Porodica iz Bogatića dve godine živi u mraku, bez vode: Samohrana mama brine o deci i bolesnim roditeljima
Petočlana porodica Rudakov iz Glušaca, kod Bogatića, dve godine živi u mraku od kada im je, zbog 300.000 duga sa kamatom isključena struja i sa 30.000 dinara redovnih mesečnih prihoda preživljavaju u neuslovnoj kući.
Domaćinstvo je na nejakim plećima samohrane majke Zorice (34), koja je jedina radno sposobna. Uz dvoje dece, dvanaestogodišnju ćerku i sedmogodišnjeg sina, ona neguje i bolesne roditelje. Majka Danka (67) je penzionisana kao invalid posle operacije karcinoma i obolela je od Parkinsonove bolesti, pa je prikovana za postelju, dok je otac Marinko (67) preživeo šlog i težak je plućni bolesnik.
Nije uvek bilo sumorno u njihovim životima. Živeli su kao svi ostali dok je majka radila u bolnici kao čistačica, otac zarađivao sa traktorom i cirkularom, a ni Zorica nije birala poslove.
- Nismo ni u čemu oskudevali dok su roditelji bili zdravi. Ja sam tada mogla da idem na posao, neko je mogao da pazi decu. Od kada su roditelji bespomoćni brinem i o njima i o deci. Nema ko drugi da skuva ručak, opere veš i uradi ostale poslove po kući - priča Zorica.
Majčina penzija od 18.000 i 12.000 dinara socijalne pomoći su jedini mesečni prihod sa kojim ne mogu da se prehrane, nabave lekove i deci obezbede najosnovnije što im je potrebno. Zbog toga je dug za struju neprestano rastao, sve dok električari nisu isekli žice.
U kući u kojoj žive i koja spolja izgleda uređeno, posle sedam godina od kada roditelji više ne mogu da zarađuju, stanuju beda i nemaština. Zidovi su neokrečeni, podovi betonski, hladni, nameštaj dotrajao... U kući nema vode, jer hidrofor ne može da radi bez struje. Samo stari "smederevac" podseća na bezbrižno vreme pre nego što su nevolje počele da se nižu. U jedinoj sobi koja se zagreva kuvaju, obeduju i svi spavaju. U ostalim po podu, u ćoškovima i u džakovima odložena je garderoba, obuća, igračke...
- Zbog dece mi je najteže što ovako živimo. Nemaju svoju sobu, druga deca ne mogu da im dođu na rođendan, gde da ih primimo i da imamo struje? Ćerka ide u školu, sin je predškolac i on će na jesen u prvi razred, ne znam kako ćemo dalje ovako - kaže Zorica.
Ni sada nemaju dovoljno da bi dostojanstveno živeli, a strahuju da će im ukinuti socijalnu pomoć zbog majčine penzije, pošto žive u istom domaćinstvu. Zorica priča kako joj kada traži pomoć govore da "njoj ništa ne fali i da može da zarađuje", kao da ona to ne zna. Ali, dodaje, retko ko razume na kakvim je mukama i da bi tražila posao pre nego da moli za pomoć kada se na nju ne bi oslanjali bolesni roditelji i mala deca.
- Kada bismo bar imali da platimo dug za struju pa da je ponovo priključe i da sredimo bar jednu sobu za decu da im bar malo ulepšamo život - želje su Rudakovih koji se unapred zahvaljuju svima koji im pruže pomoć.
Novčana pomoć ovoj porodici može se uplatiti na tekući račun Zorice Rudakov broj 200-127118728-17, ili uputnicom na adresu Ulica Milana Nedeljkovića 42, 15356 Glušci.
(Telegraf.rs)
Video: Ovako se Miša Majtan pripremao za plivanje za časni krst
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Miroslav
Jel ovo zlatno doba Srbije!!!!?
Podelite komentar
Tupa
E koliko porodica zivi u srbiji lose ni broja im se nezna a najveca ekonomska sila strasno
Podelite komentar
Susedno selo
Nije sve ko sto piše. Oni su tipični primer nebrige o sebi. Imacu za danas a sutra šta bude. Trošili su nemilice dok je Marinko zaradjivo sto maraka dnevno a nije uplaćivao za penziju. Lumpovali rasipali ko da su seici a sade im treba pomoć. Jadna deca a nji troje su svi isti.
Podelite komentar