Žene u Srbiji otkrile koja su najopasnija mesta za njih: 1 u 10 devojčica trpi onlajn nasilje

Umesto da budu bezbedne, žene i devojčice su najugroženije u svojim domovima, ali situacija se ne menja mnogo ni kada izađu iz njih. Zbog toga je potrebno da se skrene pažnja na problem nasilja nad ženama i devojčicama u javnim prostorima - na ulici, u javnom prevozu, školama, na radnom mestu, u parku, ali i na internetu.

Nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji predstavlja razlog za veliku zabrinutost. Prema istraživanju koje je 2018. godine sproveo OEBS, dve od pet ispitanih žena doživele su seksualno uznemiravanje u nekom trenutku tokom života. Takvo iskustvo je 18 odsto ispitanica doživelo u poslednjih 12 meseci. Takva realnost ugrožava slobodu kretanja devojčica i žena kao i njihove mogućnosti da učestvuju u javnim sferama života, uključujući obrazovne i radne aktivnosti.

Na taj način umanjuje im se ekonomski potencijal, ograničava im se pristup važnim uslugama i negativno se utiče na njihovo zdravlje i blagostanje, čime se dodatno produbljuje rodna neravnopravnost. Zbog toga je neophodno da se otklone osnovni uzroci takvog vida nasilja, da se unapredi odgovor institucija, ali i društva kao celine.

Samo javna mesta koja su podjednako bezbedna za sve građane i građanke mogu da obezbede zdravu osnovu za ravnopravno učešće devojčica i žena u javnom životu. To bi bio korak u pravom smeru ka stvaranju društva u kom muškarci i žene uživaju jednaka prava.

- Javni prostori su uvek bili prostori slobode, interakcije sa ljudima, prostori u kojima radimo, u kojima se politički angažujemo, prostori za zabavu, dok su privatni prostori bili ti koji su ranije najčešće bili rezervisani za žene. To su bili prostori u kojima mi kao štitimo žene i izlazak u javnost bio je zaštita ugleda žena. Iza takozvane zaštite žena krije se ograničenje, kontrola i ograničenje slobode. Javni prostor je oblast koja nije dovoljno istražena i kojom se nismo bavili do sada. To je najnebezbednije mesto za žene i devojčice, ali je i mesto na kom se odvija mnogo naših delatnosti. Sami znamo da žene često prilagođavaju svoje kretanje zbog toga što imaju stvarnu ili percepiranu nesigurnost. Ako se bavite sportom, sigurna sam da ne trčite noću po Košutnjaku, već idete isključivo danju. Ako imate decu koja se bave sportom, da li ste ikada primetili da devojčice igraju košarku na terenu? Ako živite u blokovima na Novom Beogradu, ko su ljudi koji sede ispred prodavnice? Da li su to vaše komšinice ili su ipak komšije? To nam pokazuje da javni prostor ne koristimo ravnopravno - rekla je Milana Rikanović, direktorka Kancelarije UN Women u Srbiji na konferenciju održanoj povodom početka realizacije projekta "Sigurnost žena i devojčica u janom prostoru".

Kako bi se omogućila bezbednost devojčica i žena, potrebno je da se sprovedu istraživanja koja će da daju odgovore na pitanja gde se dešava nasilje u javnom prostoru, kome se dešava, pod kojim okolnostima i šta možemo da uradimo da ga sprečimo.

- Fokus istraživanja biće na javnom prevozu, sportskim terenima, ali i na ulicama. Svuda gde se građani i građanke kreću i žive svoje živote. Potrebno je da se urade procene sigurnosti u javnom prostoru, da se prepozna gde su zone nesigurnosti i zbog čega su one nesigurne. Mere mogu da budu mnogo jednostavne - može da se pojača osvetljenje u određenom kraju grada ili da policijska patrola tokom noći češće obilazi lokalnu prodavnicu, da se stanice javnog prevoza približe bezbednijim krajevima grada - dodaje Rikanović.

Zamenik šefa misije Ambasade Ujedinjenog Kraljevstva u Republici Srbiji Dominik Otvej, kaže da rad na bezbednosti devojčica i žena treba da bude prioritet.

- One moraju da budu bezbedne kod kuće, na internetu i na ulici. Potrebno je da služamo hrabre glasove onih koje su preživele nasilje. Moramo da izgradimo bezbedan prostor za žene, ali i da sagledamo kako da promenimo ponašanje kako bi se žene i devojčice osećale sigurnije. Žene ne treba da osećaju uznemirenost, ne treba da razmišljaju o svojim ćerkama kada one izlaze iz kuće. Žene ne treba da moraju da se pretvaraju da razgovaraju na telefon dok idu ulicom jer se ne osećaju bezbedno. Treba da omogućimo da se osećaju bezbedno na ulici. Ulična rasveta i nadzorne kamere su bitne, ali i daleko je bitnije da menjamo stavove muškaraca prema ženama - rekao je Otvej.

Nasilje prati ženu iz privatnog u javni prostor

Žene i devojčice nisu bezbedne u školi, na fakultetu, naročito na ulici. Odakle im preti najveća opasnost, kako to utiče na njihov život, obrazovanje, razvoj karijere? Šta kao društvo i pojedinci možemo da uradimo da se to promeni?

- Žena iskorači iz privatnog u javni prostor, a nasilje se samo nastavi. To je za većinu žena u Srbiji realnost. Javni prostori su mesta u kojim se dešava svašta. Problem je što je to toliko normalizovano. Normalizovano je da vam neko u prolazu nešto dobaci, da vam zviždi, jer time navodno iskazuje neku svoju naklonost prema vama. Do ozbiljnijih stvari dolazimo jer su ove "manje ozbiljne" normalizovane i konstantno se pomera granica onoga što se uzima kao prihvatljivo. Često se ženama govori da preteruju - rekla je Kosana Beker, stručnjakinja za rodnu ravnopravnost i programska direktorka udruženja građanki FemPlatz.

Nedovoljna osvetljenost ulica i vraćanje kući noću veliki su problem za žene. Ipak, sve i da se kompletno reše ti problemi, ostaće problem rodnih uloga i vaspitanja na kom tek treba da se radi.

- Ključni problem su, u stvari, rodne uloge i ono što se od nas očekuje da radimo. Zbog normalizovanja stvari koje ne bi trebalo da se dešavaju, koji god javni prevoz da je u pitanju, čuli smo da se u njemu nekom desila neka manifestacija nasilja. Kada je u pitanju to da se žene na ulici osećaju nebezbedno, postavile smo onlajn upitnik namenjen ženama u tri grada. Jedan od tih gradova je grad u kom mi živimo i radimo - Pančevo. Za neka mesta koja su nebezbedna smo znale. Ipak, shvatile smo da se mlađe devojke kreću po drugim mestima, da češće idu peške ili biciklom i da im drugi delovi grada predstavljaju problem. Napravile smo mape na kojima smo označile nezbezbedna mesta, i shvatile smo da postoje čitavi delovi naselja koji su označeni kao nebezbedni. Ceo grad je završio išaran mestima na kojima se žene ne osećaju dovoljno bezbedno - dodala je Beker.

Ona je istakla da "nema razlike u tome da li je žena nebezbedna ili se tako oseća", te da "ako neko oseća da nije bezbedan, to je stvarno". Dodala je da "ne postoji žena kojoj se nije desilo da joj na javnom mestu parem neko ne dobacuje ili navaljuje iako ga ona odbija".

Nasilje u javnom prostoru varira od zurenja, preko praćenja ili osećaja da vas neko prati, do razojništava i seksualnog nasilja. Obezbeđivanje sigurnosti žena u javnom prostoru posao je i arhitekata.

- Postoji nekoliko stvari i alata za dostojanstveno korišćenje javnih prostora za određene starosne grupe. Postoje gradovi koji su uradili nešto po tom pitanju, kao što je Beč, koji je krenuo od alarmantne stavke da devojčice više obolevaju od respiratornih bolesti jer prestaju da izlaze iz domova i da se druže u parkovima. Devojčice i kod nas, kada uđu u period puberteta, kada im rastu grudi ili im se krivi kičma, ne žele da prolaze pored igrališta na kojima se igraju dečaci. One pokušavaju da se cenzurišu i nesigurne su u javnom prostoru - rekla je Maja Lalić, arhitektkinja, osnivačica i kreativna direktorka Mikser Festivala.

Ona je dodala da uređenje grada može da predupredi različite situacije, a da je drugi deo posla društvo jer su određene situacije sa kojima se žene susreću konstrukt društvenih događaja.

Internet kao javni prostor

Javni prostor je danas proširen i na internet. Jedna od 10 devojčica starosti do 15 godina pretrpela je ili i dalje trpi onlajn nasilje. Većina žrtava deljenja intimnih forografija bez pristanka, čak 90 odsto, čine žene.

- Svesni smo da je to jedan isti prostor koji je na isti način heteronormativan, duboko patrijarhalan. Rodni patrijarhalni režimi se duboko preslikavaju i na digitalni prostor. Dečaci rastu u patrijarhalnom vaspitanju i takvo ponašanje prenose u onlajn sferu. Drugi problem je ideja da je žena u našoj kulturi definisana kao drugi, što znači da joj je pripisano manje moći i manje vrednosti i to jasno vidimo i na internetu i van njega - rekla je Jelena Višnjić, osnivačica i urednica festivala feminističke kulture i akcije BeFem.

Kako je dodala, "danas, na svo uznemiravanje koje žene trpe, imamo novu vesu uznemiravanja, a to je digitalno uznemiravanje, deljenje pornografskog materijala iz osvete i mizoginija koju osete naročito žene koje su u javnom poslu".

- Bezbednost nije samo fizička, to je mogućnost i sloboda da stvarate nove prostore. Žene su odlučile da stvaraju nezavisne autonomne prostore upravo da bi se oslobodile etikete koju imaju u javnom prostoru - ili hiperseksualizovanje tela ili prebijeno ili mrtvo telo. Žene su slobodne, imaju pravo da se slobodno kreću i sa kritičkim osvrtom moramo da izađemo iz narativa u kom se nalaze žene - dodala je.

Bezbednost treba da podrazumeva slobodu žene da se oseća bezbedno, sigurno, da se slobodno kreće, da se obuče kako želi, kaže kako želi, dok to ne ugrožava drugog. Postavlja se pitanje da li žene treba da pristanu na to da ne idu same ulicom kao obezbeđivanje sopstvene bezbednosti.

- Odgovorni smo da devojčicama u budućnosti obezbedimo slobodu. One to sad nemaju. Mi, s jedne strane, možemo da odgajamo ćerke u duhu da su slobodne da rade šta hoće, da se oblače kako hoće... Ali one takođe izlaze napolje. Potpuno je neodgovorno i neozbiljno ako ne kažete detetu, naročito ćerki, šta je to o čemu treba da vodi računa, šta može da joj se desi. Ona mora da ima ideju o tome. S jedne strane im šaljemo poruku da sme šta god želi, a sa druge strane govorimo "ali pazi kuda se krećeš". To su zbunjujuće poruke koje se šalju deci jer im vi želite slobodu, ali znate gde ona izlaze i morate da im skrenete pažnju na šta treba da paze - dodala je Kosana Beker.

Bezbednost devojčica i žena u javnom prostoru biće omogućena kada se bude promenila svest društva, što je moguće uraditi kroz najranije obrazovanje dece.

(Telegraf.rs)