Bahati vozači u Srbiji najviše se kažnjavaju radom na surovo realnom mestu: Ovde uče šta je borba za život

Do kraja godine Srbija bi trebalo da dobije nov Zakon o bezbednosti u saobraćaju, cilj je da se represivnim kaznama konačno stane na put bahatim vozačima, koji se trenutno osim poenima, novčano, kaznom zatvora i oduzimanjem dozvola, kažnjavaju i društveno korisnim radom. I, u tom segmentu, između ostalih, stručnjaci predlažu promene, odnosno institucije u kojima bi trebalo da "služe" društveno koristan rad. 

U prethodnoj, 2021. godini samo Prekršajni sud u Beogradu je osudio najmanje 111 vozača i na društveno koristan rad. Taj broj je veći u odnosu na 2020. godinu, ali ne i konačan, jer kako je za Telegraf.rs objasnila predsednica Prekršajnog suda u Beogradu Olivera Ristanović, podaci su okvirni, jer elektronski upisnik koji vode prekršajni sudovi nema mogućnost pretrage predmeta prema vrsti sankcije.

Preporučujemo

-  U prethodnoj 2021. godini, od strane Prekršajnog suda u Beogradu osuđeno je 111 vozača za prekršaj iz člana 329 Zakona o bezbednosti saobraćaja za nasilničku vožnju, kojima je pored novčane kazne, kaznenih poena, zaštitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom, izrečena i obaveza rada u javnom interesu, u trajanju od 240 do 360 sati. U 2020. godini, za ovaj prekršaj je osuđeno 85 vozača - kaže Olivera Ristanović za Telegraf.rs.

Ona objašnjava da se vozačima koji učine prekršaj iz člana 329. Zakona o bezbednosti saobraćaja izriče najčešće umesto kazne zatvora rad u javnom interesu.

- Ali, može da se dogodi da i u postupku izvršenja za neke neplaćene novčane kazne, sudije nađu da je umesto kazne zatvora opravdano novčanu kaznu zameniti radom u javnom interesu, gde se umesto 1.000 dinara novčane kazne izriče 8 sati rada u javnom interesu ili u predmetima gde je došlo do prekršaja iz Zakona o javnom redu i miru.

Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović rekao je pre par dana za Telegraf.rs da bi društveno koristan rad bahatim vozačima trebalo da se određuje u Urgentnom centru i Centru za rehabilitaciju.

- Ono što je bilo zamišljeno jeste da, ako neko dobije rad u javnom interesu kao kaznu, da on ide u Urgentni centar da pomaže i da vidi ljude koji su nastradali u saobraćajnim nezgodama, i da gura kolica u Zavodu za rehabilitaciju, da pomaže ljudima koji su ostali invalidi. Mi taj sistem nemamo - rekao je Okanović za Telegraf.rs.

Služe kaznu u bolnici

Olivera Ristanović kaže za Telegraf.rs da je prošle godine društveno koristan rad upravo obavljan najčešće u jednoj zdravstvenoj ustanovi.

- U 2021. godini, rad u javnom interesu je najčešće obavljan u Zemunskoj bolnici i na hipodromu, a u prethodnim godinama je obavljan u javnim preduzećima, najčešće u JKP "Zelenilo Beograd" i na Adi - rekla je ona za naš portal.

Kao što smo već pisali, do kraja godine trebalo bi postojeći Zakon o bezbednosti u saobraćaju da pretrpi izmene. Stručnjaci sa kojima smo do sada razgovarali, zalažu se za trajno oduzimanje vozačke dozvole, ali i za oduzimanje vozila.

Kao neko na čelu Prekršajnog suda u kojem radi godinama, Ristanović za Telegraf.rs kaže da oduzimanje dozvole vozačima nije prepreka da sednu za volan. Ona ističe i da oduzimanje vozila nije novina u postupanju, jer se oduzimaju po drugim zakonima.

- Napominjemo da je u prethodnom periodu bilo dosta polemike u vezi izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i moguće zaštitne mere oduzimanja predmeta izvršenja prekršaja- vozila kojim je upravljalo lice koje je osuđeno za prekršaj. U tom smislu ukazujemo da se od strane sudija prekršajnih sudova ovakve zaštitne mere izriču po drugim zakonima, recimo Carinskom zakonu, Zakonu o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, te nije novina u postupanju - kaže Ristanović i iznosi svoje mišljenje o oduzimanju vozačke:

- Sama činjenica da je nekom oduzeta vozačka dozvola ili da mu ista nikada nije ni bila izdata nije faktička smetnja da se takvo lice nađe kao vozač u saobraćaju i ugrozi svoju i bezbednost drugih učesnika o čemu svedoče svakodnevne situacije nasilničke vožnje.

(Telegraf.rs)