50 odsto nestanaka dece čine ona koja beže od kuće: Zašto to rade, i šta najpre treba da uradi porodica?

Za mladićem iz Kruševca Srbija je tragala 43 dana. Pronađen u jednom stanu na Vračaru u Beogradu, a svojoj porodici je rekao da želi da živi svoj život. Pitali smo stručnjake da li adolescenti u poslednje vreme češće beže od kuće i zbog čega se odlučuju na taj korak.

Za tinejdžerom koji je pre nekoliko meseci otišao od kuće policija je tragala nekoliko dana. Kada je završio svoju avanturu, vratio se kući, a svojoj porodici, kojoj je priredio pravu dramu, rekao je da je želeo da živi svoj život. Ko to brani ovim mladim ljudima da žive i šta oni podrazumevaju pod tim "svoj život".

Preporučujemo

Sigurno je da niko ne zna tačne razloge za odlazak od kuće, ali stručnjaci pretpostavljaju da mladi to rade da bi isprobali sreću. Moguće je da pojedina deca jednostavno imaju avanturistički duh ili žele da zbog neke loše situacije da nestanu na nekoliko dana.

Uobičajeni problemi odrastanja, tvrde psihijatri. Suština je u bliskosti i poverenju između roditelja i dece. Danas malo ko ima klasično radno vreme. Roditelji, često, rade više poslova, manje su kod kuće, pa su deca često prepuštena sama sebi.

- U jednoj situaciji gde ona ili ne smeju da se obrate roditeljima u vezi ispunjenja nekih svojih želja ili roditelji nisu tu, ona uče ono što im se nudi preko virtuelnog sveta i to je u stvari razlog tih odlazaka -  navodi Ivica Mladenović, psihijatar za RTS.

Jedan od razloga bežanja od kuće može biti i to što deca smatraju da ih roditelji ne razumeju, pa nemaju poverenja u njih. Još je gore ako u svojim namerama dobiju podršku vršnjaka ili neke druge osobe jer će ih to dodatno motivisati da svoj problem reše bekstvom iz doma.

Nestanak deteta roditelji prijavljuju policiji.

Treba da dostave fotografiju i podatke i policija odmah kreće u potragu. Koriste se termovizijske kamere, policijski službenici pretražuju teren, a uključeni su i pripadnici Žandarmerije.

Sa policijom sarađuju i mnoge organizacije koje na svoj način pružaju podršku. Neke od njih poseduju i SOS liniju, dostupnu 24 časa, a pozivi su besplatni.

- Većinu slučajeva odnosno nestanaka dece čine deca koja beže od kuće i to je oko 50 odsto. Moje kolegenice sa SOS linije su u kontaktu sa decom, a razlozi za beg od kuće su različiti -  navodi Hristina Pislulidis iz Astre, organizacije za pružanje podrške u potrazi za nestalom decom.

Dece uglavnom beže iz disfunkcionalnih porodica. Psihijatri kažu da bi ovom problematikom trebalo više da se bave centri za socijalni rad. Najbolja prevencija je, tvrde, zdrav odnos u porodici. Svako ponašanje koje budi sumnju kod roditelja treba da bude znak upozorenja, što znači da u tim slučajevima treba odmah razgovarati sa detetom, školom i školskim drugovima.

(Telegraf.rs)