Oni važe za najtužniji orkestar u Srbiji i ne sviraju po kafanama: Uz njihovu muziku se ispraćaju pokojnici
Кad se pokojnik iznosi iz kapele, obično naručuju "Nebo je trako vedro", a kada sahranjuju mi sviramo "Tiha noći ili nizozemski rastanak", pričaju u orkestru
Do sada su u Srbiji viđeni profesionalni fotografi, snimatelji, ali i udovice na sahranama koje najbliži krug rodbine unajmi tog tužnog dana. Ali već deceniju unazad širom zapadne Srbije čuju se i profesionalni muzičari koji pokojnike ispraćaju na večni put, sa poslednjom numerom ili željom, piše RINA.
Bez kompromisa, dobili su epitet najtužnijeg orkestra u Srbiji, ali ne zbog načina odevanja ili izgleda, već zbog toga što iz njihovih limenih istrumenata se čuje najtužnija muzika, i to ne na veseljima već na groblju.
- Jednostavno posao je kao i svaki dugi, međutim oni koji se prihvate ovakvog poziva mora da zna, svaki novi član našeg orkestra mora proći obuku, pored sluha i talenta, što podrazumeva poznavanje i numera koje se sviraju u tim prilika, mora naučiti i da se suzdržavaja emocija u takvim trenucima. U početku ovaj bend "Crno Dugme", koje je ogranak КUD-a "Obrašević", brojao preko 30 muzičara, ono sa čim se danas suočavamo jeste da slabo ko hoće da se bavim ovim vidom muzike - priča kapelnik orkestra "Crno dugme", Boris Vučević.
Svaki pokojnik koji "svoj život poživi", a zatim predoseti svoj poslednji dan u životu, ostavi u amanet spisak želja i pesama, koje želi da mu se tog dana osviraju odsvira.
- Кad se pokojnik iznosi iz kapele obično naručuju "Nebo je trako vedro", do kada sahranjuju mi sviramo "Tiha noći ili nizozemski rastanak". Što kažu, kad ljudima ide onako po redu kako treba, oni od toga naprave i veselje, sa spiskom svih obaveza koje treba na sahrani da obave, spreme prase i listu od deset numera, narodno kolo pa čak i verovali ili ne, ostave novac za naš aganžman. Trudimo se da svakom izađemo u susret i cenovnik ne postoji, već se gleda "po džepu". Desilo se dosta puta kada smo i svirali besplatno jer su to ipak delikatne situacije - dodao je Boris.
Ovaj orkestar nećete naći pod šatrom ili u kafanskoj atmosferi. Njihova pozornica je groblje gde nema bakšiša, pevaljki i pijanih gostiju, već tužne rodbine i uplakanih udovica i gde se čuju zvuci iz prošlog vremea. Iz orkestra poručuju da od kako je počela pandemija izazvana korona virusom, posla ima i ne žale se.
(Telegraf.rs)
Video: Konferencija za medije povodom filma "Volja sinovljeva
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.