"Nastavniče, na čijoj ste strani? Da li će biti Trećeg svetskog rata?" Srpski đaci pitaju o Rusiji i Ukrajini

O ratu u Ukrajini ne govori se i ne raspravlja samo na društvenim mrežama, u tv duelima i emisijama. Rasprave, i to one žestoke, vode se i u školama, a najviše gimnazijama, gde su đaci već dovoljno zreli da razmišljaju i o ozbiljnim geopolitičkim temama.

Ovih dana svoje nastavnike, i to ne samo one koji predaju istoriju, bombarduju pitanjima:

"Da li će biti Trećeg svetskog rata"

"Ko je u pravu, Rusija ili Ukrajina"

"Na čijoj ste vi strani"

"Da li će biti upotrebljeno atomsko oružje"

"Da li je opravdano to što je Rusija napala Ukrajinu"

"A ko je sa nama saosećao 1999. godine"

Ovo su samo neka u nizu neodumica koja se motaju po njihovim glavama, priča nam Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji i predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

- Neminovnost je da pitaju. Slušaju šta se priča, prate, interesuju se i pitaju ne samo nastavnike istorije, već sve koje imaju prilike da pitaju. Većina učenika drži stranu Rusiji, a samo neke zanima da li je opravdano to što je Rusija napala Ukrajinu. Postavljaju često pitanja kao da je reč o utakmici, pa me pitaju "nastavniče, a na čijoj ste Vi strani". Onda im ja objasnim da se u utakmici nadmeću takmičari, a da se ovde plaća životima - navodi Markov.

Dati odgovore gimnazijalcima, koje mnogo toga zanima, a koji opet formiraju stavove pod uticajem porodice, nimalo nije lako. Markov tu nema dileme i njegov stav je jasan.

- Ja im govorim da je najvažnije da ne dođe do eskalacije sukoba i da je u fokusu da sukob ne pređe na naš prostor. Kako đaci shvataju situaciju zavisi i od godišta. Maturantima baš sad spada ta oblast, uče o hladnom ratu, tako da upoređujemo situaciju sa primerima iz prošlosti. Učim ih da kada neka država napada drugu državu, to se može smatrati agresijom i govorimo o povelji Ujedninjenih nacija koja se protivi takvim sukobima - priča naš sagovornik.

On ističe da mlade treba učiti da budu empatični, da saosećaju sa žrtvama i da rat nije način da se rešava bilo kakav problem. Ali đaci, vođeni onim što pričaju odrasli, imaju osećanja i za periode kada nisu bili rođeni.

-  Recimo, pokušavaju da povuku paralelu s bombardovanjem 1999. godine, pa kažu "sa nama niko nije saosećao". Ja im kažem: kada ratuju veliki, mali stradaju i, najčešće, kada dođe do rata, stradaju nedužni - poručuje profesor na kraju.

Gledano kroz istoriju, dodaje on, akumulacija kriza uvek je dovodila do svetskih sukoba, ali on se nada da se ova kriza neće tako završiti niti širiti.

(Telegraf.rs)