Na ovim mestima žive najugroženije životinje: Zaštićeno 2.500 vrsta, njihov opstanak zavisi od nas (MAPA)

Foto: Animal Rescue Serbia

Naša zemlja može da se pohvali izuzetno bogatim biodiverzitetom. Retke i autohtone vrste biljaka i bujna vegetacija čine fantastična staništa za veliki broj divljih životinjskih vrsta. Danas se širom sveta obeležava njihov dan, koji treba da posluži kao pitanje i podsetnik na to kakva je situacija sa florom i faunom u Srbiji.

Preporučujemo

Iz organizacije Animal Rescue Serbia naglašavaju da je Srbija dom velikog broja divljih biljnih i životinjskih vrsta, od kojih su zaštitom obuhvaćene ukupno 2.633 vrste. Među njima, čak 1.783 vrste spadaju u kategoriju strogo zaštićenih, od čega su čak 1.042 vrste životinja, s najbrojnijim beskičmenjacima. Među strogo zaštićenim vrstama je 50 vrsta sisara, 307 vrsta ptica, 18 vrsta vodozemaca i 18 vrsta gmizavaca, 38 vrsta riba i 610 beskičmenjaka.

Kada je reč o flori, strogo je zaštićena 641 biljna vrsta (mahovine, papratnjače i semenice), 75 vrsta gljiva i lišajeva, kao i 25 vrsta algi.

Prirodno bogate flora i fauna su tu - ali ne i briga o njima.

Muzejski savetnik u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu biolog dr Milan Paunović, ističe listu najugroženijih životinjskih vrsta u Srbiji. I dok za neke najverovatnije nikada niste čuli, zabrinjavajuća je činjenica da se na ovoj listi nalaze i životinje poput risa, medveda ili dve vrste tvora.

U najugroženije vrste u Srbiji spadaju:

- Stepski skočimiš - u poslednje dve decenije nije pronađen nijedan primerak u njegovom poznatom staništu, na tri lokaliteta u Deliblatskoj peščari.

- Tekunica - vrsta glodara koja živi u Vojvodini, na Staroj planini i oko Vlasinskog jezera, a čija staništa su u opasnosti usled odsustva stoke koja ispašom održava odgovarajuću (nisku) travnu vegetaciju.

- Slepa krtica - ova vrsta poznata je samo na Šarplanini, a poslednji nalaz star je čak pola veka.

- Ris - u Srbiji postoje dve populacije ove prelepe životinje, od kojih karpatska na istoku počinje blago da povećava brojnost, dok se balkanska na Kosovu i Metohiji osetno smanjuje.

- Tamnooki potkovičar - ova pećinska vrsta poznata je u samo četiri pećine istočne Srbije, a brojnost populacije je krajnje mala.

- Mrki medved - dvadeseti vek ispratili smo izrazito nepovoljnom situacijom po mrke medvede u Srbiji, postojalo ih je svega nekoliko desetina. Danas je njihova brojnost u porastu, a Srbija je jedinstvena u Evropi po činjenici da je nastanjuju pripadnici tri populacije mrkih medveda - dinarsko-pindske, karpatske i staroplaninske.

- Stepski tvor i šareni tvor.

Još dve vrste čiji opstanak je direktno ugrožen usled narušene ekološke ravnoteže. Staništa stepskog tvora na prostoru Vojvodine znatno su smanjena, baš kao i njihov glavni izvor hrane, a to su glodari koje je čovek gotovo istrebio zbog nanošenja štete poljoprivrednim usevima. Šareni tvor u Srbiji živi na najzapadnijem delu svetskog areala i sreće se samo povremeno.

- Već u osnovnoj školi nas uče o neraskidivoj vezi biljaka i životinja čiji prirodni poredak i ekološku harmoničnost je neophodno čuvati i održavati za dobrobit svih nas. Ovo izgleda zaboravljamo čim izađemo iz škole, pa tako svesno ili nesvesno na brojne načine doprinosimo ugrožavanju flore i faune s kojima bi trebalo da živimo i od kojih, zapravo, zavisi i naš opstanak i zdravlje - navodi Tamara Dutina iz organizacije Animal Rescue Serbia.

Među glavnim negativnim faktorima koji doprinose ugrožavanju divljih biljnih i životinjskih vrsta u Srbiji jesu nekontrolisani lov i krivolov, nesavestan odnos prema prirodi, krijumčarenje divljih životinja i stradanje jedinki u drumskom saobraćaju, podsećaju iz ARS-a.

Njihov opstanak zavisi od nas.

- Svako uznemiravanje, proganjanje, pa čak i nevešto pomaganje mogu biti na štetu populacija divljih životinja i njihovih staništa. Zakonski propisi koji štite vrste i njihova staništa moraju biti poštovani, a ljudi bi trebalo da znaju da očuvana priroda povećava i njihov kvalitet života i pozitivno doprinosi zdravlju. Za siguran opstanak divljih vrsta neophodna je edukacija zasnovana na naučnim saznanjima, a radi podizanja svesti stanovništva i sticanje navika i empatije. Osim toga, potreban je konsenzus svih aktera javnog života u tom cilju - objašnjava dr Milan Paunović.

I dok je put do znatnijeg oporavka naše jedinstvene flore i faune dug, već se pokazalo da poštovanje zakona i namenski projekti i te kako prave razliku.

(Telegraf.rs)