"Ne biste verovali koliko je fantastičnih i odgovornih ljudi u Srbiji": Ko su udomitelji životinja?

Priča o kobili Greti koja je "za dlaku" izbegla smrt u klanici i koja sada čeka udomitelja, otopila je mnoga srca. Nedugo zatim, u sličnoj situaciji našao se i konj Garbo koji, takođe, željno iščekuje dom.

Ništa manje nije ushićen i preslatki pas Srećko, koji je spasen iz grobnice u kojoj je proveo tri meseca.

Preporučujemo

Priče ovih predivnih životinja nisu usamljene. Trenutno postoje na hiljade ljubimaca koji traže svoj dom i porodicu. Ipak, postavlja se pitanje - da li je svako spreman da bude udomitelj i preuzme odgvornost da se birne o životinjama?

Kako objašnjava Anita Đukić Mitrović iz "Kućice za spas", pored spasavanja napuštenih životinja, koje podrazumeva angažovanje veterninara i pronalazak smeštaja, najteži deo posla jeste njihovo udomljavanje.

- Kad udomljavamo prvo pričamo sa udomiteljima, kakvu imaju istorju tj. da li su imali psa, šta se desilo sa njim, šalju nam fotografije gde je pas živeo ili neko ide u proveru uslova. Tokom prve provere najviše šanse imaju ljudi koji su imali ljubimca ili je kod njih ljubimac doživeo neke lepe godine. Sve se zapravo svodi na neku procenu. To je veoma odgovoran i veoma zahtevan posao. Konkretno, kod mene ne prolazi priča "treba mi kuca za dete" ili "gde da dođem da uzmem psa". Obaveza udomitelja je da dođe po psa u Jagodinu, da se upoznamo, porazgovaramo, vidimo. Neki udomitelji su dolazili jednom, dvaput pre nego su udomili psa. Ne šaljem pse, osim u izuzetno retkim situacijama kada znam udomitelje od ranije - objašnjava ona.

Dodaje da je davanje štenadi porodici da malom decom "mač sa sve oštrice", budući da pas može u igri ogrebati decu. Takođe, davanje pasa starijim osobama takođe ima svoja pravila.

- Nakon usvajanja ide sedam dana probnog perioda, posebno kad su štenci u pitanju jer njima treba svakodnevna briga i nega. Onda ide potpisaivanje ugovora o vlasništvu, gde vlasnici imaju obavezu da vakcinišu životinju, ako već nije, ili je sterilišu ako je potrebno.

Foto: Pixabay

Kod ljudi koji odgovorno udomljavaju pse "posao" se nikad ne završava.

- Ostajemo u kontaktu, vidimo se, razmenjujemo fotke, pratim njihov zivot i zaista uživam u tome jer ne biste verovali koliko je fantastičnih i odgovornih ljudi u Srbiji. Tako da smo mi svi jedna velika porodica i ljudi koji se radujemo odrastanju tog psa, ali i podršci ako se leče. Uglavnom su udomitelji fenomenalni ljudi, pa ta procena je veoma važno. Naravno, dešavalo se par puta da promašim u proceni, pa osim toga štoje to materijalni trošak, vraćanje životinje nazad je i emotivni stres.

Ipak, zvanična pravila koja važe pirlikom udomljavanja životinja ne postoje. Sve se svodi na pojedinačnu odgvornost aztila i udurženja. Takođe, na žalost, nema ni zakona koji bi precizno regulisao ovu oblasti. Ipak, kako kaže naša sagovornica, prisutna je neophodnost "dobrog domaćina" za sve držaoce životinja.

- Nažalost, u Srbiji se Zakon o dobrobiti životinja ne poštuje najpre od strane onih koji bi trebalo da ga sprovode. Bilo bi dobro da postoji jasno propisan pravilnik o udomljavanju za sva udruženja i grupe koja se bave aktivizmom. Tako nešto bi valjalo primeniti i u gradskim azilima koji su logori i gde dolaze u 70 posto slučajeva ljudi koji uzmu psa za lanac, o kome ne brinu itd. Mnogo toga gotovo sve treba menjati u priči o napuštenim životinjama u Srbiji - dodaje Anita.

Rad na svim nivoima je veoma bitan, poručuje ona.

- Na primer, civilni sektor, zoohigijena i mediji treba da se udruže, da se privuku građani i saznaju šta je "odgovorno valsništvo". Da se obaveste ljudi koja su njihova prava i obaveze po ovom pitanju - kaže Anita.

(Telegraf.rs)