Dok mi jurimo "velike" stvari, Stefan je srećan jer je njegova ćerka pomerila glavu: A šta je vas obradovalo?

Zbog čega ste se obradovali danas? Na čemu ste zahvalni? Da li ste, kada vas je jutros iznervirala gužva u saobraćaju kada ste krenuli na posao, pomislili da je neko upravo dobio otkaz? Da li ste, kada vas je dete iznerviralo jer nije pospremilo svoju sobu, pomislili da je nečije bolesno? I da se taj roditelj radovao do neba i nazad jer je njegova ćerkica uspela da pomeri glavu?

Stefan Markuljević iz Beograda, otac preslatke dvoipogodišnje Sofije, kojoj je po rođenju dijagnostikovana retka i teška bolest, spinalna mišićna atrofija, jedan je od tih roditelja. Onih koji su zbog surove bolesti deteta naučili da se raduju malim stvarima. Zdravlju. Nečemu što većina uzima zdravo za gotovo.

Sofijin tata bio je, kako je ispričao, kada je njegova ćerkica Sole, pre mesec dana, dok je ležala na stomaku, podigla svoju glavicu i držala je gore, najsrećniji na svetu i tada je sebi rekao: "Čekaj, ja se radujem tome što moje dete drži glavu". Tada je, kaže za Telegraf.rs, shvatio da je njena bolest blagoslov koji menja ljude na bolje.

- Sofija je jedan poseban anđelčić koji je uspeo da ujedini mnogo naroda, to je poseban blagoslov. Takođe je i ogroman krst za nju i našu porodicu, ali nosimo ga hrabro! Čini mi se da, od trenutka kad smo saznali da nam dete boluje od smrtonosne bolesti, živimo nove živote, potpuno shvatamo šta to znači "male radosti", "umetnost malih koraka", "zdravlje na prvom mestu", "duhovno, a ne materijalno"… - priča Sofijin tata za naš portal.

Kako kaže, njegova ćerkica svakodnevno ima neke nove male korake i pokrete koji ih jako raduju i daju im snagu da nastave dalje.

- Ne tako davno, uspela je da nauči novu tehniku podizanja glave od podloge. Sjajno! Često razmišljam kako probuditi tu svest kod osoba koje nisu imale velika iskušenja, kako da shvate šta su prave vrednosti života. Stalno negde žurimo i jurimo, težimo nekim materijalnim vrednostima, a one prave - duhovne, zapostavljamo - navodi Markuljević.

Dodaje da nam se većina stvari podrazumeva, jer ih imamo, a da ih nemamo, malo bismo ih više cenili.

- U našem kraju živi jedan slepi momak od 35-40 godina koji se fenomenalno snalazi sa štapom u šetnji, čak se vozi i gsp. Pomislim, koliko bi njegova sreća bila kada bi sutra progledao. Ne samo njegova, nego i njegove porodice i prijatelja. Verovatno ogromna! Koliko smo mi zahvalni što vidimo? Malo, često nam se zapravo ne sviđa nijansa odeće koju želimo da kupimo. Molitva zahvalnosti u nekoj jutarnjoj rutini je jedan od načina da budemo bolji i prisutniji, to je moj način borbe - poručuje Stefan, tata male Sofije koja je ujedinila Srbiju u svojoj borbi da sakupi 2,4 miliona evra za najskuplji lek na svetu - Zolgensmu.

(Telegraf.rs)