Kon o broju mrtvih, obdukcijama i merama za Uskrs: Korona nije kao što je bila, 2 stvari mogu da pokvare sve

Mi se za sada stabilno spuštamo. Ne verujem da će korona virus imati snagu da ponovo počne da se diže. Lično mislim da će brojke nastaviti da padaju, ne samo ove, nego i naredne nedelje, samo je pitanje kojom brzinom. Najgora stvar koja bi mogla da nam se dogodi jeste zaravnjenje, kaže u intervjuu za Telegraf.rs, prim dr Predrag Kon, epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa. 

Objašnjava da ako ne dođe do ozbiljnog usporavanja i zaustavljanja pada, onda možemo da budemo još više optimistični i da očekujemo da će pad dalje da se nastavi. Teoretski, možemo da očekujemo da u drugoj polovini marta dođemo do trocifrenih brojki, a u drugoj polovini aprila dvocifrenih. Naglašava, ipak, da je nasigurnija prognoza za naredne dve nedelje. Situaciju jedino može da nam pogorša da podvarijanta omikrona - stelt preuzme dominaciju, ili da se pojavi neka nova varijanta. 

Preporučujemo

U ukupnoj svetskoj globalnoj situaciji, prema njegovim rečima, korona više nema takvo mesto kao što je imala do pre nekoliko meseci, bez obzira na to što su brojke i dalje visoke. To više nije bolest ista kao što je bila na početku. Kaže i da kada bismo imali 80 odsto vakcinisanih moglo bi da dođe do ukidanja kovid propusnica, a da je najteži i najveći zadatak da se vrati apsolutno poverenje u imunizaciju kao temelj čitavog javnog zdravlja.  

• Kakva je trenutno epidemijska situacija, i šta kažu brojke, imamo li rast ili pad nakon povratka dece sa raspusta?

- Brojke opadaju stalno. Čini se da se dešava neko usporavanje, ali je ono vrlo blago. Kada kažem usporavanje, gledam nedelju dana ranije kada je bio raspust, vidi se da to nije nije ista brzina pada, nego se malo usporava. Ali, to je i dalje jako solidno, povoljno. Što se tiče prvih dana u Beogradu nakon raspusta, pitao sam za utisak, i da li se dešava neko naglo povećanje, odgovor epidemiologa u Gradskom zavodu je bio da do toga, ipak, ne dolazi, da se registruju oboleli i u srednjim i u osnovnim školama, ali da je to znatno manje nego što je bilo pre raspusta.

• Da li vi očekujete da će doći do rasta kada prođe 7 do 10 dana od početka škole, ili, ipak, možemo da budemo optimistični?

- Nažalost, to ne možemo da znamo. Ja sam lično optimista. Mislim da će doći do usporavanja. Po meni, u najgoroj varijanti moglo bi doći do privremenog prekida tog pada, do zaravnjenja, ali to je najgora varijanta. Jednostavno, ne verujem da će virus imati snagu da ponovo počne da se diže, ali to su samo pretpostavke. Mi svakako možemo da kažemo da će biti pada ne samo tokom ove, nego i naredne nedelje samo je pitanje kojom brzinom, a posmatraćemo šta će se dalje dešavati.

- Mi, za sada, nemamo ni prve podake o povećanju osim što imamo utiske na osnovu toga što se prijavljuje iz škola preko Ministarstva prosvete. Institut za javno zdralje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" priprema sve te podatke, Tim za škole će danas to razmatrati a sutra doneti odluku o školama. Sada se tek prikupljaju podaci za ovu nedelju. Moramo da imamo malo strpljenja da bismo bili precizniji. Ali, ono što može da se kaže, ako zaista ne dođe do ozbiljnog usporavanja i zaustavljanja pada, onda možemo da budemo još više optimistični i da očekujemo da će se pad dalje da se nastavi.

• Da li to znači da onda možemo da se nadamo kraju epidemije bar krajem marta?

- Treba da razlikujemo šta je kraj epidemije a šta je kraj mera, pošto vidim da se tu strahovito greši. Ublažavanje mera, koje se dešava u najrazvijenijem delu sveta gde je vakcinisanost više od 80, pa se približava i 90 odsto, je jedan deo priče. Tu opet treba reći da se to ublažavanje mera opet zaustavlja na onim merama koje su već sada prisutne kod nas, tako da mi odavno imamo ublažavanje mera. To je jedna stvar. S druge strane, govori se o broju zaraženih slučajeva i broju onih koji su hospitalizovanih, i broju onih koji su umrli. Sve su to razlozi zbog čega neke zemlje odlučuju da energičnije razmatraju obustavljanje mera.

- To ni u kom slučaju nije prekid epidemije. Tu istorijsku grešku, kada je ukinuto vanredno stanje u 2020. i kada su to ljudi shvatili kao prekid pandemije, ne treba da ponovimo.  To i sada da ne bi bilo greške, treba neprekidno da govorimo. Jedna je stvar je epidemijska a druga na osnovu pokazatelja šta će biti sa merama.

- Što se tiče toga da se broj smanjuje u ovom talasu, to će se nastaviti i ja očekujem da će trajati tokom čitavog marta, i u drugoj polovini marta ne bi trebalo da bude nikakvo iznenađenje ako  pređemo na trocifrene brojeve. Kada pomislimo da su oni bili petocifreni, da smo imali približno 20.000 registrovanih u jednom trenutku, onda je jasno da je situacija značajno bolja. Isto tako se može očekivati i tokom aprila, i u drugoj polovini aprila, da pređemo na dvocifrene brojeve. Kad kažem da se može očekivati to podrazumeva da se virus ništa ne promeni. To je teoretisanje, to nije sigurna prognoza, sigurna je samo za naredne dve nedelje. U smislu, da tu ne možemo da očekujemo nikakvo naglo iznenađenje.

• Šta može da se desi pa da dođe do porasta, odnosno pogoršanja epidemijske situacije?

- Da bi došlo do porasta, mora da počne da dominira ne samo omikron, on već dominira, nego stelt omikron, ili dapojavi nova varijanta koja nije na vidiku, a i za toliko meseci unapred ne vidi se šta bi to bilo što bi moglo ozbiljno da ugrozi trenutno poboljšavanje situacije.

• Sve ovo znači da bi onda u aprilu, ako se ispune očekivanja koja ste izneli, imamo razlog za optimizam? 

- Ne samo u aprilu, nego za čitavu godinu. Ja sam o tome govorio i pre nego što je krenuo ovaj talas u januaru. Bez obzira na to, čitava situacija i prirodni tok je optimističan. Međutim, ono što bismo mi morali da razmišljamo, jer je neverovatno koliko je to potisnuto u drugi plan a trebalo bi da bude u prvom, sada kada se poboljšava situacija, pogotovo kada uđemo u neku koja ne pripada ni vanrednoj, ni nepovoljnoj, nego da bude možda nesigurna ili čak povoljna u nekim delovima zemlje, da sprovodimo vakcinaciju. Oni delovi sveta koji su visoko vakcinisani, preko 80 odsto, kako se sada vidi sa tri ne samo sa dve doze, oni će imati prognozu daleko povoljniju, i njihova situacija u perspektivi rizika od novog talasa je daleko bolja. I, posledice sa eventualno novom varijantom će biti daleko blaže nego u zemljama gde to nije dostignuto. Tako da nama sada glavna preventivna orijentacija prelazi na vakcinaciju kao trajno rešenje.  

Šta sa kovid sertifikatima ako ističe vakcinacija

• Da li smo pogrešili kada smo se vakcinisali u jeku visokih brojki, i da li sada treba da sačekamo nedelju do 10 dana da bismo pozvali ljude da se vakcinišu? Takođe, ima dosta ljudi kojima je isteklo 210 dana od druge, pa i treće doze, šta oni da rade? Čemu sad kovid propusnica?

- Što se tiče poziva za vakcinaciju on je bio sve vreme tu. Druga stvar je što je ona zakočena, i od januara meseca se zaista svela na minimum. Uvek se preporučuje. Treba znati da u jeku aktivnosti virusa, pogotovo u jeku talasa, mogućnost da se zarazi je velika. Potrebno je dve doze i još tri nedelje posle druge doze, da bi se stekao imunitet. To je punih 6 nedelja. Za to vreme, praktično, traje zaražavanje i ne može se dobiti ona zaštita koju očekujete od vakcine sa te dve doze. Oni koji su primili dve doze, a prošlo je više od tri meseca, zaista treba da se odluče za treću dozu, jer nesmnjivo je da treća doza diže efikasnost. Poslednja merenja su na 74 odsto, što je u ovakim situacijama vrlo visoka efektivnost.

- Međutim, kada prođe i posle treće 6 meseci postavlja se pitanje kolika je zaštita. O tome za sada postoji vrlo jasna mišljenja za one koji su imunološki u dedicitu, bilo da je to zbog osnovne bolesti i stanja, bilo da je to zbog starosti. Već postoji  stručno metodološko uputstvo za one koji su primili tri doze, a koji mogu da prime i četvru nakon 5 meseci od te treće. To su, kao što sam rekao, osobe na hemodijalizi, osobe koje su bile pod citostatičkom terapijom, najtačnije je reći za sve one koji su u ozbiljnom imunološkom dediciti. Jedino što tu nije precizno rečeno da li to važi i za se starije. Očekujemo i svakako će i to biti saopšteno. Malo je verovatno da će to biti za sve, i za mlade, ali nije nemoguće.

• Ja imam 3 doze, u međuvremenu će mi isteći na osnovu njih kovid sertifikat. Čemu on, moram li onda svaki put da se testiram ako negde želim da odem?

- Mi u ovom trenutku nailazimo na jednu situaciju vezanu za kovid sertifikate i obaveze dokazivanja PCR testom da niste u akutnoj fazi. To je tema broj 1 u narednih nekoliko meseci, jer činjenica je da omikron soj, a pogotovo stelt zaobilazi imunitet. U stanju je, pogotovo kod onih koji su prošli veći broj meseci od vakcinacije ili druge odnosno treće doze, da i oni mogu da se zaraze. Time je i samo pitanje kovid propusnica ponovo na dnevnom redu. Ono za sada ne može još da se ozbiljno razmatra iz razloga što je vakcinisanost mala. Da kojim slučajem pripadamo onima koji imaju 80 odsto vakcinisanosti, vrlo je verovatno da bi pristupali ozbiljnom razmišljaju kada ukinuti mere, kao što treba ozbiljno pristupati i tome kada možemo da kažemo da smo iz jedne epidemijske forme prešli u endemsku formu bolesti. 

- To je veoma osetljivo pitanje. Ne postoji nigde napisano kako to treba raditi, donosi se na osnovu iskustva, i arbitrarno se donosi odluka. To je kao što su svojevremeno rezultati testiranja bili ispod 5 odsto pa se praktično ne nalazimo u talasu već u endemskom prisustvu. Da se trajno na to odluči i globalno, porebne su preporuke Svetske zdravstvene organizacije, a bez obzira na to i mi moramo o tome razmišljati i to se već radi, i doći će na dnevni red ukoliko se nešto ozbiljno ne pogorša i ne promeni. Mi se za sada stabilno spuštamo. Nemamo pred nama neke događaje, osim kasnije slavlja koja će početi posle Vaskrsa.

• Dakle, kada bismo imali 80 odsto vakcinisanih moglo bi da dođe do ukidanja kovid propusnica?

- Tako je. Što se tiče samih kovid propusnica, one su i te kako dale svoj rezultat. Mogle bi da budu kritkovane ekonomski, posebno odredi koji su zbog toga pretrpeli štetu, i to je nešto što svako od nas može da razume, ali sa druge strane, broj onih koji su bili u zatvorenim prostorima, u kafićima posle 20 časova, uglavnom su svi bili vakcinisani. Ne može se u potpunosti time sprečiti prenos, ali je veliko uverenje da umanjuje. Ranije je bilo uverenje da smanjuje gotovo u potpunosti, danas se zna da nije baš idelna mera za to ali je najbolja koja postoji.

- Naravno da ona nema razloga da se drži onog momenta kada bi dostigli taj nivo vakcinisanosti, uz činjenicu da se ne pojavljuju neke nove ugrožavajuće varijante. Nema nijednog razloga da se o tome ne ramišlja. Ne mogu ja da kažem da se donese odluka. Ona je, ipak, na nivou države. U ukupnoj svetskoj globalnoj situaciji korona više nema takvo mesto kao što je imala do pre nekoliko meseci, bez obzira na to što su brojke i dalje visoke, to više nije bolest ista kao što je bila na početku.

- Ali, da ne živimo u zabludi, ovaj stelt omikron, za one koji su nevakcnisani i za one koji su sa nekim od komorbiditeta koji mogu da ukažu na to da že bolest biti teška i s teškim posledicama, za te ljude je omikron i dalje, pogotovo stelt omikron potencijalno smrtna bolest. Upravo zato što mi imamo dosta preminulih ljudi.

Ne očekujem vraćanje kliničkih centara u crvenu zonu

• Pred nama su Vaskrs i veliki politički događaj - izbori. Da li će za Vaskrs biti novih mera?

 - Govoriti toliko napred ne bi bilo realno. Sa druge strane, imamo razloga da budemo optimisti. Želja svih nas je a pre svega mene da se vratimo potpunoj slobodi. Treba biti, ipak, oprezan. I treba razmišljati prevenstvo o čitavom zdravstvenom sistemu. Skida se broj kovid ambulanti, biće isto i sa trijažnim centrima... Znamo, nažalost, da kada smo svaki put se vraćali u normalno stanje, da su se klinički centri vraćali u crvenu zonu posle manje od mesec dana. Mislim da je to ovog puta mnogo manje verovatno, nego što je ranije bilo. 

• Rekli ste i sami da imamo veliki broj preminulih. Neke statistike pokazuju da smo na visokom mestu u svetu. Da li je i zašto je to tako -  zato što smo stara nacija sa dosta hroničnih bolesnika, ili zato što se nismo vakcinisali dovoljno, ili je zdravstveni sistem negde zakazao?

- Analize će se tek raditi, iz razloga što mi na osnovu tih sirovih stopa možemo videti jedan način viđenja takozvanog viška smrtnosti. Druga je stvar ozbiljna i vrlo konstruktivna analiza, gde vi deo po deo uzroka smrti ispitujete. To je jako ozbiljna stvar i razlikuje se od zemlje do zemlje. Pokušaji da se to predstavi kao namerno falsifikovanje istine, jednostavno me začuđuje posebno od ljudi koji dobro znaju da su to potpuno različite stvari, to je uporođevanje baba i žaba i to ne može da bude tako.

- Mi možemo kasnije da govorimo o tome da nam je sisitem registracije umrlih bio nedovoljno precizan, ali to nakon ozbiljnog istraživanja. Zašto sam ja to uradio još u 2020 godini? Upravo da bih pokazao da  kod nas postoji nešto što statistički pokazuje razliku u odnosu na ono što registrujemo dnevno, i ono što kasnije sve te statistike pokazuju. Razmišljanja o tome da je to neko namerno radio, falsifikovao a pogotovo povezivaje toga sa medicinskim delom Kriznog štaba, je pravi, pravcati bezobrazluk.

- Te analize su neophodne. Ne može da se upoređuje ukupno stanje zdravlja u Srbiji sa najrazvijenijim delovima sveta. Neke intervencije, a to se tiče nerazjašnjenih etički principa u oblasti javnog zdravlja, ne rade se u vreme samog događaja jer izazivaju jake emocije. To je isto kao kada gori požar u nekoj zgradi i neko pita zašto protivpožarni aparati nisu ispravni. Ali, u smislu pripreme za pandemijske situacije, nadam se da je ovo poslednja opomena. Jer, nažalost, a neću da prizivam, ti potencijalni uzročnici mogu da imaju smrtnost i više desetina odsto. Onda možete zamisliti kakva je to situacija ukoliko se društvo ozbiljno ne priprema. Ono je pokazalo i sada sve slabosti u toj pripremi, koja se razrešila u jednom trenutku uvođenjem vanrednog stanja i hitnim reagovanjem vlasti. To ne znači da je to najbolje moguće rešenje, najbolje je ako se u 100 godina mira pripremamo da ćemo imati 100 godina rata. U tom smislu treba biti pripremljen za bilo koji drugi virus, bilo koji drugi agens koji može da nas ugrozi.

Obdukcije su neophodne, mogle i ranije da se rade 

• Kada pominjete etiku i principe, da li je narod već ukinuo mere?

- Trećina je ljudi koja poštuje bar te mere koje su vidne, nošenje maski, pogotovo u zatvorenom prostoru. Najteža je situacija u javnom prevozu i to je nešto što je etički potpuno neprihvaljivo. Uveravanja da maske štite potpuno su besmislena, urađene su tolike analize i toliki podaci postoje tako da više pričati o tome, je kao pričati nekome da su čamci za spavanje neophodni da budu na brodu, ili da moramo da imao protivpožarnu zaštitu. Bežanje od istine nije nikada ništa dobro donelo.

- Sa druge strane, mora da se shvati da društvo ako odbojno reaguje na mere, to znači da je toliko uvereneo i da je toliko uspelo da ubedi veliki broj ljudi da je bolje i lakše umreti nego nositi masku, a tome treba mnogo da se radi da bi se to promenilo. Moram da kažem da su meni značajni oni koji su nevaksinisani a imaju hronična oboljenja, oni ne bi da ja brinem njima ali ne mogu jer njihova nebriga ugrožava i ostale. Ozbiljna posla će imati ljudi koji se bave javnim zdravljom.

• Počele su da se rade obdukcije, koje su bile zabranjene, da li ih je trebalo i ranije raditi? A, i pre nego što su počele direktorka Kovid bolnice u Batajnici je zatražila obdukciju mladog muškarca.

- Za taj slučaj znam samo ono što sam pročitao u medijima. Što se tiče obdukcija, logično je da počnu da se rade. Da li je moglo ranije, lično mislim da je moglo. U principu ti nalazi, pogotovo kod ekstremnih događanja, zaista će biti neophodni da bi se do kraja razumeo čitav mehanizam ove sistemske bolesti. I, koji su to načini ispoljavanja kod slučaja koji nisu do kraja razjašnjeni. Ne znači da dosadašnja saznanja nisu kvalitetna ali nekada nisu dovoljna. I, neophodno je sasim sigurno da se vrati mogućnost obdukcija. Iskreno rečeno, ona nikada nije bila potpuno zabranjena ali je tražila specifičnu pripremu koja verujem da je ovog puta urađena.

• Za kraj, dugo se nije sastajao Krizni štab, zna li se kada će se to dogoditi, i zašto nije do sada?

- Mogu samo da kažem da nije bilo poziva za sastanak. Jedan broj ljudi u okviru medicinskog dela Kriznog štaba komunicira. Lično ja, zasta, ne bi imao ništa sada ni da kažem, niti bi moglo bilo šta sada da se menja, to je moje lično mišljenje. Treba sačekati i videti da li će ovo nastaviti da se spušta i posle sledeće nedelje što bi bilo nabolje. Iskreno, vrlo sam optimističan, to ne znači da ću odmah promeniti način govora ukoliko se nešto ne pogorša prema tome.

(Telegraf.rs)