na hadžiluk ide samo avionom i da se izbegne zaražavanje tokom puta, što je bila preporuka, a ne naredba budući da su, kaže, godinu ranije proglašeni ustavni amandmani i smanjena federalna ovlašćenja.

Međutim, Ibrahim Hoti iz Ðakovice na Kosovu je sa verskog putovanja doneo virus velikih boginja u Jugoslaviju.

Radovanović ističe da je država bila pripremljena za takvu situaciju i da je slala stručnjake u tropske zemlje da stiču iskustva iz borbe protiv variole, kolere, kuge...

Takođe, po izbijanju epidemije velikih boginja u Nemačkoj Jugoslavija je poslala ekipu lekara da nauči kako Nemci organizuju protivepidemijsku borbu.

- Mi smo taj pelcer uzeli i primenili kod nas. Unapred smo odredili da će karantin biti motel Čarapićev brest ispod Avale, a odredili smo i za ostale gradove, poput Požarevca, Čačka... - kaže Radovanović.

Međutim, kako kaže, nulti slučaj varila vera je ostao neprepoznat, a epidemija je, kaže, otkrivena u jeku drugog talasa.

Kako objašnjava, Hoti je bio vakcinisan u vojsci i imao je delimičnu zaštitu, a zarazio je 11 osoba koje su, takođe, bile vakcinisane i imali su blagi oblik bolesti.

U zemlji je tada u rekordnom roku 18 miliona stanovnika, a obaveznoj vakcinaciji se nije protivilo.

- To je bilo vreme kada se verovalo lekarima i nije se postavljalo pitanje ako kažu da je nešto potrebno, to se bespogovorno prihvatalo. Nije bilo čudaka koji u novinama ili na televiziji iznose svoja čudna viđenja, a i da je bilo takvih ne bi dobijali publicitet - kaže Radovanović.

Ističe da je iz te epidemije izvučena pouka da je važno pripremiti se za epidemiju zaraznih bolesti što se, kaže, pokazalo i na primeru kovida-19.

- Svetska zdravstvena organizacija je pre tri godine upozorila da će pre ili kasnije doći do ovakve situacije, a od osam bolesti koje su nabrojali skoro sve imaju veću smrtnost. Mi smo relativno dobro prošli, ali smo ignorisali te preporuke i zato smo bili iznednađeni kada se bolest kod nas pojavila - kaže Radovanović.

(Telegraf.rs)