"Vlada da donese akt o privremenoj zaštiti izbeglica": Da Ukrajinci dobiju smeštaj i zdravstvenu zaštitu

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila apelovao je danas na Vladu Srbije da donese akt o privremenoj zaštiti izbeglica iz Ukrajine, koji bi tim ljudima uredio prava i položaj dok borave u našoj zemlji, prenosi Tanjug. 

Tako bi, trenutno više od 2.000 izbeglica koji beže od rata u Ukrajini, imali pravo na boravak, smeštaj, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje za svoju decu, pravo na rad, lične isprave. Radoš Ðurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, rekao je danas za Tanjug da će se broj izbeglica iz Ukrajine u narednom periodu povećavati i istakao da je neophodno da se hitno reguliše njihov položaj.

Preporučujemo

- Oni imaju pravo boravka od 90 dana bez vize, međutim nemaju nikakva druga prava niti je njihov položaj regulisan na drugi način. Apelujemo na zdravstvenu zaštitu - poručio je Ðurović.

Istakao je da situacija u Evropi ukazuje da su i druge zemlje spremne da postupe na sličan način i da su mnoge u regionu već donele akte o privremenoj zaštiti izbeglica.

- U okruženju već imamo Mađarsku, Hrvatsku, Crnu Goru koje su donele svoje akte, a na nivou EU takođe je pokrenuta direktiva o privremenoj zaštiti - ukazao je Ðurović i naveo da je trenutno oko 15 žena i dece smešteno u kamp u Vranju, te da stotine, pa čak i hiljade izbeglica, ulaze i prolaze kroz našu zemlju.

Kako napominje, Srbija nikako ne treba da gubi vreme, jer će, kaže, doći u situaciju da ljudi budu u opasnosti, pa čak i da im položaj bude ugrožen.

- Zato smo hitno tražili da se apel razmotri i da se odluka donese što pre, što će izbeglicama iz Ukrajine olakšati boravak u Srbiji, kao i institucijama da se adekvatno odnosi prema ovom problemu - naglasio je Ðurović i dodao da je naš sistem "prilično statičan".

On navodi da je glavna odgovornost Komesarijata za izbeglice i migracije, koji, kaže, nije proaktivan. "Sada kada bi svi ovi ljudi, više od 2.000 njih zatražilo azil, sistem ne bi mogao da obezbedi efikasno odlučivanje o njihovom zahtevu", rekao je Ðurović.

On je naveo da su izbeglice iz Ukrajine kulturološki i po temperamentu bliski nama, te da oni osećaju da se nalaze u prijateljskom, slovenskom okruženju.

- To je jedna novina i razlika u odnosu na izbeglice iz Azije i Afrike, koje su izgubile sve u svojim zemljama i idu na zapad EU da se spasu. Ovde to možda neće biti slučaj, jer ljudi imaju imovinu u Ukrajini - ukazao je Ðurović.

Na pitanje kako im se trenutno pomaže u Srbiji, Ðurović odgovara da je to na nivou pravnih informacija od Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kao i zahvaljujući humanitarnoj pomoći.

- Razvili smo mehanizam direktne humanitarne pomoći za osobe koje su ugrožene, odnosno koje pomoć zatraže. Prvo smeštanje u smeštaj Komesarijata je počelo juče, tako da je sada na Komesarijatu da obezbedi taj smeštaj i osnovne životne uslove u samim centrima - dodao je Ðurović.

Kaže da su izbeglice kod prijatelja, rodbine, pojedini u hostelima, dok su neki u mogućnosti da se sami snađu. Međutim, postavlja se pitanje koliko dugo finansijski mogu da izdrže takav život.

- Pre ili kasnije će ti ljudi morati da prime pomoć države, bitno je da im se obezbedi smeštaj u urbanim mestima, teško da ih možemo smestiti po kampovima koji su jako udaljeni od urbanih mesta - naveo je Ðurović i dodao da širom zemlje ima 6.000 mesta u kampovima, od čega je oko 4.000 popunjeno izbeglicama iz Azije i Afrike.

Ðurović naglašava da se pomno prati situacija u regionu, te navodi da se tako recimo u Mađarskoj i u Rumuniji sistemi tek sada uspostavljaju.

- Najveći teret prihvata snose građani, privatne firme i lokalne samouprave i u Mađarskoj i Rumuniji, a mi moramo da budemo spremni jer jedan deo ljudi može kod nas da ostane - kaže Ðurović, koji ističe da se sa ratnim dejstvima pojačava priliv izbeglica.

- Brojke su izuzetno velike za vrlo kratak period. Više od 225.000 ljudi je do juče prošlo kroz Mađarsku, preko 100.000 je ušlo u Moldaviju, preko 80.000 je prošlo kroz Rumuniju, preko 150.000 u Slovačku... - naveo je Ðurović.

Ukrajinsku krizu opisuje kao brzo rastuću i bez presedana za evropsku istoriju.

- Ako izbeglice nastave da dolaze i ako ne budu imale sredstava da snose sopstvene troškove, situacija će postati vrlo ozbiljna - napominje Ðurović odgovarajući na pitanje preti li Srbiji opasnost od većeg broja izbeglica.

(Telegraf.rs)