Stručnjaci poručuju: Ne plašite se, nema opasnosti od nove nuklearne katastrofe u Černobilju

Rusija isključila struju Černobilju, rad elektrane potpuno obustavljen, nema daljinskog prenosa podataka iz sistema za praćenje sigurnosti ukrajinske nuklearne elektrane. Te informacije prenose mediji, a Međunarodna agencija za atomsku energiju kaže da bezbednost nije ugrožena.

Stručnjaci, Zoran Drače i prof. dr Vladimir Đurđević, saglasni su i kažu da opasnosti od nove nuklearne katastrofe u Černobilju – nema.

Zoran Drače, šef grupe Međunarodne agencije za atomsku energiju i nuklearni otpad, kazao je da ne zna šta se trenutno dešava u Černobilju, ali da je malo verovatno da je nuklearna elektrana ostala bez struje, prenosi K1 televizija.

- Poslednja informacija koju svi imamo je da je černobiljsko postrojenje ostalo bez električne energije, ali mislim da je to malo verovatno. Elektrana ima četiri reaktora, ali nijedan od njih ne radi, a gorivo je izmešteno. Ono se nalazi u posebnim zgradama u okviru lokaliteta elektrane, u bazenima. Gorivo je pod vodom i hladi se već 20 godina. Ta voda ne može da ispari. Može biti zabrinjavajuće ako struje nema ali samo u tom smislu što bi voda u postrojenjima za prečišćavanje bila zaprljana, ali nema bojazni od radijacije. Ako nema struje iz mreže, postrojenja se napajaju dizel- generatorima. To je uobičajen postupak – objasnio je Zoran Drače.

Kazao je da je černobiljska elektrana udaljena manje od deset kilometara od beloruske granice.

- To znači da postoji rezervna mreža, jer je u vreme SSSR-a sve bilo umreženo. Može sve da se sanira. Nadalje, sve nuklearne elektrane imaju zaštitnu kupolu projektovanu tako da može da izdrži udar aviona, jake udare vetra, zemljotrese... Čak i u slučaju da se oružjem udari na elektranu, reaktor bi ostao zaštićen. Potreban je izuzetno jak udar da bi se ta betonska kupola poremetila, ali ni tada ne bi došlo do oštećenja samog reaktora, jer on ima još jednu betonsku opnu – kazao je Drače.

Prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta kazao je da je poslednjih dana prisutan zanemarljiv porast radijacije i da nema razloga za strah.

- Ipak, razumljivo mi je da ljudi strahuju, jer se u zoni Černobilja vodi rat. Uvek se strahuje da neka raketa ili granata ne prouzrokuje fizička oštećenja na elektrani i da ne dođe do velikih razaranja na samom objektu. Nemamo garancije, ali verujem da se o nuklearnim elektranama jako vodi računa jer bi katastrofa uticala na sve zemlje, i Rusija je blizu – kazao je profesor Đurđević.

Profesor Đurđević kazao je da u Ukrajini postoje četiri aktivne nuklearne elektrane.

- Ona u Zaporožju je najveća u Evropi. Ako bi došlo do velikog oštećenja elektrane, zamislite veliki odžak iz kojeg bi umesto dima izlazile radioaktivne čestice. Stvorio bi se radioaktivni oblak, kao onaj 1986. nakon černobiljske katastrofe, kada je taj oblak prešao i preko Srbije. Radioaktivni oblak ima sposobnost da prelazi velike udaljenosti kroz atmosferu, može preći hiljade kilometara nošen vetrom. Uz padavine opasnost je još veća, jer se te radioaktivne čestice spiraju i deponuju na površini zemlje. Čestice se dugo akumuliraju u zemljištu i ono može ostati kontaminirano godinama – objasnio je profesor Vladimir Đurđević.

Izvrstan sistem praćenja

Prof. dr Vladimir Đurđević ovog jutra objasnio je da su danas sistemi za praćenje eventualnog radioaktivnog oblaka bolji i kvalitetniji nego 1986. godine.

- Mi smo danas u mogućnosti da sve pratimo u realnom vremenu, iz sekunde u sekund. U slučaju eventualne radijacije, odmah bi bilo izdato upozorenje da se ne izlazi iz kuće dan ili dva i to bi bilo to. Sistem je značajno unapređen nakon černobiljske katastrofe. Ukoliko bi i došlo do curenja radioaktivnih materija ili stvaranja radioaktivnog oblaka, zemlje na istoku bile bi u većoj opasnosti. Ako bi emisija radioaktivnih čestica trajala sedam dana, deo bi verovatno došao i do nas, ali svakako su u većem riziku lokacije istočno od nuklearnih elektrana.

Materijal iz černobiljske katastrofe

Zoran Drače, šef grupe Međunarodne agencije za atomsku energiju i nuklearni otpad, kazao je da je sav radioaktivni materijal pohranjen u restriktivnoj zoni u Černobilju.

- Zakopan je u dubini, a zemljište je dobro i slabo propusno. Glina je većinom ispod zemlje. Ja sam vodio taj projekat smeštanja i obezbeđivanja svih radioaktivnih materijala i nakon iscrpnih ispitivanja zaključeno je da je najbolje ostaviti ga u zemlji i ne dirati ga. Kada pohranite nešto u zemlju, biljke rastu, drveće upija cezijum i stroncijum koji ostaju u lišću i na grančicama. Kontaminirano drvo raste, a šta to znači? Ako bi izbio bio veliki šumski požar, te čestice bi se raspršile unaokolo. Požar uz snažan vetar poput tornada, rasejao bi te čestice u širu okolinu. U delu gde je velika šuma u blizini eletrane, takozvana „Crvena šuma“, nivo radijacije je deset, a granična doza inače je jedan. Da tu neko živi bio bi izložen velikoj dozi zračenja.

Turizam u Černobilju

Zoran Drače je  kazao da je od 2006. do 2020. svake godine bio u Černobilju.

- Ukrajina već godinama organizuje turističke ture i ljudi su radoznali da vide na šta sve to liči. Nije to nikakva hrabrost kako se to često predstavlja. Sama elektrana je uredno i čisto postrojenje sa oblogom oko uništenog bloka, okolo je lep park. Postrojenje je 60 metara visoko, i možete šetati u njegovoj blizini dosta dugo bez posledica, bez maski. Turisti se ne puštaju u postrojenje, mogu spolja da ga vide. Ja sam ulazio ispod postrojenja, gde je radioaktivnost relativno velika, jer mi je to u opisu posla – kazao je Drače i dodaje:

- Oprema je izvađena u najvećem delu, postrojenja razmontirana. Ljudi rade u elektrani normalno.

Drače je kazao da je oko 2.000 ljudi angažovano na poslovima u vezi sa černobiljskom nuklearnom elektranom.

- Oni osim u samoj eletrani rade i na krčenju puteva kroz šumu kako bi se sprečili šumski požari, postoji nekoliko instituta za genetička ispitivanja, praćenje klime, živog sveta... Prvo naseljeno mesto, najbliže elektrani je Pripjat i on je evakuisan 1986. godine. To je grad duhova, nalazi se na četiri kilometra od elektrane. Živelo je nekada tu 25.000 ljudi i grad je namenski i izgrađen za zaposlene u elektrani. Bilo je i oko 100 sela u ekskluzivnoj zoni elektrane i svi su oni iseljeni, uglavnom u Kijev.

Većina ljudi koja je radila, dve godine nakon saniranja katastrofe, nastavili su da rade u elektrani u tri bloka koja su bila radno sposobna. Sva postrojenja nalaze se na velikom prostoru koje obuhvata oko 50 kilometara zemljišta. Zašto je ova zona zanimljiva Rusima? Pa zato što tuda vodi najkraći put do Kijeva, zato je Rusima to strateško mesto. Ima nepunih 80 km od Černobilja do Kijeva. Drače je kazao i da život u Černobilju – buja.

- Drveće je isto kao i svuda, trava je zelena. Nailazio sam na čopore divljih svinja, evropskih losova (elkova), konja... koji su preživeli u toj zoni jer nema ljudi. Tamo život buja.

(Telegraf.rs)