Krijumčarenje robe ima uvek isti princip: Švercuju se nafta, devize, droga i zlato, postoje striktna pravila

Foto: Uprava carina

Preporučujemo

Retke vrste životinja, nakit, alkoholna pića, devize - samo su neki od predmeta koji svakodnevno idu put graničnih prelaza i koje carinici nalaze skrivene na najneobičnijim mestima.

Kako su za Telegraf.rs naveli iz Uprave carina, carinici se svaki dan susreću sa fenomenom krijumčarenja robe, jer je to pojava koja je oduvek postojala, a koja je motivisana isključivo zaradom na razlici u ceni.

- Kod krijumčarenja je princip uvek isti: iznosite iz zemlje ono što u tom trenutku u inostranstvu može bolje da se proda, dok u zemlju unosite ono što je tamo jeftinije, pa prodajom na domaćem tržištu ostvarujete profit - navode oni.

Navode i da, s obzirom na to da je profit primarni motiv svakog krijumčara, najzastupljenija je kao i uvek akcizna roba.

- Tako su carinici prošle godine postigli zavidan rezultat u zaplenama nafte i naftnih derivata od čak 321.000 litara, ali je spisak roba čije je krijumčarenje osujećeno podugačak i na njemu prednjače devize, droga i zlato. Carinici su tokom prošle godine u deviznim prekršajima zaplenili protivvrednost od oko pet miliona neprijavljenih evra (u raznim valutama), oduzeto je 717 kilograma raznih narkotika, 11,5 kilograma zlata, 1,4 miliona cigareta i oko 4 tone rezanog duvana (ilustracija u prilogu).

Česte su i situacije kada ljudi budu zadržani na granici iz neznanja, noseći zimnicu i razne proizvode rodbini u inostranstvu. Ipak, postojeći propisi regulišu i ovu oblast, navodeći šta, u kojim količinama, može da prođe carinsku kontrolu.

Striktna pravila i za prenos hrane, cigareta i alkoholnih pića

Kada govorimo o hrani, putnik sa sobom može nositi onu fabrički upakovanu, sa deklaracijom proizvođača, u razumnoj količini.

"Količina hrane mora jasno ukazivati da je namenjena sopstvenim potrebama, odnosno potrebama domaćinstva, a ne daljoj preprodaji", navodi Uprava carina.

Takođe, dozvoljeno i nošenje hrane životinjskog porekla, ali u količini do jednog kilograma, pod uslovom da takva hrana ne dolazi iz zemalja iz kojih je zabranjen njen uvoz ili tranzit.

Ograničenja važe i za nošenje cigareta i alkoholnih pića. Tako se u Republiku Srbiju možete uneti svega 50 cigareta, 25 cigarilosa (do tri grama po komadu), 10 cigara, 50 grama duvana ili odgovarajuću kombinaciju navedenih proizvoda. Možete slobodno uneti i jedan litar žestokog alkoholnog pića ili jedan litar penušavih i likerskih vina ili odgovarajuća kombinacija navedenih pića i jedan litar ostalih vina.

Foto: Nikola Tomić

Unos deviza

Unos deviza u Republiku Srbiju je slobodan, ali je iznos ograničen. To znači da možete uneti novca koliko god želite, ali ako je reč o sumi iznad 10.000 evra, u dinarima ili drugoj stranoj valuti, dužni ste da prijavite.

Tada ćete dobiti potvrdu da ste uneli prijavljenu sumu i nećete imati problema pri izlasku iz zemlje, ukoliko samo prolazite kroz Srbiju ili pak novac vraćate u inostranstvo.

"Imajte u vidu da svaki iznos veći od 10.000 evra u dinarima ili stranoj valuti treba da prijavite prilikom svakog prelaska državne granice, pri ulasku ili izlasku iz zemlje", upozoravaju iz Uprave carina.

Veći iznos od 10.000 evra mogu izneti nerezidenti, odnosno strani državljani sa prebivalištem u inostranstvu, uključujući diplomatsko-konzularne predstavnike stranih zemalja u našoj zemlji i članove njihovih porodica i domaći državljani koji na osnovu dozvole za boravak, odnosno radne vize borave u inostranstvu duže od godinu dana i to:

- na osnovu potvrde o unosu efektivnog stranog novca – do iznosa naznačenog u potvrdi (potvrdu izdaje carinska služba pri ulasku u zemlju);

- na osnovu potvrde banke da je novac koji iznosi iz zemlje podigao sa svog deviznog računa ili devizne štedne knjižice kod banke u Republici Srbiji – do iznosa naznačenog na toj potvrdi;

- na osnovu potvrde menjača da je novac koji iznosi stekao prodajom dinara dobijenih prethodnim korišćenjem platne kartice u Republici Srbiji - do iznosa naznačenog na toj potvrdi.

Rezidenti iz Republike Srbije mogu izneti efektivni strani novac iznad iznosa od 10.000 evra samo na osnovu dokaza o iseljenju, a to su iseljenička viza utisnuta u pasoš i potvrda o odjavi prebivališta u Srbiji koju izdaje MUP.

Traženje investitora! Na nekoj od brojih platformi za grupno finansiranja, pronađite veliki broj manjih investitora, ljudi koji su spremni da vam pomognu u ostvarivanju ideje. Foto: Shutterstock

Biljke i životinje

Zanimljiva situacija postoji svakako po pitanju prenosa biljaka i životinja. Tako, ukoliko planirate da na put povedete i svog kućnog ljubimca, morate pre toga ispuniti propisane uslove i pripremiti odgovarajuća dokumenta.

"Ukoliko kućni ljubimac ne ispunjava veterinarske uslove, ulazak u Republiku Srbiju može biti odbijen, odnosno kućni ljubimac vraćen u zemlju porekla ili stavljen u karantin. Ukoliko do takve situacije dođe, vlasnik životinje snosi sve troškove koji su nastali sprovođenjem navedenih mera. Ukoliko vlasnik životinja koje pripadaju vrstama navedenim u CITES Dodacima ne poseduje odgovarajuće CITES isprave, životinje oduzima carina ili inspekcija za zaštitu životne sredine uz podnošenje prijave za sankcionisanje prestupa, odnosno nepoštovanje CITES Konvencije i vezanih nacionalnih propisa."

Ukoliko imate egzotičnog kućnog ljubimca koji spada u zaštićene životinjske vrste, pored uobičajne dokumentacije, potrebno je da posedujete i posebnu dozvolu.

Pri unosu, 30 dana pred putovanje morate podneti zahtev Ministarstvu zaštite životne sredine uz koji se obavezno prilaže kopija odgovarajuće CITES izvozne dozvole ili CITES potvrde o ponovnom izvozu koju je izdao nadležni upravni organ zemlje izvoza ili ponovnog izvoza (potrebno je posedujete originale CITES isprava obe države) dok je pri iznosu potrebna samo CITES izvozna dozvola koju je izdalo Ministarstvo zaštite životne sredine.

CITES dozvole i potvrde izdaju nadležni upravni organi država potpisnica ovog međunarodnog ugovora.

Kada govorimo o biljkama, njihovo prenošenje zavisi prvenstveno od količine koju nosite sa sobom. Ukoliko se radi o manjim količinama biljaka za koje nije potreban fitosanitarni pregled onda možete preći preko bilo kog graničnog prelaza. Međutim ako se radi o većim količinama, onda biste morali da se prijavite na granične prelaze na kojima je prisutna fitosanitarna inspekcija.

Manja količina podrazumeva do pet kilograma plodova svežeg voća i povrća (isključujući krtole krompira), jedan buket ili venac od rezanog cveća i delova bilja, do 100 g ili do pet pakovanja semena cveća i povrća u originalnom pakovanju, do tri kilograma lukovica i gomolja ukrasnog bilja, do tri sobne biljke i lončanice (isključujući bonsai) i do deset balkonskih biljaka i neodrvenjenih ukrasnih grmova.

Ipak, ako iz Srbije iznosite zaštićenu vrstu biljke, moraćete na uvid da podnesete CITES dozvolu (ili dozvolu za izvoz u vidu rešenja za domaće vrste) koju u tu svrhu izdaje ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine.

"Ukoliko, pak, u zemlju unosite takvu biljku, pored CITES dozvole za uvoz koju izdaje ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine, morate imati i izvoznu CITES dozvolu koju je izdao nadležni upravni organ zemlje iz koje se biljka iznosi. Za unos vrsta koje se nalaze na spiskovima strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta u Republici Srbiji (domaće vrste), nije Vam potrebna dozvola za uvoz, već prilikom unosa, na graničnom prelazu popunjavate obrazac ''Obaveštenja o uvozu'' ", navodi se iz Uprave carina.

Predmeti od kulturnog, umetničkog i istorijskog značaja

Prilikom iznosa iz naše zemlje predmeta od kulturnog, umetničkog i istorijskog značaja, ili ako je reč o iznosu kulturnog dobra, u količini koja nema komercijalni karakter i namenjena je sopstvenim potrebama putnika, neophodno je da putnik poseduje odgovarajuću dozvolu nadležnog organa i to:

- dozvolu za izvoz (privremeni izvoz ili trajni izvoz) predmeta od kulturnog, umetničkog i istorijskog značaja izdaje Republički zavod za zaštitu spomenika kulture (osim za publikacije) i Narodna biblioteka Srbije (za publikacije). Dozvolu za izvoz navedenih predmeta (dobara) sa područja AP Vojvodine izdaje Pokrajinski sekretarijat za kulturu;

- dozvolu za izvoz (privremeni izvoz ili trajni izvoz) kulturnih dobara, sa cele teritorije naše zemlje, izdaje ministarstvo nadležno za poslove kulture;

U postupku izvoza (privremenog izvoza ili trajnog izvoza) navedenih predmeta od strane fizičkih lica u putničkom prometu, u količini koja nema komercijalni karakter, a za koje poseduju dozvolu/rešenje izdatu po napred navedenom osnovu od strane nadležnog organa (na način kako je napred i navedeno), carinski organ izvršiće uvid u podnetu dozvolu/rešenje, overiti ga potpisom i pečatom (original vratiti stranci, kopiju zadržati radi interne evidencije), odobriti izvoz robe (privremeni izvoz ili trajni izvoz) i neće zahtevati podnošenje izvozne carinske deklaracije tj. sprovođenje redovnog carinskog postupka, osim ukoliko carinski organ oceni da postoji osnovanost za primenu Uredbe.

(Telegraf.rs)