Pola veka najopasnije epidemije: Kako je za 2 meseca pokošena variola, ljudi se u kolonama otimali za vakcinu

Polovinom marta negde u ovo vreme, pre tačno pola veka, na Kosovu je nastala panika. Sumnjalo se da je u Đakovicu ušetala zloglasna bolest variola vera. Ja bih rekla da je atmosfera bila kao u martu pre dve godine kada je u Srbiju stigao kovid 19, ali živi svedoci kažu da je bilo drugačije...

Obolevao je svako ko je bio u kontaktu sa virusom, smrtnost je bila mnogo veća nego od korona virusa, ali postojala je vakcina. Za njom su se, kažu živi, svi utrkivali... Redovi za nju su bili kao 90-tih redovi za hleb.

Preporučujemo

Epidemiolog Radmilo Petrović jedan je od živih svedoka epidemije variole vere u našoj zemlji. Tada mu je bilo 37 godina, i radio je, kako je rekao za Telegraf.rs, na najgorem mestu u tom trenutku.

- Tada, bio sam u Beogradu, na radnom mestu. Bio sam epidemiolog u Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak". Tu me je zateklo obaveštenje, odnosno tu me je službeno obavestio direktor Ljubinko Stojković. Posle su otišli moj šef  i drugi stručnjaci da vide da li je variola. Sutradan su se vratili sa uzorcima bolesnika i dokazali smo da jeste variola. Bilo je 8 slučajeva tog momenta na Kosovu koji su dijagnostički dokazani. Virus velikih boginja je elektronskim mikroskopom viđen na "Torlaku". Onda je krenulo sve - priča za Telegraf.rs prof. dr Radmilo Petrović koji je 30 godina radio na "Torlaku".

Moralo da se nabavlja još vakcina

U tom momentu, prof. Petrović je imao najteži zadatak. Morao je da obiđe svako mesto gde je postojala zaraza. Morao je da uzme uzorak od svakog kod koga se sumnjalo da je zaražen.

- Išao sam sa "Torlaka" u sve ta žarišta u celoj Srbiji. Nisam dizao glavu od posla. Svaki uzorak morao je da se pažljivo stavi u staklenu posudu i dobro da se zatvori. Uzimali smo i krv pacijenta za analizu - seća se dr Petrović:

- Dobio sam zadatak i da počnem vakcinaciju, od "Torlaka", pa nadalje. Vakcinu je za područje Jugoslavije proizvodio Imunološki zavod u Zagrebu, u Hrvatskoj. Ja sam imao jednu malu količinu, naručio sam još, dobio sam istog dana i počela je vakcinacija. Bila je obavezna i za svu decu posle 12. meseca života u celoj Jugoslaviji i revakcinacija posle u drugoj, sedmoj i 14. godini.

- Onda smo nabavili još rezervi, pa ni to nije bilo dovoljno, pa je nabavljano iz drugih zemalja. Ceo svet nam je pomogao. Iz svih krajeva sveta je došla vakcina koja se zatekla u tim zemljama. I, za četiri do pet nedelja, 18 miliona i 300 ljudi je vakcinisano.

Samo u Beogradu je bilo 727 punkta, i na njemu je za samo 10 dana vaksinisano kompletno stanovništvo - 1,2 miliona ljudi.

- Bilo je to veliko požrtvovanje zdravstvenih radnika. Niko nije pitao kakvo je radno vreme. Svi su prionuli na posao i vakcinisali, a niko se nije ni odupirao vakcinaciji. Svi su hrlili bez poziva, ubeđivanja da se vakcinišu jer su znali da se od variole vere umire 50 odsto. Zvanično je od variole obolelo 175 osoba, a preminulo 35. Stopa umiranja je u svetu bila 50 odsto, kod nas 20 odsto, a svako ko je došao u kontakt sa virusom, zarazio se. Bio je to je najzarazniji virus koji postoji. Najopasniji - priča prof. Petrović za Telegraf.rs.

Četiri žarišta u Srbiji 

Najveća žarište velikih boginja bila su u Đakovici, Novom Pazaru, Čačku i Beogradu. Ovaj virus u ondašnju SFRJ doneo je Ibrahim Hoti iz Đakovice sa verskog proputovanja u Meku i Medinu. Iako se on u zemlju vratio još početkom 1972. godine, virus je otkriven tek 14. marta.

- U Đakovici je bilo žarište epidemije, međutim, ona se kasnije proširila na Novi Pazar, Čačak i Beograd - kaže profesor.

Epidemija je, u našoj zemlji, kaže profesor, zaustavljena je za dva meseca.

- Iako je bilo zvanično da je epidemija završena 30. aprila, bilo je još slučajeva u  Novom Pazaru, tako da je praktično završena 15. maja. To je bila najopasnija epidemija, koju pamtim. U odnosu na koronu, bilo je bolje organizovano. Nije bilo odbijanja vakcinacije. Ljudi su se otimali ko će prvi da dođe na red za vakcinu. Bile su kolone ljudi koji su se vakcinisali, svi su hrlili da se vakcinišu - priča prof. dr Petrović:

- Virus korone je novonastali, koji niko nije očekivao, sa kojim nije bilo iskustva. Virus variole je bio poznat vekovima unazad. Kod korone smo čekali da se napravi vakcina, ali smrtnost od variole je iznosila 50 odsto, kod nas 20 odsto, a od korone 1 do 2 odsto tako da je razlika ogromna.

Za vreme velikih boginja prof. Tiodorović bio student

Za vreme epidemije velikih boginja, prof. Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba bio je student 4 godine medicine.

- I, naravno, bio sam anagažovan, kao i moje kolege. Slučajno se desilo a eto tada nisam razmišljao o epidemiologiji. Bio sam angažovan upravo od strane našeg Zavoda za zdravstvenu zaštitu, koja je bila nastavna baza Medicinskog fakulteta. Šest, sedam godina posle variole vere sam se zaposlio - kaže za Telegraf.rs prof. Tiodorović:

- Smatrao sam da je moje mesto kao studenta da pomognem, kao i ogroman broj mojih kolega. A, koliko je ta situacija bila ozbiljnija? Što se tiče pretnje bila je mnogo ozbiljnija i veća, ali objektivno gledajući, bila je lakša. Sistem je bio takav da nema šta da se razmišlja, mere su morale da se sprovode i vakcinisati 18 miliona ljudi u tom trenutku, to nikome nije uspelo. Zato smo mi vrlo brzo zaustavili epidemiju variole i sveli je zanemaljiv broj u odnosu na broj u odnosu na mogućnost šta je ona mogla da napravi.

Na pitanje da li ga je variola naterala da bude epidemiolog, kaže da je to bila slučajnost,  ispalo je kao da je bila neka poruka da to bude njegovo opredeljenje. 

Virus uništen na "Torlaku"

Virus variole se čuva u dve laboratorije na svetu, u Atlanti u SAD i Novosibirsku u Rusiji.  U našoj zemlji ga je uništila dr Ana Gligić, virusolog, koja je tada radila u laboratoriji Instituta „Torlak”.

Kako je izjavila za Politiku, kada je sve prošlo, morali su „ubiju” virus.

- Pre nego što smo ga zakopali u rupu u krugu Instituta „Torlak”, morali smo da ga termički uništimo na visokoj temperaturi. I pored toga, kad smo otkopali rupu i smestili pipete, rukavice i drugi zarazni materijal, posuli smo to bitumenom i zapalili. Sve smo dobro obezbedili. Svetska zdravstvena organizacija me je pet puta pitala kako sam uništila virus. S virusima uvek treba biti oprezan. Na Grenlandu je kod bolesnika koji je bio smrznut izolovan virus španske groznice. Nikad se ne zna šta podzemne vode mogu da urade.

- Preminuli od variole su se zato sahranjivali u limenim sanducima. Uzorci se i danas čuvaju u dve laboratorije jer je poreklo virusa i dalje nepoznato. To uvek može da predstavlja opasnost. Ako ima nekih ludih glava, svašta može da se dogodi ukoliko neko poželi da se malo „poigra”. Međutim, ti uzorci se vrlo dobro čuvaju. Mesto na kom se nalaze može da se otvori samo uz pomoć tri ključa koja imaju različite odgovorne osobe. Ne može da se otvori uz pomoć samo jednog ključa – napominje dr Gligić.

(Telegraf.rs)