Zašto se Srbija visoko rangirala po broju umrlih od korone? Nulu smo imali pre više od pola godine

Srbija je do sada od korona virusa,prema zvaničnim podacima, izgubila 15.199 života, samo u toku prošle 2021. bitku sa ovom bolešću nije uspelo da dobije 9.464 osoba, a od početka ove godine 2.396. Poslednji put manje od 10 preminulih za 24 sata imali smo 29. avgusta prošle godine, a nijedan izgubljen život u toku dana, 28. jula, takođe, prošle godine.

Danima unazad imamo po više desetina preminulih, tačnije oko 60. Takvi podaci su nas svrstali u prvih 10 zemalja na svetu sa najvećim brojem umrlih na nedeljnom nivo na milion stanovnika. Srbija se, tačnije, po podacima sajta ourworldindata.org, od četvrtka nalazi na visokom 8. mestu.

Ispred nas su bile Aruba sa 121.1, zatim Grenland  sa 15,07 , Gruzija (10,52), Mađarska (10,35), Hrvatska (9,97), Bugarska (9,80), San Marino (8,40), onda smo mi sa 8,17 odsto, a posle nas Makedonija sa 8,03 odsto.

I po poslednjim raspoloživim podacima, za sedmu izveštajnu nedelju od 14. do 20 februara na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", koji se za ostale zemlje, a pre svega Zapadnog Balkana i EU, poziva na statistiku sa kojom raspolaže Svetska zdravstvena organizacija (SZO), Srbija se nalazi u vrhu po broju umrlih.

U toj nedelji Srbija je sa 60,92 odsto bila na neslavnom šestom mestu. Na prvom je bila Bugarska sa 91,92, na drugom Hrvatska sa 84,27, zatim Severna Makedonija sa 72,73, a onda BiH sa 70,41, pa Letonija sa 63,95, a zatim mi. Iza nas je Mađarska sa 60.08.

Da se ne ponovi 7. novembar

U Srbiji je, da podsetimo, prvu žrtvu korona virus odneo 20. marta 2020. godine, a najveći broj preminulih, odnosno rekord smo oborili 7. novembra prošle godine sa 69 preminulih za 24 sata. Isto je bilo i 4. decembra.

Korona nije birala, uzimala je i stare i mlade, umiru nam i bebe i trudnice i porodilje, ali je najviše stradala starija populacija, uglavnom oni sa hroničnim bolestima.

Postavlja se pitanje da li je zapravo to uzrok, pored niske stope vakcinisanosti za veliki broj preminulih.

Prim. dr Predrag Kon, epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa kazao je u intervjuu za Telegraf.rs da su, kada je smrtnost u pitanju, potrebna konstruktivna analiza i da će se ona raditi. 

- Analize će se tek raditi, iz razloga što mi na osnovu tih sirovih stopa možemo videti jedan način viđenja takozvanog viška smrtnosti. Druga je stvar ozbiljna i vrlo konstruktivna analiza, gde vi deo po deo uzroka smrti ispitujete. To je jako ozbiljna stvar i razlikuje se od zemlje do zemlje. Pokušaji da se to predstavi kao namerno falsifikovanje istine, jednostavno me začuđuje posebno od ljudi koji dobro znaju da su to potpuno različite stvari, to je upoređivanje baba i žaba i to ne može da bude tako.

- Mi možemo kasnije da govorimo o tome da nam je sistem registracije umrlih bio nedovoljno precizan, ali to nakon ozbiljnog istraživanja. Zašto sam ja to uradio još u 2020. godini? Upravo da bih pokazao da kod nas postoji nešto što statistički pokazuje razliku u odnosu na ono što registrujemo dnevno, i ono što kasnije sve te statistike pokazuju. Razmišljanja o tome da je to neko namerno radio, falsifikovao a pogotovo povezivanje toga sa medicinskim delom Kriznog štaba, je pravi, pravcati bezobrazluk. Te analize su neophodne. Ne može da se upoređuje ukupno stanje zdravlja u Srbiji sa najrazvijenijim delovima sveta - rekao je dr Kon za naš portal.

U septembru prošle godine kada su u kovid bolnici u Kruševcu, od 10. do 16. septembra, odnosno u roku od 6 dana, život izgubila 73 pacijenta a u celoj Srbiji 165 osoba, ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar je govorio da je smrtnost povećana u svim ustanovama jer, kako je rekao "ljudi neće u bolnicu".

- Svuda je povećana smrtost jer ljudi neće da legnu u bolnicu, dođu u momentu kada ne možete da im pomognete, sve im je drugo bitnije od svog zdravlja. Ne priznaju kovid i tek kad ne mogu da funkcionišu legnu u bolnicu, a tada su šanse da im pomognete su minimalne – rekao je Lončar tada.

Analize pokazale već da ima više umrlih

Iako tek sada po zvaničnim podacima na sajtu covid19.rs Srbija ima od početka godine izgubljenih 15.155 života, treba da se setimo da je taj broj mnogo veći.

U prilog tome govori rezultat Komisije za analizu smrtnih ishoda uzrokovanih bolešću kovid-19, koji je pokazao da je u 2020. godini 10.356 slučajeva smrti moglo da se dovede u vezu sa korona virusom.

Kako je krajem juna saopštio Lončar 65,6 procenata preminulih imalo je pridružena oboljenja, a prosek preminulih 72,2 godine.

- Ta oboljenja su bila izuzetno opasna, i ti pacijenti, čak i da nije bilo korone, pitanje je koliko i kako bi živeli. Prosek starosti tih preminulih je 72,2 godine, tri četvrtine preminulih starije je od 65 godina, a  dve trećine preminulih iz ove statistike su muškarci - naveo je ministar zdravlja.

Ovi podaci uvršteno su i u Zdravstveno-statističkom godišnjaku za 2020. godinu Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Među preminulima je i četvoro dece i to dva novorođenčeta, i dvoje dece starosti od jedne do 4 godine. Najviše preminulih je u uzrastu od 70 do 74 godine - 1.921. Jedna preminula osoba je starosti od 15 do 19 godina, 10 osoba od 20 do 24 godine, 24 osobe starosti od 25 do 25 godina, a kovid je uzeo i 20 života u uzrastu od 30 do 34 godine. 60 osoba je preminulo od posledica korona virusa starosti od 35 do 39 godina, 123 od 4o do 44, 198 starosti od 45 do 49, a 348 od 50 do 54 godine.

Umiru nam i vakcinisani

Prošle a i ove godine smo svedoci da nam umiru i vakcinisanisani.

Profesor Radmilo Janković, anesteziolog i zamenik direktora Univerzitetskog kliničkog centra Niš rekao je da je u kovid objektima te ustanove od januara do sredine novembra 2021. godine od virusa korona preminuo 3.091 pacijent, po jednom danu u proseku 9,4 osobe. Najviše onih kojima je kovid odneo život nije bilo vakcinisano, dok je vakcinisano bilo njih 514.

Vakcinalni status preminulih pacijenata praćen je od 15. avgusta do 17. novembra 2021. godine, kada je život izgubilo 1.536 obolelih od korone, a od kojih 66,5 odsto nije bilo imunizovano. Od 514 preminulih vakcinisanih pacijenata, 471 je dobio kinesku vakcinu, 21 rusku, 18 "Fajzer-Biontek", a četvoro pacijenata "Astra Zeneku".

Od 514 preminulih vakcinisanih pacijenata, 471 je dobio kinesku vakcinu, 21 rusku, 18 "Fajzer-Biontek", a četvoro pacijenata "Astra Zeneku".

- Vakcine su veoma dobro uradile posao kada je reč o delta soju, koji je prošle godine bio najviše prisutan. Sprečavale su dosta zaražavanja, a svakako smrtne ishode. Najveći broj vakcinisanih koji je preminuo primio je "Sinofarmovu" vakcinu, ali treba uzeti u obzir i da je najveći broj građana kod nas upravo imunizovan tim cepivom - rekao je on i objasnio koliko je prošlo otkad su ti pacijenti bili vakcinisani poslednjom dozom.

- Kada smo gledali datume kada su ti ljudi bili vakcinisani, videli smo da je prošlo više od pet-šest meseci od imunizacije.  

Smrtnost od korone nesmnjivo je uticala na celokupnu smrtnost na godišnjem nivou u Srbiji. Prošle godine u našoj zemlji preminuo je do sada nezabeležen broj ljudi  - 135.901 osoba. To se nije desilo a više od pola veka. 

(Telegraf.rs)