Lepa Tamara (19) pomogla 55 porodica koje ne zaboravlja: "Nismo svesni koliko napaćeno živi naš narod"

Više od 50 socijalno ugroženih porodica u Pčinjskom okrugu blagosilja i zahvaljuje se mladoj Tamari Misirlić (19) iz Vranja, karatistkinji i humanitarki koja im je promenila živote. Renovirala im je kuće, kupila nov nameštaj, snabdela osnovnim životnim namirnicama i omogućila da žive život dostojan čoveka.

Imala je manje od 18 godina kada je shvatila da je pomaganje onima koji nemaju njen životni poziv, ono što je njenom životu davalo uzvišeniji smisao.

U razgovoru za Telegraf.rs prisetila se devojčice koja joj je pomogla da spozna sebe, predivne Anđele koja je sa majkom živela u izuzetno lošim uslovima. Tamara je, kada je čula da devojčica živi u nemaštini, zamolila svoje roditelje da je odvedu do njene kuće kako bi joj pomogla.

Mlada karatistkinja tada je od svoje stipendije izdvojila novac za malu Anđelu. I tako je, ističe naša sagovornica, sve počelo te 2020. godine, u jeku epidemije korona virusa.

- Sve je krenulo iz straha da će ona tokom policijskog časa ostati bez hrane i tada sam zamolila roditelje da me odvezu kod nje, kako bih joj odnela neku pomoć. Kasnije sam pokrenula drugove iz odeljenja koji su mi pružili veliku podršku i eto, tako je to spontano krenulo - navodi Tamara.

Mala Anđela i teški uslovi u kojima je živela bili su samo motiv više za Tamaru da nastavi da pomogne nekoj drugoj Anđeli, nekoj drugoj porodici.

- Posle toga smo pomogli baki Blagici i njenom sinu Časlavu iz sela kod Bujanovca, koji su dobili novi dom. Bila je to jedna od najstrašnijih priča. I dan danas ih posećujem, kad god sam u tom kraju, uvek odem kod njih - priča Tamara za naš portal.

Ona podseća da je, uz pomoć humanih ljudi, do sada renovirala 10 kuća, jednu kuću su izgradili, a jednu uspeli da kupe.

Kao najveću podršku ističe svoje roditelje, koji su tu za nju u svakom smislu - moralno, duhovno i fizički.

- Pored roditelja, pomažu mi i ljudi širom Srbije, a veliki doprinos daju ljudi iz inostranstva, oni koji su rodom poreklom iz Srbije, a spletom okolnosti su primorani da žive u inostranstvu. Ti ljudi daju veliku podršku našem narodu kojem je pomoć potrebna. Ovim putem bih želela da im se zahvalim, jer bez njih, od svega ovoga ne bi bilo ničega - ističe Tamara sa kojom smo posetili 55. porodicu za koju je pokrenula akciju - dom Gorana Mihajlovića i njehove ćerkice Jane (10) koja je imala 7 godina kada joj je majka preminula.

- Za malu Janu kojoj je majka preminula čula sam od njihovih komšija, ljudi kojima sam ranije pomagala - kaže ona.

"Želim da pomažem širom Srbije"

Misirlićeva je odlučila i da osnuje svoju fondaciju sa jednim velikim ciljem.

To sam uradila da bi se sve ovo podiglo na viši nivo. Jedan od mojih glavnih ciljeva jeste da kroz godinu dana pomažem ljudima širom Srbije, a ne samo na jugu - ističe mlada humanitarka.

Čim pomogne jednoj porodici, Tamari se javi nova koja računa na nju i njeno veliko srce.

- Javljaju mi se ljudi i iz Vojvodine i sa Kosova. Sledeća porodica kojoj ćemo pomoći je samohrana majka sedmoro dece iz jednog mesta kod Niša - priča naša sagovornica.

Kada je pokrenula čitavu akciju, Tamara nije ni bila svesna koliko teško žive ljudi u kraju u kom je rođena.

- To je, zapravo, i problem nas, mladih ljudi. Nismo svesni koliko teško i napaćeno živi naš narod, dok tako nešto ne vidimo svojim očima ili u njagorem slučaju, ne osetimo. Tad sam shvatila šta je moja misija i čime ću da se bavim u životu, to mi je dalo motivaciju i sebe sam pronašla - navodi mlada humanistkinja.

Tamara šalje i jaku poruku koju je naučila tokom prethodne dve godine.

- Shvatila sam da materijalne stvari, one koje su danas na ceni, nisu nimalo bitne i da je jedino važno u ovim teškim vremenima da pružamo podršku jedni drugima. Da pomognemo onima koji imaju teške sudbine, a naročito deci - zaključuje ona.

Inače, Tamara Misirlić se od svoje 4. godine bavi karateom. Na raznim takmičenjima osvojila je više od 300 medalja.

Karate ju je naučilo da bude borac, odgovorna i da sve postigne, a pre svega da bude čovek i fer igrač, prijateljski nastrojena prema protivnicima, a i ljudima u životu.

- Smatram da je karate izuzetno jak sport, nedavno postao i olimpijski, ali da se o njemu generalno malo piše. Zahvaljujući karateu i naravno, ne mogu da ne pomenem mog trenera, koji takođe ima ključnu ulogu u mom odrastanju, imam veliku volju i istrajnost za sve što radim - ispričala je Tamara.

(Telegraf.rs)